ОБЕЛЕЖЕН ДАН ДРЖАВНОСТИ У ОРАШЦУ Брнабићева: Србија жели и може да буде НАЈБОЉА (ВИДЕО)

Novosti online

15. 02. 2022. у 11:02

СРБИЈА данас обележава Дан државности - Сретење, у спомен на почетак Првог српског устанка 15. фебруара 1804. године и чин проглашења Сретењског Устава Кнежевине Србије 15. фебруара 1835. године. Централна државна церемонија одржава се у Орашцу, где је на збору 1804. године подигнут Први српски устанак

ОБЕЛЕЖЕН ДАН ДРЖАВНОСТИ У ОРАШЦУ Брнабићева: Србија жели и може да буде НАЈБОЉА (ВИДЕО)

Фото: Министарство за рад и социјална питања

Церемонија је почела поменом који је служио епископ шумадијски Јован.

Церемонији присуствују премијерка Ана Брнабић, српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, министри у влади Србије - Синиша Мали, Јадранка Јоксимовић, Марија Обрадовић, Никола Селаковић, Бранко Ружић, Зорана Михајловић, Дарија Кисић Тепавчевић, Гордана Чомић, Ненад Поповић.

Брнабићева и Додик су положили венце на споменик Карађорђу у Орашцу, а оркестар Гарде Војске Србије извео је химну Боже правде.

Пре почетка званичне церемоније владика шумадијски Јован служио је литургију у цркви Вазнесења Господњег у Орашцу, којој је присуствовао министар Ненад Поповић.

Фото: Танјуг

 
 

Обраћање Милорада Додика

- Срећан празник свим грађанима и државном руководству. Срећемо се овде и обележавамо наш заједнички празник, празник који је посвећен Првом српском устанку, дану када су Срби кренули у изградњу српске државности. Веома је важно да и ми у Републици Српској га обележавама као свој. Србија је ту да нас утеши и да нас помогне, да нас охрабри. Ово је важан историјски догађај, када је Карађорђе кренуо у ослобађање нашег народа. Овај датум означава борбу за нашу слободу - казао је Додик.

- Данас Срби имају две државе, РС и Србију, Србију која је гарант за сваког Србина, за нас у Републици Српској. Данас Србија предвођена председником Вучићем бележи најбоље резултате. Србија се гради, она је друкчија, лепша, на добром путу, Србија која ће гарантовати Србима опстанак, Србија која мора разумети патње, страдања, очекивања... Србија је држава српског народа. Усмерени смо једнако ка слободи - додао је Додик.

Фото: Танјуг

– Не заборавимо да истакнемо оно што смо постигли сви заједно, а предвођени председником Републике Србије Александром Вучићем. Србија је данас шампион у привредном расту, нови путеви приближавају грађане Србије једне другима и повећавају безбедност саобраћаја, брза пруга којом ћемо ускоро путовати смањиће раздаљину од Београда до Новог Сада на свега 28 минута фактички бришући границе између наша два највећа града, нови Клинички центри, болнице и домови здравља тврђаве су наших грађана у борби за здравље нације. Док свуда ничу школе као храмови знања и залог будуће памети, нови симбол Београда, величанствена Кула Београд, већ сија као светионик просперитетне будућности. Онима који нам данас као и пре два века саветују да будемо понизни и покорни у истицању наших резултата, Србија даје и даће исти одговор, Србија не жели да се правда никоме, она жели и може да побеђује и да буде најбоља!

Након обраћања, уприличен је културни програм, уз рецитал и хор.

Обраћање Ане Брнабић

- На месту на коме данас стојимо, подигнут је устанак, због зулума који су чињени. Једна мала српска држава вратила се на мапу Европе. Данас 15. фебруара сусрећемо се са сенима Карађорђа, Милоша, Доситеја... Србија је суверена и независна, европска и модерна. Србија ће бити извор благостања и среће. И ове године показали смо да следимо тај пут. Србија, предвођена Вучићем, је шампион у привредном расту, градимо путеве, брзу пругу, ту су нови клинички центри, свуда ничу школе, нови симбол Београда Кула је ту - рекла је Брнабићева и честитала је грађанима Дан државности.

Фото: Танјуг

Као увод у обележавање Дана државности у понедељак после подне је са Савске терасе Калемегданске тврђаве извршена почасна артиљеријска паљба уз највише државне и војне почасти Гарде Војске Србије, подизање заставе и интонирање химне.

Дан државности се на основу Закона о државним и другим празницима обележава нерадно два дана 15. и 16. фебруара.

Фото: Танјуг

 

 

Историја

На збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, на Сретење 1804. године, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Карађорђе.

Сеча кнезова претходила је одлуци о подизању устанка. Први српски устанак захватио је најпре крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.

Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.

Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.

Према речима немачког историчара Леополда Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.

Карађорђе је током Првог српског устанка (1804—1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.

Сретењски устав донет 1835. године

У Крагујевцу је 15. фебруара 1835. године донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије.

Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник, израдио је текст устава, а Глигорије Возаровић био је први који је укоричио и повезао Сретењски устав.

Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.

Велике силе сматрале су га превише либералним - у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.

Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.

После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године.

У међувремену, српски парламент прогласио је 9. фебруара промене Устава из области правосуђа које су грађани изгласали на референдуму одржаном 16. јануара 2022. године.

БОНУС ВИДЕО - ДАНАС СЛАВИМО СРЕТЕЊЕ: Дан државности Србије и сећање на 1804. годину

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева

ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева

АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.

17. 11. 2024. у 19:48

Коментари (0)

ОВО НИЈЕ НОРМАЛНО: Синер пред велико финале Торина