ПРИТИСЦИ НА СРБИЈУ ЋЕ РАСТИ: Немачки аналитичар упозорава - Са короном и ратом у Украјини почео је нови светски поредак, САД оствариле циљ
НА почетку рата у Украјини три земље у Европи имале су неутралну позицију - Швајцарска, Мађарска и Србија.
Швајцарци су већ петог дана рата одустали од неутралности, а Мађарска и Србија још делимично одолевају. За разлику од Мађарске, Србија има традиционалну повезаност са Русијом, али и нерешено питање КиМ. Сасвим је очигледно да ће притисак на Србију још више расти. Лично, мислим да Србија треба да задржи неутралну позицију, али то ће захтевати изузетно јаку и озбиљну дипломатију да би се опстало на том путу.
Овако, у разговору за "Новости", немачки аналитичар Макс Оте, бивши професор на Универзитету у Бостону, Вормсу и Грацу и оснивач чувеног Шпенглеровог друштва, оцењује тренутни положај Србије у јеку сукоба на истоку Европе. Европска и српска јавност познаје га првенствено по бестселеру "Слом долази" из 2006. године којим је предвидео светску економску депресију, а 2019. у књизи Weltsystemcrash наговестио нови Хладни рат као највероватнији сценарио нове геополитичке стварности.
Назирете ли мапу новог светског поретка по окончању рата у Украјини?
- У току је стварање два нова блока - западни у којем је Немачка чврсто укорењена на начин на који то САД диктира. Тиме је америчка геостратегија постигла важан циљ. Европа је у расцепу, а улога Русије, коју сам пре две године оценио као отворену, може се сада претпоставити: ако Путин политички преживи рат у Украјини, Русија ће бити отерана у загрљај Кине.
Јесу ли у праву они који кажу да канцелар Олаф Шолц није показао нимало "меркеловског" осећаја за баланс потчинивши Немачку интересима САД убрзо по избијању рата у Украјини?
- Сматрам да је САД успела комплетну Европу, укључујући и Немачку, да постави у фронт против Русије и то тако да Немачка у овом тренутку не сме да повуче ниједан потез на своју руку.Чак и када је више него очигледно да ће имати комплетну штету због неких потеза, не сме да наљути Америку.
Прошлог пролећа Немачка, Француска и Шпанија промовисале су грандиозни план о изградњи новог типа борбеног авиона, вредан 100 милијарди евра, а три дана пошто је почео сукоб у Украјини, немачка влада купила је америчке ловачке авионе. Зашто?
- Немачка је генерално изузетно дубоко у америчкој сфери интереса на свим нивоима, почев од реобразовања, политике, економије и културе и свега другог. А, ово сада што гледамо је процес финалног потчињавања.
Да ли ће рат у Украјини свргнути долар са трона светске валуте?
- Што се тиче долара, привилегија хегемона је да има резервну светску валуту, а ово чему сада присуствујемо јесте полако обарање положаја хегемона, кога друге државе полако угрожавају са својим валутама, укључујући и приче о преласку на кинески јуан. Међутим, то није могуће предвидети прецизно. Може да се догоди за 10 година, може и раније, али логика је јасна - правац пада хегемона подразумева опадање значаја његове валуте и уласка других валута на тај терен.
Како угледни економиста попут вас доживљава систематско угрожавање приватног власништва што је до јуче на Западу било незамисливо?
- Увођењем нових критеријума за порески систем, зелена агенда све више дефинише економију. Ако нечије приватно власништво није довољно зелено оријентисано, онда по тим критеријумима могу да му ограничавају или, у крајњем случају, и одузму приватно власништво.
Томас Хобс, представник класичног енглеског емпиризма из 17. века, дефинисао је рат као сукоб два или више народа који се завршава потписивањем мира и новим поретком. Како је данас?
- Данас је потпуно обрнуто. Имамо константну промоцију рата и фабриковање конфликта не да би се поредак променио, него да би се одржао. То је најперверзнија карактеристика савременог света а иза промоције конфликта и хаоса стоје и државе и тржишта. Осим ове напетости између држава, поретка и капитала, постоји и глобални сукоб између две велике државе, а то су САД и Кина.
