ГАЂАЛИ СМО КОЛОНУ ИЗБЕГЛИЦА, АЛИ НАМ ОНЕ НИСУ БИЛЕ ЦИЉ: Срамна одбрана злочина из 1995. Мате Гранића

Новости онлајн

31. 05. 2022. у 14:36

БИВШИ министар спољних послова Хрватске Мате Гранић тврди да је у колони избеглица коју су напали хрватски авиони августа 1995. године било и тенкова и камиона са наоружањем. Цитира и извештај Хјуман Рајтс Воча који тражи даљу истрагу случаја!

ГАЂАЛИ СМО КОЛОНУ ИЗБЕГЛИЦА, АЛИ НАМ ОНЕ НИСУ БИЛЕ ЦИЉ: Срамна одбрана злочина из 1995. Мате Гранића

Printscreen/Youtube/

Мате Гранић је потврдио да су хрватски авиони 7. августа 1995. године напали конвој српских избеглица на територији БиХ, али за разлику од припремљених оптужница против четворице хрватских пилота у којима српско тужилаштво тврди да су гађали цивиле који беже из Републике Српске Крајине, специјални саветник премијера и тадашњи министар спољних послова јасно је ставио до знања да су мете војни камиони, тенкови и друго тешко наоружање Војске Крајине. Његову оцену потврђује и Хјуман Рајтс Воч, пише Нови лист.

- У колони оних који су пребегли у Србију интервенисали су тенкови и камиони који су из Хрватске превозили оружје босанским Србима. Дакле, исти људи који су починили злочине у Хрватској носили су то оружје босанским Србима. Они су, дакле, били легитимна мета.

- Наравно, било је колатералних жртава, као у операцији Олуја, али када се погледа историја последњих 50 година, било је мање таквих жртава у Олуји него у било којој операцији наших савезника, као што су Ирак или Авганистан. Због тога се много пажње поклањало цивилима - рекао је Гранић.

- Нико није наредио напад на Србе који су напустили Хрватску у БиХ. Све је кристално јасно, на мети је била војска која се повлачила са тешким наоружањем. Рат у БиХ је још увек трајао, а Хрватска војска је на основу Сплитске декларације поступила да спречи снаге босанских Срба да преузму оружје и потом га употребе против наших војника - поновио је Гранић, напомињући да ни Хашки трибунал није показао никакав интерес.

- Будите сигурни да би било другачије да су имали доказе да је Хрватска војска у том случају починила ратни злочин - закључио је Гранић.

Као Аргумент он наводи извештаје невладине организације Хјуман Рајтс Воч о Олуји у августу 1996. године. На основу разговора са сведоцима, утврдили су да су "један или два хрватска авиона" ракетирала колону код Босанског Петровца, погодила два камиона и више личних возила, при чему је најмање пет погинуло, а 18 људи повређено. ХРВ, међутим, цитира неименованог крајишника који им је рекао да су се са тенковима, тешком артиљеријом и великом количином муниције придружили избегличкој колони. Намера им је била да све то предају Војсци Републике Српске.

Зато ХРВ наводи да изгледа да су српске избеглице страдале као колатералне жртве легитимног напада на војни циљ и да није било кршења међународног хуманитарног права. Међутим, ХРВ закључује да је потребна даља истрага о томе да ли је Хрватска војска предузела све мере предострожности како би смањила потенцијалну опасност за цивиле.

Злочин добија епилог након 27 година

РАТНИ злочин над Србима, цивилима који су бежали од хрватске војске у акцији "Олуја" и страдали на Петровачкој цести и у Сводни у БиХ, коначно после 27 година почиње да добија правни епилог. Због 13 убијених и 24 рањених у нападима хрватских авиона на избегличке колоне 7. и 8. августа 1995, српско Тужилаштво за ратне злочине подигло је оптужницу против четири висока хрватска официра, који су тада били на командним положајима и наредили ове нападе. Оптужница је предата Суду за ратне злочине на потврђивање.

За ратни злочин над цивилима оптужени су сада пензионисани официри хрватског ваздухопловства Владимир Микац (67), Зденко Радуљ (69), Жељко Јеленић (69) и Данијел Боровић (64). Кривичним поступком био је обухваћен и генерал бојник Јосип Чулетић, који је у децембру преминуо у Загребу, у 70. години, па зато није оптужен.

Најтежи злочин без правосудног одговора

Тужилаштво сматра да је ово један од најтежих ратних злочина у бившој СФРЈ, који је остао без правосудног одговора, иако је од почетка познат домаћој и међународној јавности. Како се наводи у оптужници, у коју су "Новости" имале увид, протек времена даје довољно разлога да се сумња да ће Хрватска или БиХ покренути кривичне поступке против одговорних. Због тога је предложило да се окривљенима суди у одсуству, јер нису доступни српским правосудним органима и да макар тако овај злочин добије свој епилог.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШОК САЗНАЊА НА СУЂЕЊУ: Запослени у Рибникару нису пружили помоћ деци након што их је Коста упуцао?

ШОК САЗНАЊА НА СУЂЕЊУ: Запослени у "Рибникару" нису пружили помоћ деци након што их је Коста упуцао?

ИЗ СНИМАКА се види да су теткица, којој још не знамо име, разредна Драгана Томић и домар Раде Симић, након што је Коста пуцао, а пре доласка наставника географије Зорана Нишевића и полиције, били на вратима учионице историје у којој је било "VII/2" и нико од њих није ушао унутра и пружио помоћ деци.

30. 09. 2024. у 14:56

МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока

МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока

НАЧЕЛНИК Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић рекао је у емисији "Таковска 10" да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе. Суштина је да се изгради одбрамбени капацитет Србије, сваки дан и сваку годину коју чекамо, губимо генерације младих војника, рекао је генерал Мојсиловић. У једној класи рачунамо до 20.000 војника-регрута, на годишњем нивоу, два и по месеца по пет хиљада њих у једној класи, односно циклусу, рекао је Мојсиловић уз напомену да ће прво бити регрутовани млађи војници, почев од 2006. годишта.

25. 09. 2024. у 22:01

СРБИН ОБЈАВИО КОЛИКО ГА КОШТА ЖИВОТ НА СЕЛУ: Дао детаљан списак на шта троши - има питање за сународнике

СРБИН ОБЈАВИО КОЛИКО ГА КОШТА ЖИВОТ НА СЕЛУ: Дао детаљан списак на шта троши - има питање за сународнике

СРБИН који живи са супругом и дететом на селу написао је на друштвеним мрежама да месечно троши између 2.000 и 2.500 евра. Објаву је поставио јер је, како каже, приметио да многи троше мање од њега, и то у граду, и занимало га је да ли у нечему претерује.

04. 10. 2024. у 18:13

Коментари (5)