Колумне

БИЋЕ ОРДЕЊА И ПОСЛЕ ВУЧИЋА: Лажне либерале боли што су макар на једно пре подне две Србије биле уједињене

МИЛАН БАБОВИЋ

17. 02. 2021. у 09:26

МЕДВЕД Медени изашао је на Сретење из своје пећине у палићком зоолошком врту најавивши по народном веровању скори долазак пролећа. Некако у исто време, из својих јазбина измилела су брундала која су у дубокој хибернацији званој деведесете.

БИЋЕ ОРДЕЊА И ПОСЛЕ ВУЧИЋА: Лажне либерале боли што су макар на једно пре подне две Србије биле уједињене

Њихови мозгови замрзнути у РЕМ фази вечитих подела добили су нови импулс доделом ордења за Дан државности.

Тај велики празник о којем би по завету предака требало сви да се сретнемо једни са другима под српском тробојком опоганила је грађанска талибанштина која би о ленту сретењског знамења обесила и своју дојучерашњу хероину - новинарку Јелену Зорић. Да гротеска буде већа - одбијање "Вучићеве споменице" сугерисали су јој махом никоговићи којима никада не би ни била намењена.

И код Сретења, као и ономад о Савиндану на Савском тргу, долазимо до стајне тачке колективног харакирија и нарицаљки боље Србије. Најпре, онолико хорски блатили споменик Стефану Немањи само из једног разлога - зато што га диже Вучић.

Аха, чекају у заседи:

- А колико је то све коштало?

Ево и одговора - што ви и ваши вечни жути љубимци не направисте и лепши и јефтинији. Имали сте кад.

Иста је ствар и сада са орденима. Боли то што их додељује Вучић. И што је успео да споји и Чорбу и Бајагу, Гоцу и Јелену, Гагу и Марину... Да макар на једно пре подне уједини две Србије. Да ли из практичних политичких разлога, то је апсолутно неважно.

У свом екстремизму лажни српски либерали не разумеју да су то признања Србије. Да их је својом сабљом ковао Карађорђе, а дипломатском виспреношћу позлатио Милош. И да ће ордења и Сретења бити и после Вучића. То би требало да зна и Вук Јеремић. Јер, у супротном не би Зорићки саветовао "из срца" да врати орден. Нарочито што је колико до јуче тог истог Вучића молио да га подржи за фотељу у УН.