Колумне

МОЖЕ ИМ СЕ: Банке у Србији грађанима стављају све дуже дужничке ланце

Бојана Царановић

10. 03. 2021. у 12:09

Не чуди што су за последњу деценију банке у Србији повећале профит 30 пута

МОЖЕ ИМ СЕ: Банке у Србији грађанима стављају све дуже дужничке ланце

ЖИТЕЉИ Србије, у просеку, банкама дугују око 24,5 милијарди евра. Статистички, сваки пунолетни грађанин око 1.600 евра, а заправо бројке о повећању задуживања од 12 одсто, порасту броја стамбених кредита на 131.345 показују да смо сви до гуше у - каматама, отплатама, ропству и ланцима.

Деценијама или док нас смрт не растави. Уз све то, чини се да нас филијале и банкомати свакодневно изненаде неком новом и скупљом провизијом и услугом, новом званичном и незваничном таксом, док су све олакшице за грађане од НБС, само препорука. Одговор је увек исти - банке су приватне фирме и имају право да процене, одлуче, понуде... У преводу - може им се.

Недавно нам се пожалио читалац из малене вароши, у унутрашњости Србије, из које млади беже, да су он и супруга одбијени за стамбени кредит, јер као гаранција није прихваћена хипотека на стан који је предмет куповине. Рекли су им у банци да некретнина нема тражњу, да не може да се прода и да им је неопходна хипотека у неком "звучнијем" граду!

А када се улази у процедуру за стамбени кредит, обавезан је и здравствени преглед. Не траже банке, веле, увид у крвну слику, статус холестерола и триглицерида, него осигуравајуће куће када се кредит осигурава. Али често, без њега, нема ни позајмице. Камате на стамбене и друге кредите и даље су вишеструко веће него у другим европским земљама, па нам уз кредит банке узму и летовање, телевизор, или гарсоњеру, кад на крају сведемо рачун. Уз то, препорука НБС да се за први стан преполови учешће на 10 одсто, у пракси се готово и не спроводи, јер и није обавезујућа.

Све се правда тржишним правилима и заштитом сопствених интереса банака на које имају право. И не чуди што су за последњу деценију банке у Србији повећале профит 30 пута.