ПРАВО ЈЕ ВРЕМЕ СА СХВАТИМО ДА САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА: Сунце не греје ни са Запада ни са Истока

ЧИЊЕНИЦА да се последњу деценију Срби мудро окрећу својим националним интересима лежи у коначној спознаји да ни Западу, ни Истоку, није у плану и интересу да Србија буде јака и независна држава окренута првенствено себи. Деценије, али и векови за нама научили су нас да са опрезношћу гледамо на прокламовани алтруизам великих, а у идеју обнове Византијског царства свакога дана верује све мање Срба.

Фото Н. Фифић

После година ратова, конфронтација, хиперинфлација, запаљиве националне реторике, дигресивних тема, Србија је у последњој деценији јасно одредила своју националну политику и спроводи је одлучно. Фокус наше националне политике јасно је стављен  на економски развој, јачање појединца и породице, подизање животног стандарда, благостање земље и свих њених грађана. Делује као да смо се отрезнили од сна да смо небески народ и дошли до јаве у којој коначно имамо српске националне интересе. За овакво национално буђење били су потребни векови.

Идеја председника Србије Александра Вучића да треба формирати “Српски национални блок”, усмерена је на окупољање свих релевантних патриотских снага. Циљ је јасан – дефинисање и спровођење српских националних интереса.

Фото: Танјуг/Милош Миливојевић

Нови светски поредак ствара се пред нашим очима

Живимо у времену продубљивања постхладноративнских сукоба. Стручњаци широм света упозоравају да сва тренутна дешавања и сукоби треба да доведу до нове расподеле утицаја широм Евроазије. Нови светски поредак се ствара пред нашим очима, а за Србију је од виталног значаја како ће се тај нови свет поделити.

Како је лепо дефинисано у тексту објављеном у данашњој “Политици”, без ваљаног разумевања руског геополитичког концепта Европа и човечанство, одскора преобликованог у Запад и човечанство, или кинеског ширења утицаја кроз хармонизацију односа, тешко да ћемо изградити стратегију која ће нас успешно сачувати у надолазећем времену.

- Политичка чворишта која Србији, из перспективе Запада угрожавају европску будућност, свеукупна су ситуација на Косову и Метохији, али и однос Београда с Москвом и Пекингом – наведено је у тексту.

Такође, како је истакнуто, неколицина интелектуалаца и организација непрекидно раде на спотицању државних интереса у циљу слабљења позиције Србије у односу са суседним државама. Те групе своју мисију реализују кроз паролу „Београд дестабилизује регион”.

- Можемо закључити да Запад још увек посматра Балкан као меки трбух Европе, тј. простор који у озбиљној мери прети да угрози европски безбедоносни оквир. Европска унија ово виђење, било директно или индиректно, саопштава безмало једном месечно. Тиме нашој држави додатно сужавају маневарски простор, али и мотивишу доносиоце одлука да непрестано трагају за путевима достојанства и успеха о којима говори наш нобеловац Иво Андрић – наводи се даље у тексту.

Иницијати “Отворени Балкан”, продубљивање сарадње и јачање веза са суседном Мађарском и Турском врло су значајни моменти у дефинисању новог геополитичког простора у свету. Овакве иницијативе Србији пружају прилику за јачање међународне позиције.

Запад Истоку и Исток Западу

Како се у тексту објављеном у Политици закључује – време је да Срби прихате да смо Западу “источно питање”, док смо за Исток његов неинтегрални део.

- На који начин доћи до самоспознаје и самоодређења у оваквој, у најмању руку комплексној ситуацији? Своје геополитичке визије Запад, између осталих, излаже кроз Макиндера, Мехена, Спајкмена, Кисинџера и Бжежинског у потреби да се овлада поморским путевима, средиштем света и приобаљем Евроазије, па након тога и ширењем НАТО-а; Русија кроз употребу евроазијанства и рада на теорији „вратити се Русији” у борби између Запада и човечанства, док Кина истиче хармонизацију односа и нове путеве свиле о којима говори Питер Франкопан – наводи се у тексту.

У овом односу снага положај наше земље условљен је и географским и политичким параметрима.

У замршеној мрежи међународних односа и сталних окршаја Истока и Запада, наша земља мора остваривати своје стратешке и државне интересе, који не морају бити у складу са геополитичким концептима великих сила. Јасно је и очакивано да се у неким аспектима наши национални интереси усклађени са запдним, а у неким другим са приоритетима осталих актера на међународној политичкој сцени. У циљу даљег напретка и развоја земље супротстављени геополитички интереси на терирорији Србије морају се неутрализовати, уз промоцију европских вредности и људских права, али истовремено не бежећи од традиције.

- Русија и Кина су нам потребни због очувања и ревитализације окрњеног суверенитета, а Запад зато што њему тежимо у политичком смислу. Србији данас није потребна фаворизација искључивости, већ дијалог – оцењује се даље у тексту.

У потпуно непријатељском тону наша спољна политика више пута од стране различитих фактора окарактерисана је као “покушај седења на две столице”. У смутним временима каква су данас и тренутном историјском вихору, Србија мора седети увек и само на “својој столици”.

Важно јединство код питања од националног значаја

Иако су спољнополитички фактори и ситуација у свету такви да Србија више него икада треба да се окрене себи и очувању и заштити својих националних интесена, поједини политички фактори у нашој земљи као да нису сасвим способни да се у циљу заштите националних интереса бар за моменат уздигну изнад својих личних, ситних, политикантских циљева. Случајно или намерно, потпуно супротно можда највећој мудрости којој су нас научи векови бурне српске историје – идеји да “само слога спасава Србина”.

- Шта рећи кад посланица у српском парламенту славодобитно објави на „Твитеру”, приликом последњих преговора у Бриселу, кад смо се, такорећи, спасавали од рата у сопственој земљи, како се унапред радује што ће „Вучића тамо да притисну”. Нико у Бриселу, ни било где друго, не притиска Вучића него Србију. Ко је заборавио, да подсетимо да су наши опозиционари уочи избора 2000. године тврдили да је Космет демократско питање, само да оде Слободан Милошевић и тај проблем је решен. Ни то што су на сопственој кожи осетили да то нема никакве везе с демократијом, јер је Приштина у време њихове власти прогласила независност, није било довољно да се извуче нека поука, на пример да држава и власт нису исто. Власт је смењива, а држава је само једна, зато је, ваљда, највећи национални интерес сачувати је – наведено је у тексту у данашњој “Политици”.

Регионална сарадња и иницијатива Отворени Балкан

У тешким временима у великом свету регионална сарадња, јачање веза и добросуседских односа и очивање мира и стабилности у регион од виталног су интереса, а ови императиве дефинисани су и у Стратегији националне безбедности из 2019. године. Србија је своја настојања у односима у региону јасно показала кроз иницијативу “Отворени Балкан”.

- Стратегија као националне интересе наводи: очување суверености, независности и територијалне целовитости, унутрашње стабилности и безбедности; очување постојања и заштита српског народа где год он живи, као и националних мањина и њиховог културног, верског и историјског идентитета, очување мира и стабилности у региону и свету, европске интеграције и чланство у Европској унији, економски развој и укупни просперитет и очување животне средине и ресурса Републике Србије. Врло јасно истиче и војну неутралност земље. Шта би се овоме могло приговорити?

Фото: Танјуг

Део политичке јавности у Србији оштро се противи чак и неким најједноставнијим решењима која су усклађена са српским националним интересима. Примера ради, иако таква пракса већ дуги низ година постоји у европским земљама, Француској и Сједињеним Америчким Државама, када је Србија увела обавезно интонирање на почетку нове школске године, део опозиције у Србији је чак и ово дочекао на нож. Борили су се и против истицања државне заставе у Београду, палили је у Новом Саду, али остали у потпуној тишини и без иједне реакције на истицање албанске заставе на државним институцијама у Бујановцу и Прешеву поводом празника друге државе – Албаније.

Исти однос део опозиције у Србији имао је и према иницијативи да се не заборави страдање Срба у Јасеновцу, обележавање протеривања 250 хиљада Срба у злочиначкој акцији “Олуја” и слично. Пијетет и дуг према невиним српских жртвама део српске опозиције карактерише као “копање по историји” и “реметилачки фактор” по односе са Хрватском и Босном и Херцеговином.

- Почетком октобра група истраживача Факултета политичких наука презентовала је резултате истраживања јавног мњења. Истраживање је обухватило следеће: разумевање концепта националног интереса, чланство Србије у ЕУ, статус Косова и Метохије, као и коришћење међународног права као средства легитимизације националних интереса. Према овим резултатима, више од 85 посто грађана сматра да је очување Косова и Метохије у саставу Србије важан национални интерес, а 91 одсто у топ-приоритете сврстава очување сигурности Срба на КиМ. Свега 13 одсто сматра да Србија припада Западу, 20 одсто Истоку, а више од 50 одсто каже да не припада ни Истоку, ни Западу. Политику војне неутралности подржава 69 одсто и не би је мењало. Против увођења санкција Русији је 81 одсто, а осам одсто је за. Доцент Милан Крстић навео је да 78 одсто испитаних верује да постоји објективан национални интерес који је могуће утврдити. Не интерес који варира у зависности од тога ко је на власти, већ трајан, објективан интерес који може да се мења у складу са околностима, али који је за целу нацију – наводи се у тексту.

Могло би се закључити, да упркос свесрдним настојањима дела српске опозиције грађани Србије знају да постоји нешто што је важно за све, али је велики проблем наше земље што ни у овом тренутку који је изузетно тежак за Србију пре свега због ситуације на Косову и Метохији, нема националног и државног интереса који је изнад страначког.

Тужну слику овакве ситуације могли смо видети и на седници Скупштине Србије која је била посвећена Косову и Метохији – једњи су на њој ојашњавали како је једино могуће решење договор са Западом и моментално увођење санкција Русији. Ипак, објашњење шта тај “договор” за Западом конкренто подразумева и где су ту Косово и Метохија је изостало.

- Други су за очување КиМ, али и за увођење санкција Русија, „како бисмо јасно показали да смо искрено опредељени за чланство у ЕУ”. То што нам је из ЕУ јасно речено да док не признамо такозвано Косово у ЕУ ући нећемо, нису коментарисали. Трећи су за враћање решавања питања КиМ у Уједињене нације. Како то учинити, нисмо чули. Четврти су за то да одмах прекинемо све преговоре с Приштином и да свој народ заштитимо свим средствима. Ти највише говоре о томе како као народ нестајемо и како држава мора да учини све да се катастрофална демографска слика, а сви се слажу да је катастрофална, поправи. Ако би применили „сва средства”, та демографска слика би била још катастрофалнија – истиче се у Политикином тексту.

Државним буџетом треба газдовати као кућним

У времену када не треба много очекивати ни од Истока ни од Запада, важно је да Србија улаже и развија сопствене снаге и ресурске – оно што је домаће и наше.

Србија је прва по стопи раста економије у Европи у доба највеће кризе. У трећем кварталу ове године било је запослено скоро три милиона грађана; тренутно имамо више инвестиција од свих земаља заједно у региону. Радимо на јачању веза са другим привредама из региона кроз иницијативу “Отворени Балкан”. Примања за око 1,6 милиона пензионера повећана су у новембру за девет, а од првог јануара ће бити за још 12,1 одсто. Мења се начин обрачуна пензија тако што ће убудуће у већој мери да прати раст зарада. Од јануара 2023. године минимална цена рада у Србији биће 230 динара по сату, односно 40.020 динара месечно, што је највеће повећање до сада – од 14,3 одсто.

У односу да деценије које су за нама, деценије инфлације и распродаје државне имовине, уништавање предузећа и слично, слика Србије се у потпуности променила – Србија је постала земља која се гради и развија, фабрике и погони отварају се у свим местима широм наше земље, граде се брзе пруге и ауто-путеви, улаже у здравство и образовање - и то је неко што нико не може да опори. Наравно, увек ће бити и оних незадовољних и 2025. године, када ће просечна плата бити 1.000 евра, а пензија 400 евра. Сви ови економски параметри важни су како бисмо схватили шта и колико можемо да изгубимо уколико у ових тешким временима не сачувамо срску привреду.

- У околностима, рецимо, рата у Украјини и његових последица које погађају цео свет – тешке енергетске кризе услед енормних скокова цена струје, гаса, нафте, угља, или претње глађу због све виших цена хране или немогућности допремања у све делове света основних производа – како наставити истим темпом? При томе не ослањајући се ни на кога. Не очекујући много ни од Истока, ни од Запада (свако сада има своје бриге и интересе), тј. уздати се у сопствене снаге и ресурсе, у оно што је српско, домаће, наше – наводи се у тексту.

У период који је пред нама, а уз подршку Европске уније, Србија ће се укључити у “Зелену транзицију” која ће наредних деценија представљати главну полугу одрживог развоја сваке еконимије, пошто су климатске промене постале глобални фенонем, улагање у обновљиве изборе енергије у уопште диверзификацију енергетских извора.

Због свих ових задатака који су пред нама, али и очувања изванредних резултата који су до сада постигнути, национални интерес Србије треба да буде исто што и лични, а однос према грађанима и држави онакав какав имамо према својој кући.

Слога око националних циљева императив

У временима у којим живимо чини се више него икада потребно је окренути се себи, својим интересима, гледати на своје двориште. У ери укрштених оштрица Истока и Запада, Србија мора да се фокусира на само своје интересе, а у оваквим околностима постижање националног јединстав и слоге око кључних националних циљева јасан је императив

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације