САДА И ЗВАНИЧНО - ПРИЗНАЈТЕ КОСОВО ИЛИ НИШТА ОД ЕУ: Резолуцију о Србији, документ којим ЕУ тражи оно што смо годинама наслућивали

ОНО што годинама од наше земље траже вербално или у увијеној форми, од јуче се први пут нашло у једном званичном бриселском документу: пут Србије ка чланству у Европској унији води преко признавања Косова и санкција Русији и Белорусији!

Фото: АП

Ови услови испостављени су у Резолуцију о Србији коју је јуче већином гласова усвојио Европски парламент, а у документ је уграђен и још један захтев за Београд - да обустави војну сарадњу са Москвом и укине регионални српско-руски хуманитарни центар у Нишу.

Поједини европосланици покушали су да оду корак даље у притисцима на нашу земљу и тражили су да се изгласа одлука и о прекиду преговора Србије са ЕУ. Наиме, посланичка група Зелених поднела је амандман у којем је тражила да увођење санкција Русији буде услов за наставак преговора са ЕУ, а не како је на крају дефинисано у финалном тексту "за напредак у преговорима".

Председник Србије Александар Вучић поручио је јуче да је добро што нису успели покушаји појединих посланика у ЕП да се изгласа одлука о прекиду преговора наше земље са ЕУ:

- Било би погрешно да је то усвојено, хвала већини европосланика који то нису изгласали. Ако мисле да треба некога да молимо за нешто - нећемо. Ви радите свој посао, ми ћемо свој. Ми имамо своје интересе, важно је да Србија буде на ЕУ путу, али и да има своју слободу и да размишља о својим виталним националним интересима - био је јасан Вучић.

Фото: Танјуг

Он је указао да онај ко не разуме специфичну позицију Србије, не жели добро ни ЕУ ни Србији. Навео је и да је са многима данас у свету немогуће разговарати.

- Воз је кренуо из станице, лудило је кренуло, сви су у рату и не можете да разговарате са њима. Са некима можете, и са њима разговарате, али са некима не можете.

У тексту Резолуције ЕП о Србији амандманом је укључено да правно обавезујући споразум о нормализацији односа Београда и Приштине треба да буде заснован на "међусобном признавању". Оваква формулација не постоји у преговарачком оквиру Србије са ЕУ, нити је помињана у било ком досадашњем званичном документу европских институција као потребно решење дијалога са косовским Албанцима.

- Србија ће на ове захтеве одговорити лепо и пристојно - да то неће да учини. Не пада нам на памет. Нећемо да разматрамо - поручио је Вучић.

Иако резолуције ЕП нису обавезујуће, оне имају политичку тежину и нема сумње да су наставак новог таласа снажних притисака на нашу земљу, а који је започео немачки канцелар Олаф Шолц, отворено поручујући приликом посете Београду да је признавање Косова услов за чланство.

Најгласнији у критикама и оптужбама на рачун Србије опет су били осведочени албански лобисти, па је тако известилац ЕП за тзв. Косово Виола фон Крамон позвала Београд да се јасно окрене ка ЕУ и подсетила председника Вучића на неопходност усклађивања са европским заједничким позицијама, када је у питању сукоб у Украјини:

- Верујем да је руска агресија одлучујући моменат у нашој историји и да ЕУ очекује од нове владе пуно усклађивање у области спољне политике укључујући и увођење санкција. Морамо да искористимо овај моменат како бисмо прекинули везе Србије са Кремљом и како би се она јасно окренула ка ЕУ.

Одмах је реаговао шеф дипломатије Никола Селаковић, који је рекао да је Србија више од две деценије јасно и искрено опредељена за пуноправно чланство у ЕУ, и то стратешко опредељење наше државе не доводи се у питање:

- За разлику од Србије ЕУ је та која је протеклих година пролазила и кроз унутрашње кризе и кроз замор у процесу проширења. Зато је непоштен и недобронамеран сваки покушај да се терет кривице за проблеме у односу ЕУ према Србији и стави на Србију, јер са наше стране у том односу је било и искрене воље и доследности. Када Виола фон Крамон позива Србију да се јасно окрене ка ЕУ, она куца на отворена врата, али је невоља што и Србија и друге државе региона све чешће куцају на затворена врата. Нема потребе да Србију ико подсећа на њене обавезе у процесу евроинтеграција, али овом приликом подсећамо да су обавезе, уколико је ЕУ искрена у својим намерама, обостране, и да напредак који Србија и друге земље Западног Балкана чине треба да буде валоризован од стране Брисела.

