ЈЕРЕМИЋ ДАО АЛИБИ ГРЧКОЈ ЗА ПРИЗНАВАЊЕ: Позивање на одлуку Међународног суда из 2010. наговештава промену курса Атине према КиМ

СПЕКУЛАЦИЈЕ да ће Грчка, под бројним притисцима, пре свега САД, признати лажну државу Косово, подгрејане су изјавом грчког министра спољних послова Никоса Дендијаса да евентуално признавање не би значило и кршење међународног права.

Фото АП

Он је пре два дана, у интервјуу листу "Рил њуз", рекао да је "интеграција Западног Балкана у ЕУ приоритетно питање, јер стабилност у региону директно утиче на безбедност наше земље, а ми нисмо за стварање црне рупе на нашем северу". А на питање да ли би Грчка евентуалним признавањем тзв. Косова прекршила међународног право овако је одговорио:

- Иако се наш став о косовском статусу није променио, ми задржавамо конструктиван став и подржавамо дијалог између Приштине и Београда. Што се тиче законитости могућег признавања, Међународни суд правде у Хагу пресудио је 2010. године да проглашење независности Косова не представља кршење међународног права, јер није производ употребе илегалног насиља које је осудио Савет безбедности јер је то било проглашење псеудодржаве (као што је турска псеудодржава на Кипру 1983) Распадом Совјетског Савеза и Југославије, основане су многе нове државе, од којих ниједна није резултат спољних напада.

Ова изјава наводи на сумње да би Грци као алиби за признавање могли да узму пресуду Међународног суда правде из 2010. године, када је министар спољних послова био Вук Јеремић, а који је и иницирао да се постави питање МСП.

У претходних неколико месеци Дендијас је два пута био у Приштини. Последњи пут, почетком јуна, био је на отварању Канцеларије Грчке за опште послове. Овим потезом, односи са Приштином, који су дотад били само на економском нивоу, подигнути су на знатно виши ниво. Он је тада рекао да подржава дијалог Београда и Приштине и да се залаже за визну либерализацију за грађане Косова.

Председник Александар Вучић рекао је тада да се нада да наши пријатељи Грци неће направити и тај последњи корак признавања тзв. Косова.

Некадашњи дипломата и амбасадор у Румунији Бранко Бранковић рекао је, за "Новости", да не изненађује велики притисак САД, али и Немачке и Британије на све земље ЕУ које нису признали тзв. Косово.

- Својевремено сам као амбасадор у Румунији имао прилику да гледам како амерички амбасадор на дневној бази притиска румунске власти да признају независно Косово. Јасно је да председник САД Џозеф Бајден мора да добије макар мало подршке у ЕУ, за потезе који би значили потпуну независност Косова - објашњава Бранковић. - Они сада копају по ЕУ, не би ли некога притисли за ново признавање. Ако би Грчка признала, то онда значи да је добила жестока обећање од САД и НАТО, у односу на Турску и проблеме које има у Егејском мору, као и жестока уверавања када је у питању Кипар. Сада је питање у којој мери би то у случају Кипра могло да буде позитивно, јер Грци управо због Кипра и севера своје земље где има и Албанаца и Македонаца не признају Косово. Сетимо се да се територија тзв. велике Албаније односи и на север Грчке.

Бранковић наводи да је, иначе, Бајден направио један озбиљан план да наговара приштинску страну да саботира преговоре са Београдом, како би на јесен сву кривицу свалио на Србију да је она крива за прекид договора.

Бивши министар спољних послова Живадин Јовановић истакао је за "Новости" да је Грчка пријатељска земља и тврди да ће то ће увек остати тако на нивоу народа:

- Не верујем да воде самосталну политику, јер, због социјалне политике, економских проблема и дефицита зависе од НАТО и САД. Тако, због зависности Грчке на финансијском плану, треба посматрати клизећу политику коју Мицотакис води последњих неколико месеци. Ипак, на средњи и дугорочни рок, размишљање о признавању је велика опасност за грчке интересе и корак до тзв. велике Албаније. Евентуално признавање отежало би и положај Кипра, где Грчка има улогу протектора. Ипак, надам се да се једна земља такве историје и савезништва са Србијом, неће претворити у нову Црну Гору што се тиче КиМ, и да ће превагнути дугорочни интереси Атине.

Када су у питању правни аспекти признавања, Јовановић истиче да је превише екстензивно тумачење да то не би било противправно, јер би се такво експериментисање Атини могло вратити као бумеранг.

ШТА ПИШЕ У СТАВУ СУДА?

У САВЕТОДАВНОМ мишљењу Међународног суда правде из 2010.наводи се да "Декларација о независности Косова није у супротности са међународним правом". Судије су се овако, у гласовима 10:4 изјасниле на захтев упућен од генералне скупштине Уједињених нација, а на инсистирање Србије да одговоре на питање - да ли је једнострана декларација о независности Косова косовске скупштине у сагласности са међународним правом?

Председник Међународног суда правде Хисаши Овада рекао је тада да се суд изјаснио да је надлежан за то питање. То, према његовим речима, не значи да суд треба да се бави питањем последица, посебно не тиме да ли је Косово постигло државност.

Овада је саопштио да расправа о праву на самоопредељење или "нужну сецесију" од постојеће државе нису у домену расправе пред Међународним судом правде, јер излазе изван оквира питања које је поставила Генерална скупштина УН.

Препоручујемо

Политика

0 17

ГРЧКА СПРЕМА НОЖ У ЛЕЂА СРБИЈИ? Дендијас се позвао на Јеремића и пресуду МСП о КиМ!

04. 07. 2021. у 18:07

Друштво

0 6

НОВО ПРАВИЛО ЗА УЛАЗАК У ГРЧКУ: Ако прелазите границу са овом потврдом - обратите пажњу на важну измену

03. 07. 2021. у 13:59

Друштво

0 21

УПОЗОРЕЊЕ ПРЕД ПУТ У ГРЧКУ: Ако се спремате за летовање, пажљиво прочитајте ове информације!

30. 06. 2021. у 20:25

Свет

0 1

ПОДМЕТНУТ НАЈГОРИ ПОЖАР У ИСТОРИЈИ КИПРА: Ухапшен 67-годишњи мушкарац због иницирања ватре

05. 07. 2021. у 12:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације