СА РУСИМА БРОЈИМО ЖРТВЕ У ЈАСЕНОВЦУ: Оснивање заједничког института Београда и Москве за очување историјског сећања

ИНСТИТУТ за очување историјског сећања, заједнички пројекат Србије и Русије заживеће до краја године, а седиште ће му бити у Београду, при Руском дому или Амбасади Федерације. На овај начин, српска престоница и Москва желе да се супротставе ревизији историје 20. века, умањивању злочина нациста и фашиста и покушајима да се, кроз "процес помирења", избришу чињенице о томе ко су били злочинци, а ко жртве.

Ивица Дачић и Вјачеслав Володин / Фото Дума

О формирању Института разговарано је у Москви, приликом недавне посете председника парламента Ивице Дачића Русији и разговора са првим човеком државне Думе Вјачеславом Володином.

- Циљ оснивања института је борба против релативизације историје, односно искривљавања истине о антифашистичкој борби у Другом светском рату - истакао је Дачић.

Према плану, ова институција ће имати одређене теме којима ће се бавити, а међу њима ће, како сазнају "Новости", свакако бити и логор Јасеновац и друга страдалишта на територији НДХ, где су убијана и деца. Можда је ово шанса да се коначно утврди тачан број и једном заувек стави тачка на спекулације о бројкама убијених у Јасеновцу, с обзиром на све чешће покушаје умањивања злочина.

Суштина је да се оформе тимови, раде истраживања и затим она објављују на више језика како би истина доспела у све крајеве света.

Историчар Милан Кољанин каже за "Новости" да је битно да се раде дугорочни међународни пројекти на којима ће радити тимови људи и да се обезбеде финансијска средства.

- Увек треба имати на уму да је историја наука у којој се проналазе нови извори, она се надограђује, али то никако не треба мешати са ревизијом која је злоупотреба историје. Поред оснивања новог института треба запошљавати младе историчаре и тако се борити са покушајима ревизије чињеница - истакао је Кољанин.

Укључивањем Русије у оснивање института добија се шири маневарски простор за деловање и начин да се истина чује што даље.

Иначе, покушаји ревизије видљиви су на сваком кораку. На прослави стогодишњице победе у Првом светском рату у Паризу, председник Србије Александар Вучић био је смештен у даљим редовима, док је тик иза лидера Русије Владимира Путина седео бивши председник привремених институција у Приштини Хашим Тачи (сада у затвору Специјалног суда у Хагу због оптужби за ратне злочине). Париз је касније овај потез објашњавао грешком у протоколу. Првом човеку Француске Емануелу Макрону су писали француски ветерани критикујући га и указујући на огромне жртве које је Србија имала у Првом светском рату.

Пољска је тако, без обзира на напад Немачке у Другом светском рату, позвала званичнике Берлина на обележавање 80 година од почетка сукоба, а међу званицама није било Русије, а ни Србије. Можда је у покушајима ревизије историје најдаље отишла Хрватска, на чијој су се територији десили бројни злочини, што Загреб често негира или умањује.

ДОЛАЗЕ У НОВЕМБРУ

ОДБОР за спољне послове Скупштине Србије позвао је посланике из Русије да дођу у Београд пославши званично писмо у Москву. Очекује се да им српски парламент буде домаћин у новембру, после завршетка парламентарних избора у Русији на јесен и доделе мандата. Комисија за сарадњу Скупштине Србије и Думе формирана је 2015. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације