ОВК ЛАЖЕ МИСИЈУ ОЕБСА ДА НЕМА СРБА У ЗАТВОРИМА

СЛОБОДАН Милошевић, председник Савезне Републике Југославије (СРЈ) и Ричард Холбрук, изасланик Сједињених Америчких Држава (САД), постигли су 13. октобра 1998. године споразум о мирном решавању кризе на Косову и Метохији. Између осталог, споразумом је договорена „косовска самоуправа” односно одржавање избора на Косову и Метохији под надзором међународне заједнице.

Фото ЕПА

Такође, споразум је предвиђао стварање локалне полиције и повлачење дела припадника Министарства унутрашњих послова Републике Србије и Војске Југославије из покрајине. Споразум је предвиђао и друга решења ради заустављања оружаног сукоба у покрајини. Мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и Северноатлантског пакта (НАТО) добиле су задатак да спроведу надзор над ситуацијом на Косову и Метохији. Тако је 15. октобра 1998. године потписан споразум између СРЈ и НАТО, а сутрадан споразум између ОЕБС и СРЈ. Потом је на Косово и Метохију упућено 2.000 посматрача ОЕБС, а мисија је имала званичан назив Косовска верификациона мисија.

Мисија ОЕБС регистровала је бројне злочине који су извршени на Косову и Метохији током 1998. и 1999. године и то преточила у два своја извештаја под насловом „Косово: како виђено, тако речено”. Први извештај обухвата период од октобра 1998. године, па до јуна 1999. године, а други покрива период од јуна до октобра 1999. године. Извештаје су превели Павле Рак и Душка Анастасијевић, а објавио их Фонд за хуманитарно право. У првом извештају налази се податак о посети мисије ОЕБС затвореничком објекту ОВК у Лапаштици. Иако штури, ти подаци су написани на основу Записника мисије ОЕБС о посети затвору у Лапаштици и састанцима чланова ОЕБС са припадницима ОВК. Записник је доступан јавности на сајту Међународног кривичног суда за бившу Југославију у Хагу.  

Рустем Мустафа, познатији под надимком Реми, био је командант Оперативне зоне Лаб. Рођен је 27. 2. 1971. године у селу Преполац код Подујева. После рата је био посланик и потпредседник партије Хашима Тачија. Представници ОЕБС су током састанка са њим затражили приступ свим затворима које је држала ОВК, као и приступ свим притвореницима. Мустафа је тај захтев одбио, како је навео, „из безбедносних разлога”. Наиме, његово образложење је било да се притвореници ОВК држе по кућама и стално се премештају у зависности од борбених дејстава и других разлога. Међутим, одобрио је члановима ОЕБС приступ одабраним притвореницима. Тада их је информисао да ће имати приступ код укупно 8 притвореника. Сви су били албанске националности и били су оптужени за пљачкање и „сарадњу са непријатељем”. Члановима ОЕБС је речено да ће бити одведени у други објекат где ће моћи да се појединачно састану са сваким притвореником. Обавештени су и да међу притвореницима ОВК нема лица српске националности. Мустафа их је обавестио и да је око 10 лица било у некој врсти кућног притвора. Правдао се да није добро информисан о правној процедури хапшења и затварања притвореника и за информације о томе упутио их је на Латифа Гашија, шефа војне полиције ОВК. Обавестио их је и да је према „кривичном ратном закону ОВК” злостављање притвореника било забрањено и да се за злостављање притвореника одговарало дисциплински.

ПОСЛЕ састанка са Мустафом, представници ОЕБС су одведени у канцеларију Латифа Гашија. Он их је информисао да је свака ОВК бригада имала у свом саставу шефа војне полиције. Сваки шеф је био овлашћен да подиже оптужнице према правилима „Војног суда” ОВК. Према његовим речима, када је неко оптужен, он се притварао на 2-3 месеца пре него што би био изведен пред суд. Суд је био састављен од већа судија, истражног судије и пороте. Сви су били адвокати или официри. Чињеницу да су цивили извођени пред војни суд правдао је одсуством политичких и правних институција на Косову и Метохији. Овај аргумент није правно прихватљив, јер су правосудни органи СРЈ били законом установљени и међународно признати.
Општу процедуру за притварање описао је на овај начин: прво полиција ОВК долази до сазнања да је неки злочин извршен, укључујући оптужбе за „колаборацију”. Потом се осумњиченом кога „тражи” ОВК уручивао „позив”. Осумњичени или сам долази у „полицију” ОВК или га „полиција” приводи. Потом би „затворски командант” или „истражни судија” обавили разговор са осумњиченим. Након тога би осумњиченом лицу био одређен притвор. При том, притвореник није имао могућност да сам изабере адвоката.
Након тога, Гаши је представницима ОЕБС показао неколико досијеа притвореника. Картотека притвореника састојала се од позива осумњиченом, отисака прстију, изјаве сведока који га оптужује, изјаве притвореног, као и бележака „затворских и судских службеника”. Изјавио је да су сличне картотеке постојале за све притворенике у затворима ОВК.

ПРЕДСТАВНИЦИ ОЕБС су затражили од Гашија да надгледају суђења, али њихов захтев није прихваћен. Како су обавештени, у том тренутку, због безбедносне ситуације, суђења нису одржавана. Истовремено, представници ОЕБС обавештени су да је ОВК имала три затворска објекта у оквиру зоне Лапаштица. Сви су били по кућама и на тајним локацијама. Услови у затворским објектима како их је описано Гаши су „исти као и за војнике односно храна је иста и исти услови живота”. Обавестио их је да су притвореници добијали три оброка дневно, ћебад и кревете, да су имали приступ тоалету и тушевима. Према његовим речима, собу су делила 2-3 притвореника и њима је био дозвољен излазак напоље како би прикупили и исекли дрва, ради шетње и ради прања. Са друге стране, обавестио их је да су неки притвореници држани у самицама, обично они који су се сумњичили за озбиљне злочине „колаборације”. Према његовим тврдњама, нико од притвореника није био ликвидиран и сви притвореници су се налазили у предистражној фази поступка. Гаши је признао представницима ОЕБС да је ОВК имала затворе за људе које ОВК треба да „тестира“, али није објавио њихов број нити број притвореника у њима. Тестирани су људи који су били сумњиви, а желели су да се прикључе ОВК.

Када су у питању лица српске националности, Гаши је изјавио да је 10-15 лица српске националности „прошло” кроз затвореничке центре ОВК и да су сви били ослобођени. Једно лице српске националности ослобођено је 2-3 месеца раније посредством посматрачке дипломатске мисије САД на Косову и Метохији. Након разговора са Гашијем, представници ОЕБС имали су приватни разговор са заточеницима. О детаљима тих разговора нема података. Гаши није дозволио да притвореници напишу писма, а која би ОЕБС доставио њиховим породицама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације