СВИМ ЖРТВАМА СУ РУКЕ БИЛЕ ВЕЗАНЕ ЖИЦОМ НА ЛЕЂИМА

ЗА многе културе широм света број 13 сматра се несрећним. То је тачан број посмртних остатака тела који су пронађени у масовној гробници „Малишево“, на општинском подручју истог имена. У питању је још једна масовна гробница која представља оличење страдања српског становништва на Косову и Метохији од припадника „Ослободилачке војске Косова“.

Фото: Архива

Месец дана после откривања масовне гробнице у Волујку, српска и албанска јавност су обавештене да су у масовној гробници код Малишева представници Унмикове канцеларије за нестале и отете особе и форензичари пронашли посмртне остатке 13 лица која су нестала 1998. године. Већина је имала руке везане на леђима, а обдукција је утврдила да је смрт код свих била насилна.

Малишево се налази у Метохији, око пет километара северно од Ораховца. Током оружаног сукоба било је једно од најјачих упоришта ОВК на Косову и Метохији. У Малишеву је 2005. године откривена масовна гробница, која носи ознаку ТБЕ 05. Масовна гробница је откривена у близини тамошњег Дома здравља. Реч је о људима, углавном српске националности, које су 1998. године отели припадници ОВК.

СРЕДСТВА  јавног информисања су откривање масовних гробница у Волујку и Малишеву доводили у везу са одласком Рамуша Харадинаја на суђење у Хаг, јер се у првом тренутку сматрало да су масовне гробнице пронађене у његовој зони одговорности. Касније се испоставило да је за злочин у Ретимљу и Оптеруши била одговорна ОВК бригада која је припадала Оперативној зони „Паштрик“, па ови злочини нису обухваћени оптужницом која је подигнута против Рамуша Храдинаја. По проналаску гробнице, Гвозден Гагић, експерт Комисије за нестала лица Републике Србије, описао је новинарима место где је пронађена: „Налази се у некој врсти каменолома, односно каменитог тла на обронку једног брдашцета. Сама локација је пречника око 100 метара и на тој локацији је пронађено четири тела засада. Та тела се још увек налазе на месту где су пронађена. Биће од стране стручних тимова Унмика извађена и наставиће се даље истраживање тог локалитета. Очекује се да 10-15 тела буде нађено на тој локацији“. Албански медији на Косову и Метохији опширније су извештавали о овој масовној гробници, за разлику од масовне гробнице која је пронађена месец дана раније у селу Волујак.

Јавност је путем средстава јавног информисања сазнала да су нека тела у гробници остала сачувана. Посмртни остаци жртава пронађени су „изукрштани, у нереду и један преко другог“. Већина тела је имала једну карактеристику – везане руке. Посмртне остатке жртава ексхумирао је Унмиков  тим форензичара у периоду од 10. до 18. маја 2005. године. Ексхумације су урађене уз присуство представника Комисије Савета министара Србије и Црне Горе за нестала лица. Обдукција жртава је обављена у Међународном патолошком центру у Ораховцу, а ДНК анализе радила је лабораторија Међународнe комисије за нестала лица у Тузли. Судско-медицинска експертиза утврдила је да су све жртве убијене из ватреног оружја и механичким предметима. Поред посмртних остатака, у масовној гробници је пронађена и једна лична карта, делови одеће и лични предмети жртава. Након ДНК идентификације већина посмртних остатака је породицама предата на административном прелазу Мердаре.

ЈЕДАН  од оних чији су посмртни остаци пронађени у масовној гробници у Малишеву био је и Стамен Генов. Генов је био по националности Бугарин. Припадник санитетске службе Војске Југославије. Распоређен у амбуланту у Ђаковици. Кренуо је 29. јуна 1998. године аутобусом из Ђаковице за Београд. Био је у цивилној одећи, али је у торбици носио пиштољ. Према информацијама, кренуо је у Београд на полагање пријемног испита за упис на Медицински факултет.

СЛУЧАЈЕМ Стамена Генова бавио се Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу у предмету „Фатмир Љимај и други". Суд је утврдио да је био сурово злостављан након отмице, али и касније током заточеништва у Лапушнику од непознатих припадника ОВК. Суд је закључио да је Генов био подвргнут екстремном насиљу због тога што је био припадник Војске Југославије. Првостепено судско веће је утврдило да је тужилаштво у његовом случају доказало елементе кривичног дела мучење и окрутно поступање. Утврдило је да се Стамен Генов налазио у Лапушнику у периоду од 29. јуна, па до најкасније 25. или 26. јула 1998. године. Судско веће је утврдило да је Стамен Генов био подвргнут екстремном степену насиља и дивљачком злостављању. Како тада посмртни остаци Стамена Генова још нису били пронађени, првостепено судско веће је утврдило да нема доказа да је он убијен односно није могло да о околностима његове смрти донесе закључак. Тада није било форензичких доказа да је убијен, али је данас то чињеница.

За убиство цивила српске националности чији су посмртни остаци пронађени у масовним гробницама у Волујку и Малишеву још нико није кажњен. Нека лица су процесуирана за догађаје који су се догодили у јулу 1998. године, али нико није кажњен за кривично дело тешко убиство. У Републици Србији, на основу правоснажне пресуде Окружног суда у Пожаревцу К. бр. 58/99 и пресуде К. бр. 45/2000, припадници ОВК - Кабаши Сафет, Кабаши Седат и Мазреку Каплан - оглашени су кривим и кажњени за догађаје који су се десили у ораховачким селима од 17. до 21. јула 1998. године. Они су осуђени на вишегодишње казне затвора због кривичног дела тероризма и удруживања ради непријатељске делатности. n

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације