ДУГАЧАК ПУТ ДО ПОДИЗАЊА ОПТУЖНИЦЕ ЗА ЗЛОЧИНЦЕ

ИЗВЕШТАЈ Парламентарне скупштине Савета Европе од 7. јануара 2011. године, под називом „Нечовечно поступање са људима и недозвољена трговина људским органима на Косову”, дао је наду породицама жртава за чије страдање су били одговорни припадници такозване Ослободилачке војске Косова да ће можда дочекати правду. Овај извештај је у јавности колоквијално познат као извештај Дика Мартија, јер је овај швајцарски дипломата био известилац Савета Европе.

Фото Фејсбук

Исте године, Европска унија одлучила је да формира Специјални истражни тим за спровођење независне кривичне истраге о наводима које је Дик Марти обелоданио у свом извештају, али и о евентуалним другим кривичним делима. Током лета 2014. године, овај тим је објавио информацију да је прикупио довољно доказа за подизање оптужница. Проблем је био тај што није постојала институција са довољно капацитета која је могла да суди оптуженима за најтежа кривична дела.

Након међународног притиска на косовске власти, у Скупштини Косова усвојен је 3. августа 2015. године Закон о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву. Према том закону, Специјализована већа имају Основни, Апелациони, Врховни и Уставни суд. Специјализована већа су у српској јавности позната као Специјални суд за ОВК. Са друге стране, Специјализовано тужилаштво је независна институција за истрагу и кривично гоњење у вези са кривичним делима која спадају у надлежност Специјализованих већа. Иако је дејуре у питању косовски суд, у њему нема лица албанске националности, односно састављен је од међународног особља, па је дефакто ово суд Европске уније и Сједињених Америчких Држава.  Седиште Специјализованих већа је у Хагу, а надлежна су за злочине извршене у периоду од 1998. до 2000. године.

ПЕТ ГОДИНА након оснивања Специјализованих већа, породице жртава су дочекале подизање оптужнице против дела врхушке ОВК. Наиме, Специјализовано тужилаштво обавестило је председницу Специјализованих судских већа Екатерину Трандафилову да планира покретање поступка против Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија. Највиших политичких и (пара)војних представника ОВК. Њен избор је био Николас Гијо, кога је 23. априла 2020. године поставила за претпретресног судију у поступку. Специјализовано тужилаштво је 24. јула 2020. године поднело претпретресном судији ревидирану оптужницу на потврду. Претпретресни судија Основног суда потврдио је 26. октобра 2020. године ревидирану оптужницу против наведене четворке и издао потернице и наредбе за њихов трансфер у притворску јединицу у Хагу. Након хапшења и премештања оптужених у притвор, јавна редигована верзија потврђене оптужнице објављена је 5. новембра 2020. године. После неколико дана, оптужени су се појавили пред претпретресног судију. Сви оптужени су се пред судом изјаснили да се не осећају криви по свим тачкама оптужнице.

Наведену четворку оптужница терети за злочине на основу индивидуалне, али и командне кривичне одговорности. Шест тачака оптужнице обухватају злочине против човечности: прогон, затварање, остала нехумана дела, мучење, убиство и присилно нестајање људи. Четири тачке оптужнице обухватају ратне злочине: незаконито или произвољно хапшење и притвор, сурово поступање, мучење и убиство.

У ОПТУЖНИЦИ  је наведено да су злочини за које се терете извршени од најмање марта 1998. до септембра 1999. године и одвијали су се на неколико локација широм Косова и Метохије, као и у Кукешу и Цахану, који се налазе у северном делу Републике Албаније. Те злочине су припадници ОВК извршили против стотина цивила и особа које нису учествовале у непријатељствима. У оптужници је наведено да су Тачи, Весељи, Селими и Краснићи појединачно кривично одговорни, према различитим облицима кривичне одговорности за злочине, који су извршени у контексту немеђународног оружаног сукоба на Косову и Метохији и били су део широко распрострањеног и систематског напада против особа за које се сумњало да су против ОВК. Злочини су повезани са оружаним сукобом који се водио између припадника ОВК и оружаних снага Савезне Републике Југославије и припадника Министарства унутрашњих послова Републике Србије.

У оптужници је наведено да је ОВК имала затворе на укупно 42 места: 40 на Косову и Метохији и 2 у Републици Албанији. Та места затварања налазе се у 15 општина на Косову и Метохији: Глоговац (Лапушник и још четири локације), Урошевац (три локације), Ђаковица (Јабланица), Гњилане (интернат), Качаник (три локације), Липљан (Клечка и једна локација), Малишево (бивша полицијска станица и једна локација), Ново Брдо, Подујево (Баре, Бајгора, Лапаштица, Мајанце, Поток и једна локација), Приштина (Злаш и 3 локације), Призрен (бивша зграда полиције и 4 локације), Ораховац (Дреновац и једна локација), Србица (Ликовац и једна локација), Сува Река (полицијска станица и једна локација) и Витина. Припадници ОВК имали су затворе и у Републици Албанији: у општини Кукеш и Цахан. Према оптужници, најмањи приближан број познатих жртава ОВК који су прошли кроз затворе је 416. За 10 локација број жртава није наведен, па је укупан број жртава знатно већи.

ТАКОЂЕ, оптужени се терете за најмање 98 убистава. Број жртава у оптужници је редигован, а само се за једно лице зна да је ромске националности, а једно лице је српске. Оптужени се терете за убиства извршена од припадника ОВК у 11 општина на Косову и Метохији: Глоговац (планина Бериша и Лапушник), Урошевац, Ђаковица, Клина (пећина Волујак), Липљан (Клечка), Малишево, Подујево (Бајгора, Мајанце, Поток и још једна локација), Приштина (Злаш и још једна локација), Призрен, Ораховац (Дреновац и још једна локација), Србица (Ликовац). Оптужницом за убиство обухваћена је и општина Кукеш у Републици Албанији.

Дијагоналним погледом на општине приметно је да оптужницом нису обухваћене општине Косовска Митровица, Пећ, Вучитрн, Дечани, Драгаш, Косово Поље, Исток, Косовска Каменица, Обилић, Штрпце и Штимље, па се може претпоставити да ће оптужница током поступка бити допуњена новим кривичним делима. Забрињава податак да се оптужени терете за присилне нестанке људи само у шест општина: Урошевац, Приштина, Ђаковица, Малишево, Ораховац и Србица. Број жртава у оптужници је редигован, па није познато за колико укупно присилних нестанака се терете.

Препоручујемо

Политика

0 3

БОЛЕСНО И МУЧНО ШТА РАДИ РАДАР Брнабић: Дехуманизацијом Вучића хоће да неки болесник пуца у председника

12. 03. 2026. у 15:43

Политика

0 0

ОПШТИ ХАОС МЕЂУ БЛОКАДЕРИМА: Ђилас оплео по "Божи Раткапни", једном од лидера блокадера "студената"

12. 03. 2026. у 15:42

Политика

0 0

МИКЕТИЋ УДАРИО НА ЛАЗОВИЋА И БЛОЛАДЕРЕ ИЗ БИВШЕ ВЛАСТИ

12. 03. 2026. у 15:25

Политика

0 1

ХОЋЕ ДА СМЕЊУЈЕ И МЕЊА СИСТЕМ, А СИН МУ ДРОГИРАН ШЕТА ГО ПО НОВОМ САДУ! Е баш против тога се бори ЦЗДС!

12. 03. 2026. у 15:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације