СВИ БИ ХТЕЛИ ДА БУДУ ЛИДЕРИ: Опозиција далеко од идеје уједињења

ИДЕЈА да ће опозиција заједничким снагама покушати да победи владајућу коалицију на челу са напредњацима, на изборима наредне године готово да је потпуно избледела.

Фото Танјуг

Из дана у дан, опозиционе партије се препуцавају, деле на националисте, европејце, комунисте, оне који "шурују" са влашћу и друге...

У последњем таласу неслагања, Добрица Веселиновић из "Не давимо Београд" рекао је да напади из табора Странке слободе и правде крену кад год почне да расте рејтинг Иницијативи, као и да не види могућност о сарадњи са Народном странком Вука Јеремића.

Претходно је на Веселиновићев твит где цитира натпис из Спомен-парка Бубањ у Нишу "из крви комуниста и родољуба ницале су песнице бунта и опомене, стрељали су нас, али нас никада нису убили", Владимир Гајић (НС) реаговао реченицом - "у праву су што хоће сами на изборе, хвала Богу". Варнице севају и на релацији Двери - Народна странка, али и ССП и СДС Бориса Тадића.

Засада, нема слагања ни око тога ко би могао бити председнички кандидат. У једном делу опозиције, нема дилеме да би то требало да буде потпредседница Странке слободе и правде Мариника Тепић. Бивши нестраначки посланик Ђорђе Вукадиновић истакао је да му није јасан покушај дела јавности, медија и дела амбасада да Тепићева буде вођа опозиције.

Директор ЦеСИД-а Бојан Клачар каже за "Новости" да се не чини реалним да ће се опозиција ујединити око једне листе, иако ће се ићи ка укрупњавању, јер бројеви и истраживања показују да је то неопходно да би се постигао резултат.

- Сада је већ јасно да опозиција касни у погледу доношења стратешких одлука, ко ће бити људи који ће носити кампању, на којим питањима ће се инсистирати. Ту је превелики број странака и даље, немају велику подршку грађана, а нису спремни за сарадњу. У питању су лидерска неразумевања, кашњење у доношењу стратегије, жеље да сви буду шефови у малим организацијама, а не део једне заједничке, шире платформе - објашњава Клачар.

На наше питање, да ли су разлике између партија баш толико велике да не могу да се уједине око декларативно истог циља - смене власти, Клачар је одговорио:

- Јасно је да не може да се оснује нови ДОС или Савез за Србију, а то не било ни корисно, али може да се уједини пет, шест или седам странака.

КАРТЕ НА БЕОГРАД?

КЛАЧАР објашњава да опозиционе партије морају да ураде истраживања како би знали која им је стратегија најбоља и где да баце карте:

- Постоји већа шанса да дође до договора око заједничког кандидата за председничке изборе, да један успешан и популаран човек амортизује све разлике, него да се дође до једне или две колоне на парламентарним изборима. С друге стране, трка за председника се трчи против Александра Вучића, па њихов кандидат може да се политички потроши. Питање је да ли опозиција то жели или можда да амбиције сведе на београдске изборе где уједињени могу да дођу до резултата.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације