Политика

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ХОЋЕ ЛИ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА?

Драгана Бошковић

21. 09. 2022. у 08:45

Биће да је на БЕЛЕФ-у, у Ботаничкој башти овај активистички поетски текст Олге Димитријевић зазвучао аутентичније, него у подземној Сцени Петар Краљ Атељеа 212.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ХОЋЕ ЛИ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА?

Пријатно вече у театру (уместо опомињућег) уприличиле су уметнице, глумице Драгана Ђукић, Јелена Илић, Марта Бјелица, Михаела Стаменковић, као и музичарке-композиторке-перформерке Ана Ћурчин и Милена Јанчурић. Злехуда судбина девојке (Марта Бјелица), која је изгубила живот зато што је спречила сечу једног дрвета (држава је стрељала, за казну), испричана је гласовима њене мајке, комшинице из зграде, самог дрвета, Града...

"Борите се, садите дрвеће" је порука овог једносатног програма, у занимљивој кореографији Игора Коруге, етерично провидним костимима Милице Коларић и минималистичкој сценографији Николе Кнежевића.

Као свака бајка, ова прича је страшна. Последице на које указује су смртоносне, можда ипак не толико од стране државе, која је заиста врло доброхотна према сечи дрвећа, али природа неће опростити злочин. Повезаност живих бића на планети је приказана као претња њиховом голом животу, уколико наруше систем, који им је задат, да се не мешају у оно што не треба да их се тиче, него да гледају у свој лонац.

Олга Димитријевић је овај перформанс осмислила баш као илустрацију за еколошку акцију, плус као универзални пример суживота, сагласја, прирођености врлине праведности и чистоте у овом ружном и злом свету.

То лепо и племенито вече у подземљу је, можда, занимљивије као део неке шире слике друштвеног активизма, можда му недостаје још која прича, да би твориле целовиту позоришну представу.

У повишеном тону, циљано наивно (невино), лишено ружноће стварности и конципирано као свима драги "Опстанак", ово дело ауторке, познате по свом оштром и ангажованом перу је мали предах и за њену, и за нашу борбу. Она да предахне од протеста, а ми да се озаримо и опустимо, пре него што уђемо у предстојећи, увек катастрофично упозоравајући Београдски интернационални театарски фестивал, где ћемо се трудити да рашчивијамо шта је позориште, шта је живот, а шта актуелна (културна и некултурна) политика.

Томе служи, ваљда, и овај перформанс.