Колумне

"ДАРА ИЗ ЈАСЕНОВЦА": Оно што је за Американца "јефтина емоција" ми смо крвљу платили!

Ана Попадић

29. 01. 2021. у 11:45

НА прву филмску екранизацију стравичних злочина у Јасеновцу чекало се 75 година, али је већ после саме најаве снимања "Даре из Јасеновца" Предрага Антонијевића било јасно да има много оних којима одговара да ова прича остане тамо где је и била - у јавности непознатом, безименом гробу.

ДАРА ИЗ ЈАСЕНОВЦА: Оно што је за Американца јефтина емоција ми смо крвљу платили!

А сада када је са главном јунакињом, маленом Даром, на путу за Оскар и Златни глобус испливала једна од највећих и непреболних рана српског народа, критичар "Варајетија" Џеј Вајсберг пита се "зар нам није доста филмова о Холокаусту?", оптужујући редитеља за "нескривену српску националистичку пропаганду". Оно што је за Американца "јефтина емоција", како лепо рече Антонијевић, ми смо крвљу платили!

На даље оптужбе о "антихрватском и антикатоличком дискурсу филма" одговор дају још непребројане жртве српске, јеврејске и ромске националности, страдале у логорима смрти.

Јасеновац је био место зла и убијања, и ту нема места никаквом романтизму. Како снимити филм о Јасеновцу, а не рећи да су тај страшни логор у коме су масовно убијана деца, водиле усташе? Како "ублажити" суровост усташких команданата или католичких сестара које су се "правиле мртве" на толики број мртвих око њих?

У истом том "Варајетију" филм Јасмиле Жбанић о Сребреници у коме су Срби злочинци, назван је "дубоко дирљивом, мучном и срцепарајућом причом" и никоме није засметао, нити се ко побунио због "антисрпског дискурса".

"Добро саветовани" Вајсберг, који у својој критици помиње чак и село Мирковце и повезује га са ратовима деведесетих (?), ипак је усамљен у својој негативности, јер већина досад објављених критика о српском филму хвали све оно што Вајсберг куди - неукаљану емоцију, истинитост, аутентичност и неизбежне сурове слике злочина о ком се предуго ћутало.