Да ли је ковид пандемија почетком 2020. за вас била јасна најава новог политичког поретка?
- Да. Нови политички поредак се истиче кроз три елемента: више надзора и прилично ауторитарне државе, којима је узор Кина, порастом финансијске економије и директне планске економије, растом војне силе, а истовремено и пропагандног утицаја на становништво. Са ковид пандемијом 2020. и ратом у Украјини 2022. дефинитивно је јасно да смо ступили у нови светски поредак. Он почива на планској привреди. Давања и јавна добра додељиваће држава. Изгубићемо наша права која су се досад подразумевала. И може се претпоставити, да ће додела уследити само онда, ако се човек понаша у складу са правилима. Све то доживљавамо у ковид-пандемији.
А све је већ било наговештено у извештају Фондације Рокфелер пре десетак година?
- Већ 2010. године се у једном извештају Фондације Рокфелер предвидело, да ће владе и на Западу постати ауторитарније и да полажу на силу и надзор. У једном сценарију о будућности вирус из Кине паралише свет. После неког времена, многи народи на Западу одлучују да следе ауторитарни кинески модел. Надзор, заштитне маске за лице, прекид ланаца доставе, ограничење путовања, карантин: све то је описано у извештају "Сценарио о будућности технологије". Истовремено са ауторитарнијим и донекле чак тоталитарнијим облицима владавине и већом силом држава, примећује се и деглобализација светске економије. Све више се контролише и политички утиче на проток робе, све више производње се премешта назад у домовину.
Средином ове недеље у организацији Матице српске и Института за европске студије приредили сте у Новом Саду изузетно предавање "Рађање новог светског поретка и шта нам о будућности говори теорија историјских циклуса". Колико је важно да свака нова генерација исправно тумачи историју?
- Време криза и време буђења се смењују. Циклус укупно траје четири фазе, које су обележене различитим карактеристикама кроз четири генерације које следе једна другу на врху власти. Сваких 80 до 90 година почиње нови циклус. После врхунца, кад се нови поредак пробије, следи буђење - фаза размишљања о вредностима и посвећење индивидуи, затим фаза распада у којој се покушава стабилизовати поредак и коначно двадесетогодишња криза. Онда почиње нови циклус. На том месту, према Нилу Хауу и Вилијаму Штраусу, сада се налазимо. Циклус архетипова се понавља јер свака нова генерација покушава да исправи оно што уочава као ексцес генерације у средњим годинама која је у том тренутку на власти.
СТУДЕНТСКО ПИТАЊЕ ЗА ШЛЕСИНЏЕРА
ПАМТИТЕ ли и данас анегдоту са трибине историчара и добитника Пулицерове награде Артура Шлесинџера?
- Био сам студент када је Шлесинџер имао велику трибину, а био је, као што је познато у блиским односима са Кенедијем и Демократском партијом. Питао сам га тада како је могуће да су сви велики ратови започели баш када је председник САД био из редова Демократске странке. Био сам млад, нисам знао одговор на то питање, а нисам га тада ни од њега добио.
ОСАМ УПУТСТАВА ЗА ЖИВОТ
ПОСТОЈИ ли начин да обичан човек у овом времену беспоштедног рата и оружјем и дезинформацијама сачува бистру главу?
- Време преокрета је време несигурности. Несигурност плаши, манипулација, репресија и збуњеност се појачавају. Тада је добро сачувати бистру главу. Важно је да пажљиво и смирено уђете у фазу преокрета. Пуно тога се може десити, лепе ствари такође. Зато имам осам личних личних упутстава: негујте практични разум, читајте књиге упркос дигитализацији, вреднујте класике и студије историје, преиспитујте себе, негујте веру јер хришћанство је корен наших моралних представа, упражњавајте традицију, стичите социјални "капитал." Чинећи овакве ствари за себе бићете отпорнији на духовне и моралне олује које тутње кроз наше земље.
Препоручујемо
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Коментари (3)