ПУТ У ЕВРОПУ КАО ЂЕКНА ИЗ СЕРИЈЕ: Шта је утврђено на Самиту ЕУ и Западног Балкана - спремност за пријем, али не и термин

ОД када је почела да тече европска штоперица, шаргарепа је све даље.

Фото АП

И јуче, на брду код Крања, на Самиту ЕУ - Западни Балкан, усвојена је декларација у којој се потврђује спремност да се наш регион интегрише, али се на зна кад. Отприлике као случај чувене Ђекне из серије Живка Николића.

На предлог Словеније, уз подршку Аустрије, да се интеграције спроведу до 2030, "вето" су уочи скупа, док се припремао текст, како сазнају "Новости", ставиле Француска, Холандија и Данска. Да није подржала уношење конкретног датума, јуче је на форуму експлицитно рекла и одлазећа немачка канцеларка Ангела Меркел:

- Учесници су се сагласили да земље Западног Балкана припадају Европи, али нисам подржала да се одреди фиксни датум за њихово приступање Европској унији. Заиста не верујем у одређивање датума, али верујем у испуњавање наших обећања. Када се стекну услови, приступање може да се реализује.

Ставови Макрон и Вучић на самиту, Фото Танјуг

Тако смо са самита добили још један документ пун фраза у којем се сви позивају на посвећеност и приврженост демократији, партнери се позивају на "кредибилне реформе", уз нагласак на важности "јачања интеграција и капацитета апсорпције нових чланица" од стране саме ЕУ.

Председник Србије Александар Вучић рекао је да постоји перспектива проширења, али да "немају све земље чланице исти апетит за проширење":

- Задовољан сам чињеницом да су председници и премијери земаља ЕУ са лидерима региона четири сата разговарали о будућности Западног Балкана. У име Србије захвалио сам се на подршци и помоћи, бројним инвестицијама, новцу који порески обвезници ЕУ улажу у нашу земљу. Говорило се и о проблемима. Сви су пажљиво слушали главне актере и разумеју да постоје стратешки интереси ЕУ на простору региона. За Србију је занимљиво и значајно што је могло да се види које земље желе брже проширење, које су већи скептици. Али, чини ми се да смо одговорном и озбиљном политиком себе представили на добар начин и верујем да у наредном периоду позицију у ЕУ можемо да поправимо.
Вучић је додао да се домаћин, словеначки премијер Јанез Јанша све време борио за јаснију европску перспективу земаља Западног Балкана.

- Пре проширења нека отворена питања као што су односи Београда и Приштине и Северне Македоније и Бугарске морају да се реше. Ово је догађај који може да се упореди са солунским самитом из 2003. године. То је било време када су се у ваздуху осетиле трагичне последице прошлог века. Тада се рачунало да ће се проширење догодити и раније. Али након те одлуке уследило је низ криза, чак и у ЕУ, што је довело до одлагања.

Јасна Ангела Меркел, Фото АП

Није тајна да је Словенија тежила лабавом временском оквиру за будуће кораке проширења, та тачка није увршћена у декларацију, али постоји велика спремност држава чланица да се у наредној деценији постигне што већа европска перспектива Западног Балкана - рекао је Јанша.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поновила је став који је недавно изнела посетом престоницама региона:

- Желимо да упутимо веома јасну поруку, а то је да Западни Балкан припада ЕУ. Желимо вас у ЕУ, наставите са реформама, циљ је пред очима. У завршној Декларацији проширење се налази у првом параграфу и то је јасна назнака опредељности ЕУ. Европска комисија са мном на челу ће радити све што може како би се напредовало у проширењу и интеграцији региона у ЕУ.

Она је додала да разуме фрустрацију народа на Западном Балкану због дужине процеса придруживања и поручила да је јасно да су важне реформе предузете у региону и да је много тога промењено набоље, те да је важно остати на курсу у кључним областима као што су правосуђе, борба против корупције, слобода медија и економске реформе.

Француски председник Емануел Макрон рекао је да су земље Балкана на путу ка ЕУ и да им се мора показати да се налазе у срцу Европе:

- Ове земље заслужују улагања, трговину и евентуално чланство. Имали смо добру дискусију. Жеља нам је да, краткорочно гледано, поново дамо европску перспективу земљама Балкана. За пријем би била неопходна реформа европског процеса доношења одлука.

Путоказ Представници региона од чланица ЕУ добиле су подршку, али не и када ће и постати чланови, Фото Танјуг и АП

Самиту су присуствовали лидери 27 земаља чланица ЕУ и Западног Балкана - Албаније, БиХ, Црне Горе, Северне Македоније, Србије и привремених приштинских институција.
Лидери ЕУ говорили су пред састанке како виде будућност нашег региона.

Аустријски канцелар Себастијан Курц рекао је да је Западном Балкану потребна истинска и искрена европска перспектива:

- Регион нам је на срцу, јер нисмо само историјски, географски, економски, већ и људски повезани. Ако ЕУ не буде дала истинску европску перспективу морамо бити свесни да ће друге суперсиле као Русија, Кина, али и Турска имати значајнију улогу у региону.

Премијер Луксембурга Гзавије Бетел рекао је да се не смеју изневерити земље Западног Балкана.

Иначе, на самиту је било говора и о инвестиционом плану ЕУ који је "тежак" 30 милијарди евра.

САНЧЕС: ВАЖАН ГЛАС ШПАНИЈЕ

ПРЕМИЈЕР Шпаније Педро Санчес рекао је јуче да је његова земља једна од држава Европске уније која није признала тзв. Косово, због чега је важно да буде присутна на свим форумима ЕУ:

- Балкан је такође део Европе, а Шпанија је увек подржавала европске амбиције и интеграцију балканских земаља. Шпанија је је била солидарна са земљама Балкана током ратова деведесетих.

* * * * * * * * *

ВУЧИЋ СЕ У СЛОВЕНИЈИ САСТАО СА БРОЈНИМ ЛИДЕРИМА, МИЦОТАКИС МУ ПОРУЧИО

ГРЧКА ПОДРЖАВА ЦЕЛОВИТУ СРБИЈУ

ГРЧКА ће наставити да подржава територијални интегритет Србије. Дијалог Београда и Приштине ће се наставити, прва тема мора да буде формирање Заједнице српских оптшина. Не можемо постати део ЕУ док се не реше односи са Приштином.

Ово су неке од порука које је јуче, после дана богатог сусретима са лидерима ЕУ и региона на самиту, на Брду код Крања, послао председник Србије Александар Вучић.

Он је разговарао са грчким премијером Киријакосом Мицотакисом, председником Француске Емауелом Макроном, канцеларком Ангелом Меркел и премијером привремених институција на КиМ Аљбином Куртијем, као и председником Владе Хрватске Андрејом Пленковићем, лидерима ЕУ Урсулом Фон дер Лајен и Шарлом Мишелом, аустријским канцеларом Себастијаном Курцом, премијером Луксембурга Гзавијеом Бетелом, премијерима Чешке Андрејем Бабишем и Шпаније Педром Санчезом...

- Грчка ће наставити да бодри Србију и помагаће јој на европском путу. Они ће, како ми је казао Мицотакис, наставити даље да подржавају целовиту Србију - објаснио је Вучић на конференцији за медије и додао да пре краја године очекује посету Мицотакиса, као и више европских лидера Београду.

Фото АП

Подршка Мицотакиса стигла је после бројних спекулација ове године да ће Атина подићи сарадњу са Приштином на највиши ниво.

- Кратко сам разговарао са шпанским премијером и захвалио му се на подршци, као и осталим представницима земаља ЕУ које не признају такозвано независно Косово. Имао сам дуг разговор са Макроном, Меркеловом и Куртијем. Разговарали смо о дипломама, то јест признавању занимања. Да не улазимо у детаље, знате разлике су између нас и наставиће се тај процес усаглашавања у наредном периоду
- поручио је Вучић.

Председник је истакао да је "Београд спреман да спроведе све из Вашингтонског споразума, али да је Приштина тај документ прогласила мртвим". С. С. Р.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације