НАПАДИ У РЕЖИЈИ НАТО АГРЕСОРА: Владика Иринеј Буловић и изгубљена деца Србије

ОВИХ дана се појавио филм чија тема је покушај блаћења владике бачког др Иринеја Буловића, а иза којег стоји НАТО продукција „JSP“, ћерка N1 групације, а која у њено име организује ово срамно блаћење под маскама.

Фото Д. Дозет

Напад на владику Иринеја представља пуцањ у срце СПЦ који никако неће наштетити његовом преосвештенству или Цркви Христовој, али чији рикошет може да погоди креаторе ове нечасне радње и тако их до краја разобличи. Принуђен сам као човек да пред светом кажем кога нападају и кога покушавају да блате.

Људски лик (а то сликари најбоље знају) чине тврде и меке црте, а када је реч о епископу Иринеју Буловићу потрудићу се да истакнем управо те тврде црте како би читалац ових редова могао да створи слику и портрет о каквој особи и духовнику се ради.

Вртоглав је узлет над облаке, а камоли на врхунац јерархије која допире до небеса, како живописно рече један од најумнијих Срба, владика Данило Крстић. Тако изгледа и пут православног Далматинца са обале Панонског мора чији су преци Турке зауставили и православну веру међу Латинима сачували, који је рођен и растао на простору који су пре њега насељавали дивови Српске Војводине (Лаза Костић, Сава Текелија, Светозар Милетић, Ђура Јакшић, Јован Јовановић, Јаша Томић, Јован Суботић…итд.).

Фото принтскрин Н1

Када на интернету или у литератури потражите биографију владике Иринеја Буловића пронаћете само уредно и прецизно посложене чињенице из његове академске и ”професионалне” каријере. Све оно што би било допадљиво за јавност (широке народне масе) и што би сваки човек једва дочекао да стави у први план свог животописа као какав украс или орден, скромност владике Иринеја је то изоставила. Управо то је особина која се код њега на прву примећује, како по понашању тако и по одевању, епископ код кога се то палестинско-синајско предање у српском монаштву до краја примило, а које је код нас после Св. Саве највише патријарх Павле изучавао. Своје прве теолошке кораке начинио је као и сваки Србин православац уз своју мајку, али врата која воде до духовних (теолошких) висина показао му је Св. Авва Јустин, Врани Врањанац који је временом поседо као у Откровењу.

Тај српски Прометеј настањен у Нојевој барци тадашње СФРЈ (Манастир Ћелије код Ваљева), није имао жену, нити се када женио, али је стицао духовну децу и тако постајао родитељ. Управо по угледу на свог духовника, млади Мирко Буловић, студент богословља у Београду, пожелеће да постане монах, а касније и доктор теологије. Замонашен је током студија светом руком Авве Јустина. Недуго потом епископ рашко-призренски (касније патријарх) Павле, иначе студент Св. Авве Јустина, монаха Иринеја рукополаже у чин јеромонаха.

Авва, већ стар и болестан, визионарски (вероватно надахнут Духом Светим) спаја своја два духовна чеда и тада јеромонаху Иринеју намеће патријарха Павла као новог духовника. Одласком у Свету Земљу човек доживотно стиче право да прича о свом сведочанству тамо, што је исти случај и са одласком на Српску Голготу, Космет, где је владика Иринеј провео више од деценије као лични секретар и десна рука епископа рашко-призренског Павла у најтежем тренутну за српски народ на тој распетој земљи. Сви који се сећају ситуације на КиМ 80-их знају да у многе крајеве Космета није могла да уђе ни војска на тенковима, а голорук и пешке те крајеве походио је епископ Павле са својим секретаром.

Фото Д. Дозет

О подвизима патријарха Павла током косовске службе чуло се јако мало, а о подвизима његовог помоћника нимало. Узрок није конспиративност коју жели да му пришије НАТО пропаганда, него пример апостола Павла који су обојица следили – тајна је у смирењу и тиховању. Савршена смиреност тражи дубину која се најбоље осликава на примеру мора, где су плићаци немирни и пуни муља, а морска пространства бистра, тиха и дубока, или ко није имао прилику да спозна ћуд мора исто то може да примети и на примеру река, где су велике равничарске реке тихе, дубоке и непреградиве, док су планинске реке снажне, бучне али и плитке и уз то још и балваном преградиве. Управо владика Иринеј Буловић је једна тиха равничарска река која неуморно тече, ни са ким се не замера, свесна своје снаге и зато увек побеђује.

Избором епископа Павла за патријарха српског, јеромонах Иринеј Буловић, доктор богословља, постаје викар (помоћник) српског патријарха и са њим обилази ратом захваћене српске земље и са народом и његовом светошћу дели сав терет и муку, па је тако Републици Српској био и на крштењу, а косовским мученицима на опелу. Данашњи патријарх српски др Порфирије Перић, духовно је чедо владике Иринеја који га је 1986. и замонашио у царској лаври Високим Дечанима, где је наш патријарх над кивотом Св. Стефана Дечанског положио не само монашки него и косовски завет, а то је оно што онима који га нападају највише и смета. Недуго по монашењу патријарха Порфирија, епископ рашко-призренски Павле рукополаже и њега у чин јеромонаха као некада и његовог духовног учитеља.

Фото танјуг

Избором епископа Иринеја за владику бачког, патријарх Павле ставља владичанску митру на главу игумана Порфирија пошто је претходно Свети Сабор СПЦ одлучио да он постане помоћник епископа бачког (викарни еписког јегарски). То је та непрекинута нит српске духовности чији је корен дубоко у Призрену и Дечанима која многима смета и зато знамо да та безбожна пропаганда напада владику Иринеја да би урушила патријарха Порфирија, као што су некад нападали Милоша да би оборили Лазара, само што то ни онда, а ни данас не пролази у српском народу.

У току свог живота владика Иринеј имао је прилику да упозна и учи од два највећа грчка светитеља 20. века – Св. Пајсија и Св. Порфирија – пуног љубави, са којим је раме уз раме годинама служио у храму атинске болнице те се сматра и његовим учеником.

Неки би рекли да је управо од њега и стекао особину да никога не напада него само брани и да за највеће престпунике пронађе најбоље речи, јер тако је говорио и Христос о свима који су пали. Обновом монаштва у манастиру Ковиљу владика Иринеј после деценија титоизма оживео је светогорски типик на тлу Србије, а колики је траг оставио епископ ”Српске Атине” у Грчкој сведочи чињеница да су светогорски монаси са целокпуном светогорском владом дошли у Србију и Нови Сад како би својим телима и молитвама као живим штитом заштитили српски народ од покоља и српске мостове од рушења. Међународне православне комисије формиране на нивоу помесних цркава оцениле су Епархију бачку као најуређенију епархију унутар СПЦ.

 

Фото Д. Дозет

За крај, нећу се бавити актерима овог филма који су наоштрили језике на Човека који је уз владику Фотија највећи аскета међу владикама СПЦ – женом којој сметају мантије, доктором теологије који изругује Свето Причешће, новинарима који су православно неуки и неписмени, заговорницима расколничких група који би да легализују своје секте, медијем који се бави истраживачким новинарством а не пронађе нити један доказ него лажи и трачеве приказује као истину (сами кажу у филму – ништа од овога не можемо да докажемо, али тако је зато што ми то тврдимо), нити ћу постављати питање зашто нису направили блокбастер о себи блиском епископу холивудског живота, само ћу цитирати Библију – књигу најмудрију: ,,Ја не налазим никакве кривице на овом Човеку“ (Лука 23,4) и „Тамо гдје је благо ваше, онде ће бити и срце ваше!“(Матеј 6:20,21).

Препоручујемо

Друштво

0 3

ПОБЕДИЛИ СМО ЈА И МОЈА ЗЕМЉА: Краљевчанка Бојана Жарчанин Терзић, током НАТО агресије тешко рањена, али смогла снаге да изнесе свој бол

26. 03. 2022. у 10:33

Култура

3 22

БРУТАЛНИ НАПАД НА ПРАВОСЛАВЉЕ: Хушкање на поделе у друштву и дискриминација најбројније вероисповести у држави

25. 03. 2022. у 16:17 >> 16:17

Друштво

0 3

ПОБЕДИЛИ СМО ЈА И МОЈА ЗЕМЉА: Краљевчанка Бојана Жарчанин Терзић, током НАТО агресије тешко рањена, али смогла снаге да изнесе свој бол

26. 03. 2022. у 10:33

Република Српска

0 0

ОСВАНУЛА УМРЛИЦА ОЛБРАЈТОВОЈ У БАЊАЛУЦИ: Грађани се на духовит начин „опростили“ од бивше државне секретарке САД (ФОТО)

25. 03. 2022. у 18:36 >> 21:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације