ТУЂМАНОВ ПЛАН ЈЕ БИО - ЗБРИСАТИ СРБЕ! Злогласна "Олуја" испланирана пре 26 година на састанку хрватског председника са генералима

Ј. МАТИЈЕВИЋ

04. 08. 2021. у 19:23

НАВРШАВА се 26 година од највећег етничког чишћења у Европи после Другог светског рата. Назван "Олуја", злогласни поход хрватске војске и полиције, али и Хрватског вијећа одбране (војска Хрвата у БиХ) и америчких ваздухопловних снага, страшни је злочин који није кажњен. Напротив!

ТУЂМАНОВ ПЛАН ЈЕ БИО - ЗБРИСАТИ СРБЕ! Злогласна Олуја испланирана пре 26 година на састанку хрватског председника са генералима

Фрањо Туђман / Архива

Уз прећутну сагласност међународне заједнице изведена је злочиначка офанзива током које је за само четири дана убијено око 1.850 Срба и са вековних огњишта протерано више од 250.000 наших сународника из северне Далмације, Лике, са Баније и Кордуна - простора у саставу Републике Српске Крајине који су били под заштитом Уједињених нација.

Убилачки талас пренео се и на српске просторе у Босни и Херцеговини. Пети корпус Армије БиХ уз свесрдну помоћ хрватских снага, обрушио се на 13 српских општина, од Грахова до Приједора. Прогнано је 125.000 Срба.

Стравичном погрому који је започео нападом на Книн, у зору 4. августа 1995. године, претходио је брионски састанак хрватског председника Фрање Туђмана са генералима Антом Готовином, Иваном Чермаком и Младеном Маркачем 31. јула. Транскрипти тог завереничког скупа, који је трајао 110 минута, показали су праве намере државе Хрватске. Оне су сажете у Туђманове речи:

- Решити, на који начин решити? То је тема данашње расправе. Да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану, односно да оно што нећемо одмах захватити да може да капитулира у неколико дана.

Иако је било очигледно да је хрватска власт предузела ову агресију с намером етничког чишћења Срба, Савет безбедности УН, осим "снажне осуде хрватске војне офанзиве великих размера" у Резолуцији 1009/95, није донео било какве казнене мере против агресора. Међународни кривични трибунал за бившу Југославију је операцију "Олуја" у првостепеној пресуди хрватским генералима Готовини и Маркачу окарактерисао као удружени злочиначки подухват, са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора бивше Републике Српске Крајине. Међутим, у другостепеној пресуди те су тврдње одбачене и они су ослобођени. Трибунал је утврдио да су хрватска војска и специјална полиција починиле велики број злочина над српским становништвом, првенствено после оружаних напада, али да за организовање тих злочина не сносе одговорност државно и војно руководство.

Званични Загреб "Олују" слави, уз шампањац, као "победоносно-ослободилачку" акцију, а дан када је етнички српски простор очишћен, као Дан домовинске захвалности. Славље се све више претвара у величање усташтва и изливе мржње према Србима. Како кажу у Документационо - информационом центру "Веритас", обећања о заштити мањинских националних права, дата приликом уласка Хрватске у ЕУ, претворила су се у супротност будући да је Срба из године у годину све мање, а српска заједница је још обесправљенија и нападанија. На све то западне силе, укључујући НАТО и ЕУ, чија је Хрватска у међувремну постала чланица, ћуте као што су ћутали и пре 26 година.

Срби се, пак, сећају својих страдалих и отетог завичаја, а држава Србија са Републиком Српском први пут је обележила Дан сећања на страдање и прогон - 2015. године.

ПОСЛЕДИЦЕ УБИЛАЧКОГ ТАЛАСА

СУРОВОСТ погрома очитава се у његовим последицама: још се трага за 770 несталих, око 1.500 припадника Српске војске Крајине преживело је заробљавање, око 3.200 старих и немоћних, који нису хтели или нису могли напустити огњишта, на силу су интернирани у логоре за цивиле, уништене су 24.752 српске куће, 13.000 привредних објеката, 182 задружна дома, 56 здравствених станица, 78 цркава, 29 музеја, 181 гробље, 352 трговине, 113 водовода, 96 трафостаница... Уништени су сви српски индустријски погони, 920 споменика, 211 угоститељских објеката и 410 занатских радњи. За 26 година после овог етничког чишћења својим домовима вратило се око 20.000 Срба, махом старијих. Обновљено је тек око 3.000 српских кућа, а више од 1.000 српских насеља, у којима су Срби били већина, престало је да постоји. Тамо где Срби желе да се врате, повратак је готово немогућ. У првим покушајима повратка, убијено је - 70 повратника, углавном старијих људи. Била је то опомена Србима да о повратку не размишљају.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (3)