Према речима Селаковића, Србија ће, у међувремену, "док ЕУ сама не одлучи каква је будућност процеса проширења, наставити да као слободна и независна држава води самосталну политику штитећи своје државне и националне интересе, а притисци који се на њу врше немају много везе са интересима проширења ЕУ, већ са неким другим интересима, а често су они, као у случају госпође Фон Крамон, сасвим личне и лукративне природе".

Иначе, у Резолуцији о Косову Фон Крамонове, тражи се визна либерализација за Косово, подржава се захтев Приштине за чланство у Савету Европе, хвали увођење санкција Русији, али и позива на формирање Заједнице српских општина. Фон Крамонова је позвала Приштину и да поштује одлуке Уставног суда у вези са враћањем имовине манастиру Дечани.

"ОДУВАЛИ" БИЛЧИКА

ЕВРОПСКИ парламент је усвојио све писмено поднете амандмане на резолуцију о Србији, али не и усмено предложен амандман известиоца Владимира Билчика којем се успротивило више од неопходних 38 посланика.

Билчик је усменим амандманом желео да унесе у резолуцију да ЕП "жали због повећања тензија у односима Београда и Приштине, у вези са питањима регистарских таблица и слободе кретања, и да поново указује на значај бављења свим отвореним питањима кроз дијалог уз посредство ЕУ".

Андор Дели, члан мађарског Фидеса: Неприхватљива претеривања

ЕВРОПАРЛАМЕНТАРАЦ и члан мађарског Фидеса Андор Дели критиковао је извештај ЕП о Србији, рекавши да садржи неприхватљива претеривања која ће кочити процес придруживања, нарушити кредибилитет ЕУ и отуђити грађане Србије.

- Просто је невероватно да, када букти рат у Украјини, земљи која је сусед ЕУ, неки не виде да би се стабилност Уније ојачала што скоријим приступањем Србије. Влада Мађарске и посланици Фидеса се свим срцем залажу за приступање Србије ЕУ. Зато је овај извештај за нас неприхватљив. Сматрамо да Србија заслужује више подршке и разумевања - поручио је Дели.

Односи са Москвом у фокусу јуче изгласаног документа: Русију поменули 30 пута

РЕЗОЛУЦИЈУ ЕП о Србији јуче су подржала 523 посланика, против је било њих 78, а 34 уздржано. У тексту се изражава подршка чланству Србије у ЕУ, а Русија се помиње око 30 пута. Тако ЕП позива Београд и да "поново процени економску сарадњу са Русијом".

Европосланици су забринути и због тога што Србија купује оружје од Русије, Белорусије и Кине. У документу се помињу и истраге о случајевима "Крушик", "Телеком" и "Јовањица", за које се наводи да нема довољно информација докле се са њима стигло. ЕП позива власти у Београду да истраже и кривично гоне све наводне везе са криминалном Беливуковом групом и изражава забринутост због недавних навода да је Дарко Шарић водио међународну криминалну организацију док је био у затвору у Србији.

Европски парламентарци похвално су се одредили према напретку који је у Србији постигнут у развоју функционалне тржишне економије, као и према сарадњи коју Србија показује у управаљању миграцијама.

Креирање текста: Чак 439 исправки

НА нацрт извештаја известиоца за Србију Владимира Билчика поднето је 439 амандмана, од којих је усаглашено и усвојено 40, чиме су постали део текста. Највише "додатака" подносила је управо Виола фон Крамон. А амандман у којем се наводи да "Србија и Косово треба да постигну споразум о нормализацији односа који ће се заснивати на међусобном признавању" поднео је Лукас Мандл, посланик Европске народне партије.

Није договорен сусрет с Куртијем

ПРЕДСЕДНИК Вучић рекао је јуче да није тачно да је договорен његов састанак са премијером привремених приштинских институција Аљбином Куртијем.

- То није тачно, чак ме нико ништа није ни питао у вези са тим. Не бежим ни од једног састанка, углавном је он бежао.

На констатацију да га је на дијалог са Куртијем позвала Фон Крамонова, казао је:
- Ако то она очекује... Али мислио сам да Мирослав Лајчак треба да ме зове.

Вулин: Треба им колективна терапија

У ИСТОМ извештају у коме се позива на поштовање међународног права, ЕП је затражио од Србије да се прикључи рату Запада против Русије, али и да признамо тзв. Косово. Односно, за улазак у непријатељство са Русијом, вековном, а често и једином савезницом у најтежим тренуцима нашег постојања, ЕУ нам као награду нуди да признамо Косово као државу.

Сигурно у ЕП има неког ко мисли да би то Србија прихватила, али такав ум још медицински није документован. Лицемерје није болест, да јесте, ЕП би била потребна колективна терапија. Европска унија се од избијања сукоба у Украјини понаша, не као савез држава, већ као скуп територија које немају ни своју политику, ни своје интересе, зато им Србија као самостална земља толико и смета - поручио је јуче министар унутрашњих послова Александар Вулин.

Он је истакао да "док Вучић води Србију, ми ћемо бити држава и нећемо постати део антируске хистерије, баш као што нећемо признати такозвано Косово".

- Једино што би ЕУ од Србије могла да затражи јесте да се Србија доследно придржава међународног права, штета што то ЕП није тражио од себе.

Јадранка Јоксимовић о односу према Србији: Показали су велико неразумевање

ИЗВЕШТАЈ ЕП и известиоца Владимира Билчика, као и иступања Виоле фон Крамон, само показују колико је велико неразумевање политичких елита у земљама ЕУ у погледу наше позиције и колико нема искрене жеље да покушају да прилике посматрају из туђих ципела.
Ово је јуче рекла министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, наводећи да делом и због овакве понављане реторике европске интеграције трпе на популарности и подршци код наших грађана:

- У тренутку када је Србија једина на озбиљан начин прихватила нову методологију приступања, направила продор у напретку у владавини права и отворила кластер 4 о зеленој агенди, не жалећи се на то што смо усред више од пола отворених поглавља по старој методологији прешли на нову, све се заборавило и сада се говори једино и искључиво о усаглашавању са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.

Рама поново упозорава представнике Уније: Не тражите немогуће од Београда

ПРЕМИЈЕР Албаније Еди Рама изјавио је јуче за холандски лист "Фолкскрант" да би ЕУ требало да буде опрезна са Србијом и да не тражи од Београда нешто што не може да испуни.

- Србија не може брзо да се ослободи зависности углавном од руског гаса, али је три пута гласала против руске инвазије на Украјину у Уједињеним нацијама. Ово је јединствено и ново, ово нико није очекивао. Међутим, Балкан остаје незаштићени круг. Рат у Украјини би лако могао да ескалира, па чак и да доведе до отвореног сукоба - рекао је Рама, а пренела албанска агенција АТА.

Препоручујемо

Политика

3 6

МИНИСТАР ВУЛИН: Ако уведемо санкције Русији, ЕУ ће нам допустити да признамо такозвано Косово

06. 07. 2022. у 15:21

Политика

6 1

НИЖУ СЕ ПРИТИСЦИ НА СРБИЈУ ИЗ БРИСЕЛА Виола фон Крамон: Морамо прекинути зависност Србије од Кремља

06. 07. 2022. у 15:14

Политика

0 1

РАМА: ЕУ нек не тражи од Београда нешто што не може да испуни

06. 07. 2022. у 15:16

Свет

5 7

УРСУЛА ПОРУЧИЛА ЧЛАНИЦАМА УНИЈЕ: Морамо бити спремни за потпуни прекид испорука гаса из Русије

06. 07. 2022. у 14:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације