Колумне

ГОСПОЂЕ И “ГУРАЊЕ” ЗАКОНА: Кад се Бриселу жури, ко мари за демократију

Радоје Драговић

01. 04. 2021. у 12:09

Министарке којима су пуна уста дијалога, толеранције и једнакости имале су прилику да ова начела примене у широкој, демократској и слободној јавној расправи, али ње готово да није ни било

ГОСПОЂЕ И “ГУРАЊЕ” ЗАКОНА: Кад се Бриселу жури, ко мари за демократију

ЗАПАЊУЈУЋА је доследна примена начела "циљ оправдава средство" када је реч о пакету закона о истополним заједницама, родној равноправности и забрани дискриминације. Министарка Гордана Чомић узела је у задатак да по сваку цену права геј популације смести у закон за свега неколико недеља, иако све пуца од критика, лоших решења, кршења процедуре, правних и здраворазумских празнина.

Јер "људскоправашка" света крава бриселске религије мора - одмах и беспоговорно - и у Србији да добије своје светилиште. Поклонике, очигледно, већ има. Међу њима је вицепремијерка Зорана Михајловић, која се као неспорни ауторитет за рудно благо, турбине и струју, бави и променом друштвених темеља. Дубоко укорењени патријархат, како каже, крив је за смрт жена, породично насиље, отказе трудницама... Свако ко критикује решења предложених прописа, па чак и кршење процедуре, по њеном кључу, индиректно је убица жена, нетолерантни хомофоб, насилник, грамзиви газда... Тобож све због патријархалности нашег друштва, којем су две госпође из Владе решиле да стану на пут.

Истина је проста и очигледна, само прикривена бесмисленим фразама о култури ненасиља, прихватању различитости и изградњи новог друштва. Ове законе тражи Брисел и биће донети, ако треба и за месец дана. Поређења ради, закон о ћирилици још није усвојен нити ће, закон о социјалним картама чекао је пуну деценију, а пропис о пореклу имовине чак две. Као да се и они не тичу људских права и слобода грађана.

Министарке којима су пуна уста дијалога, толеранције и једнакости имале су прилику да ова начела примене у широкој, демократској и слободној јавној расправи. Ње, међутим, готово да није ни било, јер је трајала свега 15 дана. Кад се Бриселу жури, уосталом, ко мари за демократију.