ГЛЕДАМО СТРАХОТЕ У КОЈИМА СТАРИ УМИРУ: Потресан говор Сање Вулић, девојчице из колоне Срба прогнаних у "Олуја"

Srbija je pretrpela užas te 1995. godine kada su kolone starih ljudi, žena i dece pristizale u Beograd, a 2000 Srba izgubilo život.

Jako slikovit i potresan govor.

Ono sto je doziveo nas narod u zlocinackoj akciji Oluja je stvarno bilo jako strasno

Veliki zlocin nad Srbima.

Strašno i žalosno je kada pomislim na nedužno nastradale, na kolone starih, majki sa bebama u naručju.Neki su preminuli, neko se snašao kako je znao i umeo, ali rane na duši nikada neće zarasti.

"Oluja" se ne sme ni oprostiti, ni zaboraviti, jer je to čin monstruoznih hrvatskih kukavica.

Strašna sudbina jadne devojčice,sad odveć zrele žene koja sa bolom deteta prica o svom bolu i svojoj sudbini. Samo naklon i poštovanje.

To je ta pobeda o kojoj pričaju Hrvati. Strahota.

Da se nikad ne zaboravi stradanje koji su doživeli Srbi u zločinačkoj akciji Oluja. Slava žrtvama!

Hrvatski zločinci su te 1995. godine mnogoj srpskoj deci uskratili pravo na srećno detinjstvo.

Sanja je samo jedna od silne dece prognane sa svojih ognjišta koja su pobegla uz strašne scene stradanja. Nikad neće zaboraviti Oluju a ni mi nećemo zaboraviti Oluju i nevine žrtve.

Hrvati su i decu i stare bombardovali u izbegličkim kolonama....Hrvatska je počinila zločin nad zločinima

Deveti put se obeležava stradanje Srba u zločinačkoj akciji Oluja, proteran narod bi ostao u zaboravu, da nije bilo Vučića i Srbije koja nije dala da se na to stavi zavesa i taj zločin postane magla.

Velika je tuga kad u drcu nosiš bol za stradalim rođacima koje je Oluja odnela. Neka im je večna slava.

Svaki put kad slusam ispovest ove devojke koja je nekad bila devojcica i koja je prisla kroz strahote zlocinacke akcije Oluja suze ni krenu na oci

Potresna priča koju je ispričala gospođa Sanja. Priča koja je ostavila trag na srcu i duši. Ne smemo zaboraviti. Uvek ćemo pamtiti kolone koje su bile pre 27 godina. Nećemo dozvoliti da se "Oluja" ponovi. Srbija pamti.

Zaista strasno sta su ti ljudi preziveli... I zaista svaka cast nasem predsedniku koji ne dozvoljava da se ovakve stvari zaborave.

Živa sećanja ljudi iz kolone proteranih u akciji Oluja su nesto sto i dan danas svedoči i sto se još uvek nosi u sećanju.

Zato ne sme da se zaboravi!

Iz njenih reči izvire tuga izvire bol...samo mozemo da podelimo njenu muku da bi osetila da nije sama i da se muka podeljena lakše podnosi.

Veliku patnju su prosli Srbi iz Hrvatske u 20. veku, retku su narodi koji su preziveli takve zločine u istoriji!

Ne samo da su imali Hrvati nameru da proteraju Srbe, vec su imali nameru da ih istrebe! Da ih izbrisu sa lice zemlje! Ne moze se to oprostiti!

Kakav potresan govor. Ne, definitivno su hrvati bez duse i srca! Čast izuzecima. A ovih dana im je Vučić i Sebija posebno meta, zato što smo bolji od njih!

Ja ne znam nikoga kome ne krenu suze slusajuci ovu devojcicu iz kolone prognanih Srba u zlocinackoj akciji Oluja

Potresno je i veoma tužno sve šta je sve nas narod preživeo.

Slušajući samo govor Sanje, mi čak ni tad ne možemo da zamislimo šta je ona i ti ljudi proživeli. Hrvate treba da bude sramota zbog proterivanja Srba!

Potresan govor danas, ali još strašniji prizor te 1995. godine! Zločin se ne zaboravlja, a tragedija srpskog naroda zauvek ostaje zapamćena u našim srcima.

Govor koji ledi krv, koji podseca na sve strahote, 95.ne moze da se zaboravi! To dugujemo svim zrtvama!

Strašan zločin počinjen nad Srbima, nikad više da se ne ponovi.

Secanja na njene kraj nikada nece izbledeti I bol ce vecna ostati. Jedina svetla tacka je u tome sto zivi u zemlji koji vode veliki i posteni ljudi koji teze za istinom I postenjem. Svaka cast na tome.

Oluja je pogrom koji je pokosio na hiljade života koje ne smemo dozvoliti da se zaborave, zbog nas danas, zbog naše dece sutra.

Dok je Vučića, vi ćete ovde biti svoj na svome..za domovinu u Hrvatskoj nemojte patiti, jer maltretiranje nikome dobro nije donelo, samo su ta secanja ostala. Domovina je Srbija??

Meni je stresan svaki 4. avgust jer me podseti na nevino nastradali srpski narod.

Svako ko je slusao ispovest ove devojcice iz kolone prognanih Srba u Oluja su krenule suze na oci

Kolene, traktori, plač, stradanje nezapamćenih razmera. Srbija pamti, Srbija ne zaboravlja!

Jako potresan govor. Ovo je jako tesko i slusati.

Strah bol patnja! Uzasne scene u secanjima onih koji su preziveli uzasne scene rata! Ne ponovilo se nikada! U Srbiji su mnogi nasli utehu i neki novi zivot zahvalnost na pomoci i Srbija ce uvek biti tu za svoj narod !!

Mnogi su nasli spokoj u Srbiji, a ona je zemlja koja ce pruziti svima priliku za novi pocetak! Rane Oluje nece zarasti nikad!

Svim Srbima koji se tako osećaju je otadžbina Srbija, bez obzira gde oni žive.

Srbija je uvek tu za svoje sunarodnike. Srbi imaju gde da se vrate, ali užasi koje su preživeli, ne ponovilo se više nikada.

Nova Oluja nikako ne sme da se ponovi, baš zato je važno da jasno i glasno kažemo da je Oluja zločin nezapamženih razmera.

Nas predsednik nikada nece dozvoliti da takve stvari padnu u zaborav.

Mene je jeza prošla samo slušajući Sanju, tako da ne mogu ni da zamislim kako je tek njoj bilo. Strašno, zločin nad Srbima koji nikad nije bio kažnjen.

Ovaj zločin bez kazne mora sto pre da se resi i da se kazne svi kojima je palo na pamet da proteraju i ubijaju ljude! Sramota ustaše!

Ne mogu ni zamisliti kako se oseca jer je veoma tesko slusati ovakav govor.

Ne mogu ni da zamislim kako je bilo ljudima koji su proterani išli u kolonama u potrazi za novim domom. Moramo da se sećamo svih žrtvi zločinskog čina Hrvatske.

Sanja Vulic je samo jedna od mnogih devojcica iz te kolone prognanih Srba u Oluja koja je prosla kroz velike strahote

Bilo je strasno biti u koloni odrasti u trenutku i gledati svu tu patnju ljudi koji su ostavili sboj dom, sve svoje...

Ovakav izliv emocija se jako retko vidja.

Strasno je sta su Srbi preziveli, golgota kakva se ne pamti, stradanje Srba ne moze da prodje nekaznjeno!

Potresno slusati ovakvu ispovest , saosecam se sa Sanjim Vulić.

Detinjstvo koje je prekinuto..., genocid nad Srbima, jer Hrvatska je imala za cilj etnicku cistu teritoriju i svesno i sa namerom je sprovela Oluju!

Nema zaborava da nam se opet nebi ponovila ova strahota od pre 27. godina. Tužan dan.

Prošlo je 27.godina sećanja su živa i dalje, ovakav zločin i progon srba nikad se neće zaboraviti.

Premotivno i bolno secanje koje svima nama izaziva empatiju i bol.

Mnoge strahote su Srbi preživeli i pretrpeli. Nikada nisu bili prijateljski nastrojeni prema nama.

Nikada nećemo zaboraviti šta su nam činili i šta nam i dalje čine i kako se ophode prema nam.

Potresna priča mlade žene koja je sa kolonom izbeglica stigla u Novi Sad tera suze na oči.

Slušala sma je uživo, nisam mogla da zaustavim suze...

Jedino svetlo u ovoj tragediji je da su uprkos svemu što su proživela ta deca izrasla u vredne, hrabre i poštene ljude.

Neka se nikada ne zaboravi i ne ponovi ovakav zlocin. Proterani Srbi ce se secati ovog dana uvek sa bolom i tugom jer to sto su preziveli neponovilo se.

Čuvamo svoju zemlju i čuvamo jedni druge jer jedino na sebe možemo računati. Srbi su najjači kada su jedinstveni.

Nikada ne smemo i nećemo zaboraviti "Oluju" , koja predstavlja jedan od najvećih pogroma našeg naroda.

Oluja nikada ne sme da se zaboravi. Oprostiti možda možemo, ali nemoguće je zaboraviti ono što je naš narod preživeo u Oluji

Danas smo snažni da ponesemo svu muku našeg stradalnog naroda, i ostanemo uspravni u borbi za njegovu budućnost!

Da nije bilo Aleksandra Vučića proteran narod bi bio zaboravljem. Zahvaljujući predsedniku Vučiću na inacijativi koju je pokrenuo ove godine je deveti put obeležena Oluja!

Koliko samo neduznih zena,dece je ubijeno i prognano u Oluji.To nikada ne smemo zaboraviti

Pamtimo i nikada nećemo zaboraviti silna stradanja našeg naroda na prostoru Hrvatske i čitave bivše Jugoslavije.

Nikada Srbija ne sme da zaboravi Oluju i uvek treba da je se secamo

Proterani,iznemogli ,pored puta sahranjivani,oni koji nisu mogli izdrazati tako dug put.ne smeju biti prepusteni zaboravu.Ogroman je ovo broj ljudi koji je dosao da oda pocast zrtvama pogroma,za koji bi mnogo bolji naziv bio genocid.