ЂИЛАС БИ ВОЛЕО ДА У СВОМ ЏЕПУ ВИДИ ПОМОЋ ОД 100 ЕВРА: Министар Синиша Мали одговорио Маџару и Ћулибрку

МИНИСТАР финансија у Влади Републике Србије и потпредседник Српске напредне странке Синиша Мали данас је реаговао на изјаве економисте Љубомира Маџара и новинара Милана Ћулибрка, који, како је рекао, уз помоћ медија Драгана Ђиласа покушавају да протуре лажи како би унизили фантастичне резултате које је Србија постигла.

Фото: Танјуг/Раде Прелић

Напоменуо је да је јасно да би Драган Ђилас волео да види у свом џепу нову помоћ од 100 евра младима, али и 20.000 динара пензионерима.

- Држава им даје помоћ јер тиме показује да мисли на њих, ствара се доза оптимизма, која је преко потребна, јер представља и економски подстицај. Са друге стране, тај новац се свакако враћа у буџет. Најављена додатна подршка младима биће уплаћена у јуну, а додатне пријаве, за оне који у међувремену напуне 16 година биће отворена од 16. до 31. маја. Паметном је јасно да није истина да је реч о политичкој кампањи, јер део пријављених није пунолетан, и не може да гласа, а подсетићу вас и да помоћ дајемо континуирано од почетка пандемије. Зато овакви коментари могу само да ме наведу да се приупитам да ли оволика негативна кампања значи да газда Ђилас са својим машинским мозгом гласно пати јер овај новац није могао да пребаци на рачуне од Маурицијуса, преко Швајцарске, до Хонгконга - изјавио је он и додао да му је јасна небрига тајкуна за грађане, што је доказао док је био носилац власти.

Mали је оценио да они, уз помоћ Ђиласових медија, потурају сулуде идеје и упорно понављају да је новац за младе и пензионере непотребна мера, којом се купују гласови, те да се држава за то задужује.

- Драга господо, држава се не задужује да би исплаћивала новац који је намењен за помоћ грађанима ради спречавања последица пандемије вируса корона. За две године, од када је пандемија избила држава је за помоћ привреди и грађанима издвојила 8,7 милијарди евра, што је око 18 одсто БДП-а. Намерно или случајно, тек они заборављају да напомену да је држава пре избијања пандемије имала четири године суфицит у буџету, због чега њихове изјаве да је буџет констатно у минусу могу да прокоментаришем само као будалаштину. Ми смо успели да уштедимо довољно новца и спремно дочекамо и здравствену и економску кризу која је настала, захваљујући одговорној економској политици и фискалној консолидацији на коју смо били принуђени због опште крађе док је Ђилас био главни шериф у граду, а његови сателити седели у влади. Први пут у историји држава је помогла јер је могла и желела, а ефекат је раст БДП-а - рекао је Мали.

Он је навео да је прошле године Србија имала једну од највећих стопа раста у Европи, од чак 7,5 процената.

- Када погледате кумулативно, уз резултат од минус 0,9 одсто у 2020. години, раст је 6,5 процената. Наша привреда је показала да је отпорна на кризу, а томе је свакако допринела и одговорна држава, пошто смо успели да брзим и ефикасним мерама одржимо ниво привредне активности и зато је Србија прва по стопи раста економије у доба највеће кризе - рекао је он.

Мали је нагласио да није тачно да је Србија презадужена земља.

- Веома смо далеко од тога. Наиме, номинална вредност јавног дуга једне државе није показатељ да ли је нека земља презадужена или не. Износ јавног дуга јесте важан параметар, али се обично мери и представља се као однос дуга према БДП-у и кроз способност државе да сервисира своје обавезе. Ми смо таква држава, јер привреда земље расте, а расте и износ прихода које можемо да искористимо за плаћање свих својих дугова, односно да кроз задуживање обезбедимо улагања у одређене секторе попут инфраструктуре, здравства, екологије, а како би се повећао животни стандард и квалитет живота грађана - навео је он и додао да је поред номиналне вредности јавног дуга, неопходно увек додати и однос учешћа јавног дуга у БДП-у да би се створила јаснија слика о задужености једне земље.

Он је упитао „стручњаке" како оцењују задуженост Сједињених Америчких Држава, чији јавни дуг износи око 30 трилиона америчких долара, или Немачке од 2.433 милијарде евра.

- Иако је вама тешко да слушате колико су друге европске земље задужене, напоменућу да је у италији јавни дуг сада већи од 160 процената, у Француској преко 120 одсто, док је у Грчкој 225 процената. У региону, Црна Гора има јавни дуг већи од 90 одсто, а Северна Македонија 72 процената. Када је у питању наш однос дуга у БДП-у, он на централном нивоу власти, према послењим показатељима 52,1 одсто. Дакле, иако их највероватније боле наши резултати, чињеница је да је јавни дуг Србије под контролом ии да немамо разлога за забринутост, пошто смо на нивоу испод 60 процената прописаних Мастрихтом - објаснио је Мали.

Како је објаснио, Ђиласове „стручњаке" боли и помињање фискалне консолидације, јер ноншалантно прелазе преко чињеница да је претходна власт довела државу до ивице егзистенције због чега су тешке мере биле неопходне.

- Наш БДП у апсолутном износу је у 2021. години, према нашим проценама, износио око 53 милијарде евра, што је знатно више него 2012. године, када је био 33,7 милијарди. То, драга господо, значи да смо за непуних 10 година створили скоро 20 милијарди евра додатне вредности. То је нова вредност за наше грађане. Напоменуо бих да у поређењу са данашњим резултатима може да се извуче погрешан закључак да је јавни дуг 2012. године био под контролом. Наиме, ми смо затекли разорену државну касу – привредни раст је износио минус 0,7 одсто, односно, он није постојао, није било новца ни за плате ни за пензије, а камоли за инвестиције. БДП у апсолутном износу је тада износио само 33,7 милијарди, а данас је, понављам, 53 милијарде евра. Због недостатка новца, држава је морала да се задужује наредних година, па је дуг 2015. године дошао до 70 одсто БДП-а и било је неопходно време да се економија и привреда покрену, да се започну инвестиције и да дође до стабилног раста БДП-а - рекао је Мали.

Он је рекао да је важно за шта се држава задужује и под којим условима, и подсетио да су се у време оних који су довели државу до ивице банкрота кредити узимали по огромним каматним стопама од 7,25 одсто на десет година, те да је долазило до задужења само да би се исплатиле пензије, јер пара у фонду није било.

Када су у питању кинески кредити, Мали је објаснио да се као извор финансирања неопходних пројеката користе дугорочне позајмице од 13, 15, па и до 25 година, што је и једино економски оправдано.

- Не граде се пројекти од неколико стотина милиона евра из буџета. За њихову сигурну реализацију потребно је обезбедити стабилно и редовно финансирање. У овом тренутку градимо 10 брзих саобраћајница и ауто-путева, градимо метро, пруге, фабрике за пречишћавање отпадних вода и канализацију широм Србије. Дакле, радимо све оно о чему назови политичари, који су јахали по државним финансијама, нису ни размишљали док су удобно седели у фотељама. Подсетићу да је буџетом за капиталне инвестиције издвојено на нивоу опште државе чак 485,8 милијарди динара, што је 7,3 одсто БДП-а, а додатни новац добијамо кроз одговорно задуживање, што је очигледно незамисливо за наше претходнике. Србија дефинитивно није ни у каквом дужничком ропству, ни према Кини, ни према било којој другој земљи или међународној финансијској - закључио је Мали.

Препоручујемо

Политика

0 2

СТЕФАНОВИЋ О ПОНОШУ: Отерао официре из војске, уселио се у стан док је Крајина горела

10. 02. 2022. у 12:53

Политика

25 5

ПОНОСАН НА ПРИЈАТЕЉСТВО И РЕЗУЛТАТЕ: Вучић се састао са Пастором, договорено огромно улагање у Палићко језеро (ФОТО)

10. 02. 2022. у 09:32

Политика

1 12

МУП ИЗДАО САОПШТЕЊЕ: Демантовали Борка Стефановића и портал Нова

09. 02. 2022. у 11:34

Политика

35 17

СВАКА ЧАСТ ВУЧИЋУ! Бренде: Србија извози више ИТ производа него пољопривредних, ко би то помислио пре 10 година (ВИДЕО)

09. 02. 2022. у 10:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације