ТРИБИНА НА САЈМУ ПОСВЕЋЕНА ЗАШТИТИ ПИСМА: Нек ћирилица буде оно по чему се препознајемо
РЕПУБЛИКА Српска на 65. Међународном сајму књига наступа под паролом "Читамо заједно - ћирилицом!", а управо је ћирилици била посвећена јучерашња трибина на којој су о значају овог писма и борби за његово очување говорили угледни професори и лингвисти.
- Кроз историју смо сведоци да, кад год је био прогон Срба, прогонила се ћирилица. Када укинете ћирилицу, ви не укидате само српски језик него и српски народ. Укидате народ тиме што сте укинули његову основу, јер оно што повезује нашу културу у осам векова и што је заједничко српској култури је управо ћирилица. Апсурдно је кад странцима данас морате да објашњавате од кога је ви то штитите, од кога тражите да је употребљава, јер тражите од оних којима је ћирилица идентитетски критеријум. Тражите од Срба да буду Срби, да ћирилица буде оно по чему се препознајемо - казао је на јучерашњој трибини професор Милош Ковачевић.
Једно од питања на трибини било је и да ли смо свесни важности образовања и читања.
- Наравно да јесмо и морамо бити, јер све оно што је будућност српства, и у Србији и у Републици Српској, налази се у школама. Начин на који поступамо са младима, како их учимо, то је наша будућност. Мислим да је однос државе и школе као однос сетве и жетве. Нездраво је да наши ђаци не читају Бранка Ћопића, Петра Кочића, Иву Андрића... Данас можете завршити гимназију а да кажете да их нисте прочитали - упозорио је професор Вељко Брборић, алудирајући на наставне планове у БиХ.
Он је подсетио да је један од главних задатака школства у образовању кроз српски језик и књижевност "развијање љубави према језику и књижевности и потребе да се он негује и чува".
Говорећи о улози медија у (не)промовисању ћирилице, професор Александар Милановић скренуо је пажњу да је велики број медија у Србији у страном власништву и да то диктира и њихов однос према ћирилици:
- Латинични медији су противници ћирилице и воде непрекидну борбу против ње у текстовима, у реакцијама кобајаги "читалаца", на порталима... Ћирилица се покушава представити као застарело, сељачко, анахроно, неевропско писмо. У тим медијима ви видите јасну стратегију да се ћирилица обезвреди а да нам се латиница представи као нешто много модерније, европскије, "градскије" писмо и да је наш културолошки корак у будућност тај да се одрекнемо застареле ћирилице. Али, ћирилица није сељачко, већ модерно европско писмо.
Милановић је као "противприродно" оценио и штампање на латиници дела Вука Караџића, Његоша, Лазе Костића... наводећи да српски издавачи морају да поштују оно писмо које су бирали писци, јер га нису бирали случајно. Он је додао да га охрабрује што су бројни мали привредници схватили да је избор ћирилице добар маркетиншки потез, да назив кафића, продавнице, ресторана на ћирилици више привуче странца јер му је то писмо егзотично.
"Новости" - светли пример
Професор Милановић је као светли пример у медијима издвојио "Вечерње новости", наглашавајући да наш лист "чини много више од пуког штампања на ћирилици".
- Не само културна већ и језичка политика коју воде "Новости", а које су само пре неколико дана организовале панел на сличну тему, охрабрују и помажу да се, заједно са свима нама, боримо за статус ћирилице у савременом српском друштву.
БОНУС ВИДЕО: КНЕЗ МИЛОШ ЈЕ ОДАВДЕ ОБЈАВИО СЛОБОДУ: У порти Саборне цркве цуло се вековима забрањено звоно
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)
ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.
21. 12. 2024. у 08:06
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
АНЂЕЛКА БЕСНА: "Молим, зашто да не одем из твоје емисије? Не поштујеш ме"
ГЛУМИЦА је схватила да туђе непоштовање и неваспитање нема везе са њом.
22. 12. 2024. у 10:41
Коментари (1)