ТРАЖИ ПРЕГОВОРЕ ПО ПЛАНУ ФРАНЦУСКЕ И НЕМАЧКЕ: Курти инсистира да се дијалог води по "новом предлогу ЕУ"

ПРЕМИЈЕР привремених институција на Косову и Метохији Аљбин Курти инсистира да се дијалог Београда и Приштине води по "новом предлогу ЕУ", односно немачко-француском плану који ће, како је навео, довести до међусобног признања.

Макрон и Шолц, Фото АП

Он је тиме, на сто ставио документ који и даље није званичан предлог, а већ га је додатно "зачинио" и тачком о узајамном признавању, иако у документу Емануела Макрона и Олафа Шолца, који је недавно процурио у јавност, нема овако отворено формулисане одредбе.

Тим ставом Курти је само још једном потврдио да Бриселски споразум, на који су потписе ставили представници Београда и Приштине, уз посредовање и гаранције Брисела, за њега више не постоји, иако је овај документ скоро десет година основа свих преговора. Његова идеја је практично разрада берлинске најаве председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен која је казала да би поменути текст Француза и Немаца требало да буде окосница дијалога наших и приштинских власти.

- Признавање неће бити једина тема споразума, али мора да има кључно место, јер би се дијалог без признавања само наставио без договора. Сматрам да је последњи предлог добра основа за даље разговоре. Видим у њему текст заснован на вредностима - рекао је јуче Курти, називајући немачко-француски предлог документом који су подржали Вашингтон, Берлин и Париз.

Срђан Граовац, из Центра за друштвену стабилност, каже за "Новости" да коначна верзија споразума који би био понуђен Београду и Приштини још није готова и да је очигледно да тренутно "круже" радне варијанте које се још дорађују:

- Извесно је да постоје разговори са две стране, воде их Французи и Немци, и покушавају да их усагласе, да се покуша да се пронађе минимум заједничких интереса. Међутим, судећи по овом Куртијевом наступу, он у старту руши ту могућност, јер је за нас споразум који би у основи имао признавање лажне државе неприхватљив. Нама наруку не иде ни то што је то суштински и позиција већине у ЕУ, да је Косово независна држава. Видећемо да ли ће бити слуха у Бриселу да такав документ не би имао никакву будућност јер Београд на њега не може да стави параф. Постоји и опција да је ова Куртијева порука намењена албанској јавности, желећи да се прикаже као чврст лидер, мада судећи према досадашњој деструктивној политици Приштине која упорно блокира дијалог и изазива нестабилности у покрајини, то је мало вероватно.

Да ли је Курти коначно спреман да крене у правцу компромиса или и даље игра опасну игру заузимања севера и протеривања Срба како би заокружио независност лажне државе, могло би да буде јасније 21. новембра, када ступа на снагу одлука о казнама од 150 евра за оне који и даље имају возила са српским регистарским таблицама.

Слободан Зечевић, из Института за европске студије, указује да се Курти већ оглушио о захтеве ЕУ да одложи пререгистрацију:

- Да ли Курти може да промени став у последњем тренутку, то ћемо да видимо. У последњем тренутку је пронађено и решење у вези са личним картама. Албанци су прилично тврди и изазвали су огромно незадовољство српског народа на северу Косова.

Говори се да Курти има подршку Немачке већ дуже време, али има подршку - у чему? То је сад суштина, да ли он заиста има подршку у томе да минира договоре који су постигнути још пре 10 година у Бриселу?

Према незваничним информацијама албанских медија, план Шолца и Макрона се састоји од девет чланова и личи на принцип "две Немачке". У документу се тако наводи да ће Косово и Србија развијати међусобне нормалне односе добросуседства на основу једнаких права, да ће Београд прихватати Косово као чланицу Уједињених нација, да ће две стране спорове решавати мирним путем, да Србија не може да опструише пут Косова ка ЕУ, а ни да лобира против лажне државе у пет земаља које га нису признале у оквиру ЕУ, као и да омета чланство у Савету Европе... Предвиђа се да Косово и Србија размене сталне мисије.

За Београд је овај план, према речима председника Александра Вучића, неприхватљив, као и столица за тзв. Косово у УН. Србија је на понуду Шолца и Макрона, како је истакла премијерка Ана Брнабић, одговорила нон-пејпером.

Ситуација на КиМ и могућност договора две стране јуче су били тема и на састанку министара спољних послова ЕУ у Бриселу. Шеф дипломатије "двадесетседморке" Ђозеп Борељ изјавио је уочи састанка да је Унија Београду и Приштини изнела предлог за решавање ситуације на северу покрајине:

- Изнели смо предлог за излазак из кризе, они треба да га размотре. Ради се о добром решењу. Пре неколико дана срео сам се с председником Вучићем и премијером Куртијем у Паризу. На несрећу, на ивици смо нове кризе и морамо да изађемо из актуелне ситуације, да тражимо конструктиван приступ.

Високи представник ЕУ за спољну и безбедносну политику се опет обратио "обема странама" са захтевом да испуне договорено.

- Позивам обе стране да испуне обавезе, да испоштују ангажмане и примене споразуме од којих су неки постигнути још пре много година - рекао је Борељ.

Курти сахранио Бриселски споразум који су парафирали Тачи и Ештонова, Фото АП

Европски шеф дипломатије је потврдио да је јучерашњи састанак, посвећен углавном ситуацији у Украјини, био делом окренут и Западном Балкану. Министри су, према најавама, разменили мишљења о региону, "укључујући и утицај руског агресорског рата против Украјине и одговор ЕУ у том погледу".

Шефови дипломатија земаља чланица су направили пресек од последње расправе у мају ове године, с посебним фокусом на усклађивање партнера са Западног Балкана са заједничком спољном и безбедносном политиком. Србија је у овом сегменту посебно предмет критика, због неувођења санкција Москви, као и због смањеног процента усклађености у односу на прошлу годину.

Једна од јучерашњих тема везаних за Западни Балкан била је и актуелна енергетска криза и помоћ ЕУ у тој области. Министри су се фокусирали на тренутне тензије између Београда и Приштине, политичку ситуацију у Црној Гори и стање у БиХ. Ова размена мишљења претходила је Самиту ЕУ - Западни Балкана, који ће бити одржан 6. децембра у Тирани.

Фото АП

МУСАРОВА ПРВО ОБИЛАЗИ КОМШИЛУК

НОВА председница Словеније Наташа Пирц Мусар изјавила је да ће за своје прво путовање у иностранство изабрати земље Западног Балкана, наводећи да је посебно брину односи Београда и Приштине. Она је рекла да би њен први избор била посета Немачкој, главном трговинском партнеру Словеније, али да су је недавни догађаји на Западном Балкану навели да се предомисли. Председница је истакла да сматра да Словенија представља "прозор и врата у ЕУ за регион Западног Балкана".

ВИДАН НАПРЕДАК НА ПОЉУ ВИЗА

У ПАЛЕТИ притисака на Србију у вези са тзв. Косовом и санкцијама Русији, Брисел је у једном тренутку потегао и могућност да се нашим грађанима поново уведу визе са ЕУ, због наводно велике "пропустљивости" миграната ка Западној Европи. Наша земља је брзо реаговала и повукла одређене кораке у правцу усклађивања наше визне политике са ЕУ, што је јуче похвалила и портпаролка ЕК Антија Хипер.

- Србија је направила напредак у хармонизацији. Земља је ускладила своју листу са визама за Тунис и Бурунди у октобру и новембру, а сада ради на даљој хармонизацији своје визне политике - рекла је Хиперова.

Срби са КиМ решени да истрају, Фото Д. Миловановић

БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

Препоручујемо

Политика

8 16

КУРТИЈЕВИ СРБИ СА ВЈОСОМ: Планирају ванредне изборе чији је циљ протеривање Срба са КиМ

14. 11. 2022. у 16:12

Политика

6 2

РАДА ПОДОБНА ЗА АЉБИНА: Трајковићева се овако нудила Куртију

14. 11. 2022. у 09:03

Политика

5 7

СРБИ НЕЋЕ ДА БУДУ ГЛИНЕНИ ГОЛУБОВИ: Запад да се изјасни о опасним Куртијевим изјавама

13. 11. 2022. у 07:00

Политика

0 1

ПРИШТИНА УЗАЛУД КУЦА НА ВРАТА ЕУ: Лажна држава покушава да се убаци у европску породицу

09. 11. 2022. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације