ЦЕО ГОВОР ПРЕДСЕДНИКА ВУЧИЋА: Дајте да покушамо да сачувамо мир - не дајући ни срце, ни душу, ни кичму наше земље и нашег народа

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић обратио се данас народу окупљеном на Тргу Светог Ђорђа у Сомбору, на централној државној манифестацији поводом обележавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији 1999. године. Његов говор преносимо у целости.

Фото: Новости

- 24. је година од када је почела агресија на Савезну републику Југославију. Вечерас нас у Сомбору има убедљиво највише. То говори нешто лоше и нешто добро. И управо због тога сам одлучио да вечерас не читам лепо срочене говоре када вам се обраћам на овај важан дан, већ желим да говорим из срца и оно што мислим и да не дозволим да ме емоције у потпуности савладају и тиме нанесем неку штету нашем народу и земљи.

Пре 24 године коначно је умрло савремено Међународно право. И то вам звучи као неважна бирократска реченица. Није. То је много више од тога. Од тада, више ништа што се у свету догађа не може да буде горе од онога што су они учинили једној малој земљи која је била крива само зато што је желела да буде свој на своме, да буде слободна, слободарска и као таква није се допадала онима који су 89. и 90. срушили стари и створили нови поредак у којем се само они питају за све, а непослушни морају да буду кажњени. Успели су да разоре много веће земље од Совјетског савеза, много веће од Југославије. Онда је дошао на ред да та непослушна Србија, која није хтела да прихвати диктате коначно страда и добије оно што заслужује.

Фото: Новости

Данас сам гледао насловне стране из тог времена, највећих светских часописа, њихових новина, медија. Кажу то је био сукоб варватства и цивилизације у коме је њихова цивилизација морала да победи. До немуштих објашњења у којима су говорили: Па ми се то боримо против оних који изазивају хуманитарну катастрофу. Онда су отишли корак даље и рекли: Ми идемо да победимо те Србе, те варвате, зато што тиме спречавамо геноцид. Углавном смо се трудили да сакривамо њихову аргументацију. То је све од њихове аргументације. Ајде да видимо шта је истинито, да знате и ви који нисте правници. Када говорите о геноциду оно што је у геноциду као најтежем кривичном делу најважније то је постојање намере да уништите неку етничку групу, да уништите народ, верску групу. А никада нико није покушао да докаже да је нешто слично постојало. Измислили су све. Како можете да покушате да спречавате геноцид? Или га је било или га није било. Никада нико није рекао да га је било осим оних Албанских послушника који данас на томе мисле да граде своју каријеру. Лагали сте.

Кажете да сте напали једну слободну и суверену земљу због хуманитарне катастрофе. Нисте ви спречавали никакву хуманитарну катастрофу. Ви сте наоружавали побуњеничке и одметничке групе у једној слободној и сувереној земљи која ниједним педљем није крочила, ни својим малим прстом на нози није крочила на територију неке друге земље. Онда када сте видели да за то не можете да добијете формално правно оправдање, да не можете да добијете одобрење СБ УН онда сте рекли: Због чега је нама потребан СБ УН? А што ће нам право? А што ће нам правда? Ми ћемо то сами, ми смо једини, ми смо сами у свету, скупиће се нас 19 великих, 19 најачих, 19 најмоћнијих и напашћемо ту малу слободну и слободарску Србију. Научићемо памети те Србе и остале грађане који у тој земљи живе. Научићемо их памети једном заувек.

Фото: Новости

Прошло је 24 године. Кидали сте нам делове територије. Убили сте нам 79 деце, 2.500 људи и не само цивила, већ и војника и полицајаца. Ко сте ви да нам убијате војнике и полицајце који су на својој територији и у својој земљи? Одакле вама право да убијате наше војнике и наше полицајце? Ко вам је то право дао? Јел Радован Медић, отац Маријане и Горана, ишао у Масачусес, Јоркшир, или Лоару или Баден Виртемберг или Анадолију да некога убија? Или сте ви дошли овде и убили га поред кућног прага? А због чега, шта је урадио, да ли је напао некога? Ишао на редовну дужност.

75 од 78 дана НАТО агресије у Сомбору је била ваздушна опасност. Мислили сте научићемо их памети. Кидали сте нам део тела све време. Јел сте нас научили памети? Ја вам кажем: Нисте. Поносни и пркосни српски дух ломили сте и ломили и никада га нисте сломили и никада га нећете сломити. И данас када нас притискате, када тражите да дамо оправдање за све оно што сте неоправдано учинили овој земљи, када тражите од нас да се сагласимо са тим да и нисте баш тако страшно и тако много погрешили када сте те злочине над овим народом чинили, говорите нам и говорите: Па, гледајте у будућност. Хоћемо, гледамо у будућност, зато имамо мир и чувамо мир и зато нећемо да имамо сукобе, бар ми не желимо никада више да имамо сукобе ни са Албанцима, ни са Бошњацима, ни са Хрватима ни са било ким, ни са вама великим и моћним, вас 19 на једнога. Џентлменски, фер, онако како само ви умете и онда се чудите зашто и даље постоји један мали пркосни народ у срцу Европе који не да на себе и који чува своју земљу.

Све што сте себи дали за право другоме нисте никада. Како то дволично и лицемерно данас звучи када штитите ви нечији територијални интегритет. А лепо је када га ми штитимо. С правом штитимо територијални интегритет, сваке чланице УН и Украјине. Али ви то штитите, ви се данас позивате повељу УН, резолуцију УН, ви који дан данас не поштујете повељу УН само када је једна мала слободна и слободарска земља у питању а то је Србија, ви које не интересује резолуција 1244, а све вас друге резолуције интересују. Ви који ћете да тражите да се поштује и оно што није потписано, нећете да поштујете оно што сте потписали и прихватили. Јер шта вас брига, јаки сте, велики и моћни. Може вам се. Нисмо наравно ми једини страдални народ. Страдали су и Албанци и Бошњаци и Хрвати. Многи око нас. И наше је да поштујемо њихове жртве да би сви они поштовали наше жртве. Наравно да морамо да идемо у корак са светом и да чувамо мир.

Фото: Танјуг/Јадранка Илић

Малопре сам, колико год се трудио да не пустим сузу док сам слушајући Маријану Паскаш, ћерку нашег јунака Радована Медића, само замислио да ја морам да јавим нечијем детету да му је отац страдао. И зато, људи, дајем све од себе да сачувамо мир. И да знате није ми нико помутио ни разум, није ми нико помрачио памет, нисам постао никакав бедни издајник и то да ми говоре они који су на најгори начин, не ћутали, већ спроводили наредбе оних који су проводили агресију, они који су најтежу агресију називали кампањама и интервенцијама, као да је кампања за изборе или интервенција на зубу не дај Боже, а не агресија против једне слободне земље. Моје је само да кроз иглене уши провучем нашу земљу, да у ова сулуда времена у којима ни са ким рационалнио не можете да разговарате у свету, у којем сви причају да свиговоре о миру, а у ствари нико о миру уствари и не говори, не чујете ни реч мир нигде, јер је забрањена, дозвољене су речи само да буде победа над оним другим и да онај други поражен. Нико о миру да говори неће. Да сачувамо нашу земљу, да сачувамо и Гогијеву и Маријанину децу, да сачувамо малог Илију, да сачувамо свако наше дете ма где да живи, али да им дамо земљу на тацни и да им дамо оправдање за све злочине које су починили то никада нећемо.

За разлику од Милорада, ја мислим да је наша обавеза да покушамо да опростимо. И баш као што пише овде иза мене: заборавити можемо смо ако нас не буде и нема оправдања за то. Нису они тада спречавали хуманитарну катастрофу.

Из два разлога су спровели агресију - један је био тај да покажу: ми смо најјачи и ми можемо све, само ми постојимо и само наша доминација у свету. А други је био да нам отму Косово и Метохију. И немојте да измишљају приче и све друге разлоге. Данас на КиМ је више Албанаца више него што их је било тада, само Срба је троструко мање него што их је било тада и баш их брига што Срба нема и баш их брига што Срба нема оних 40 хиљада у Приштини, и баш их брига што у Пећи више нема Срба, има их нешто у Гораждевцу, баш их брога што их готово нема ни у Призрену, Урошевцу, ни у Гњилану, ни у многим другим местима, не тиче их се, само је важно да добију оправдање за све оно што су учинили против нашег народа. И немојте да имате било каквих илузија. Ово им говорим сваки дан, ово говорим да сви они могу да чују и да виде. И то раде сваки дан. Да да, гледамо у будућност, али ајде мало поштовање за ову земљу. Поштовање за нашу земљу биће, тобож, само онда када се у потпуности предамо, када заборавимо и ко смо и шта смо, и када признамо да смо криви што су нас убијали и када кажемо да је Радован Медић крив што је као заставник ишао на свој посао, када кажемо да су Милица Ракић и мала Бојана из Куршумлије - колатерална штета. Мала Сања из Варварина - колатерална штета... Е нису они колатерална штета, колатерална штета човечанства сте ви зликовци који сте убијали ту децу и невине људе ни криве ни дужне. Ви сте колатерална штета. То што данас мирно шетате светом и глумите како сте паметни и јаки, и не знам какви, може вам се - силни сте и моћни, само запитајте се зашто је 24 године касније оволико људи на овом тргу, запитајте се. Запитајте се зашто су људи дошли, не само, јер код Маријане сузу нисте могли да видите, да оплакују своје страдале, већ да кажу: "Рушили сте нас и рушили. Ломили сте нам и кичму и врат. Ломили сте нам народ, убијали сте нам децу. Нисте нас убили, живеће овај народ, живеће овај народ упркос свим вашим покушајима и живеће ова земља Србија, нећете је срушити ни сломити".

Фото: Танјуг/Јадранка Илић

Са нама су овде вечерас и Роми и Бошњаци и Мађари и припадници других народа. Сви људи коју ову земљу осећају као своју домовину, као своју отаџбину. И они су заједно са нама пролазили кроз све страхоте и они данас добро осећају шта је то значило. И њих једнако као и нас, а не заборавите, наш пријатељ Виктор Орбан тада је спречио њихове покушаје да нас с копна нападну из првца Мађарске и тек недавно ми је то јавно саопштио, тек недавно ми је рекао да то смем и да кажем, јер му је то замерила и тадашља премијерка Велике Британије Маргарет Тачер.

Планирали су црну, најгору судбину за наш наорд и за нашу земљу. А ми смо људи почели да се опорављамо. Погредајте пре само 10, 12 година, па ми нисмо смели да обележавамо да однесемо један венац, два цвета 24. марта. Реч да кажемо нисмо смели. Нисмо смели ово да назовемо агресијом иако по свим нормама међународног јавног права класична и то најгора врста агресије је извршена против наше земље. Почели смо земљу да подижемо. Наша земља више није на зачељу у региону. Наша земља је прва по свим економским параметрима, наша земља расте и гради највише ауто-путева, пруга, научних и технолошких центара. Наша земља има најмању стопу незапослености, али наша земља је почела да се сећа.

И хоћу да се захвалим председнику Републике Српске Милораду Додику, није то ни моја, ни само моја идеја, то је наша заједничка идеја - да обележавамо страдање нашег народа у Јасеновцу, да обележавамо страдање наших војника на Кошарама, да обележавамо страдање нашег народа у НАТО агресији, да заједнички установимо датум српског јединства 15. септембар - датум када је извршен пробој Солунског фронта. И шта год било и како год било умемо увек да учинимо да увек будемо заједно, да знамо да то припада нашем народу, али и свима другима који са нама желе да живе у миру. 

Пред нама је тежак период. Када сам о томе говорио људи обично то не разумеју, мисле претерује - сутра обичан дан долази. Живимо у временима у којима - је ли могао ко да помисли да ће да буде гоњен један од лидера једне од највећих земаља света опет у неком Хагу, сад пред неким другим судом. Могуће је. Свашта се надвило над светом и над овим нашим делом света, где мисле да је прилика да коначно заврше са нама. Да је прилика да коначно издамо тај рецепт и то оправдање за све оно што нам је чињено и све оно што је против нашег народа направљено. А наше је да се јединствено боримо за нашу земљу. Да гледамо да ова наша дивна поља и оранице дају још богатији плод, да гледамо да имамо што више деце, да чувамо нашу земљу, да чувамо и Устав своје земље.

И хвала и нашој браћи и сестрама који су са Косова и Метохије данас дошли овде у Сомбор у своју земљу, једину коју имају - Србију. Хвала нашим представницима нашег народа из Црне Горе, Северне Македоније, Словеније, свида одакле су дошли вечерас. Наша мука је увек и њихова мука. И на крају хоћу да се захвалим вама, двивни људи у Србији, грађани наше Србије који сте увек добро разумели шта нам је чинити и шта је добро за нашу земљу. У 20. веку нема рата који кроз нашу кућу није прошао, нема куће која без детета није остала, нема куће која за родитељем није жалила. Дајте да покушамо да сачувамо мир не дајући ни срце ни, ни душу, ни кичму, ни главу, ни руку ни ногу наше земље и нашег народа.

Фото: РТС

И оно што је важно. Ми пре 10 година нисмо имали ни војску. Данас је наша војска много снажнија. Видећете то 22. априла када то будемо показали свима. Много много снажнија. Данас ми нисмо онако мали и нисмо онако лак плен као што смо били 1999. године, али довољно смо паметни и много мудрији и паметнији да и даље видимо колика би сила кренула на једну слободарску земљу само да докажу да су били у праву. Зато то не смемо да допустимо.

Морамо да растемо да се развијамо, да чувамо мир, да нам војска напредује и да буде увек одвраћајућу фактор за свакога. Да гледамо како да сачувамо све оно што је наше и да никада не тажимо ништа туђе. А онима који умисле, а данас сам видео како су сагласни да су око тога да су дивне, праведне ствари радили приштинско руководство и представници Квинте, дивне велике и праведне ствари. Љутите се на нас колико хоћете, пребацујте ми данима, недељама, говорите ми да сам човек прошлости, а да сте ви људи будућности. А лепо. Лепо вам је друштво. Лепо сте се ви то договорили. Него, како то да још не сломисте један мали народ. Један мали народ који је и даље непокорен и који никада нећете покорити. Како то да тај један мали народ не види да није био крив што сте му убили Милицу Ракић и Радована Медића?

Фото: РТС

Неће бити да смо сви глупи. Неће бити да не разумемо баш све, или можда баш због свега тога разумемо боље него ико. Моја порука вама је: Да, хоћемо мир. Нећемо никакве сукобе, ни са НАТО, ни са било ким, али вам свима лепо кажемо да ћемо чувати своју земљу. И када вам кажемо шта су црвене линије, онда немојте са тим да се играте и немојте даље да се притискате, јер онда ћете добити одговор поносите, достојанствене и јуначке Србије, а наш одговор је: Не дамо Србију и никада је никоме нећемо дати! Не дамо Милицу и Радована, не дамо Сању и Бојану, не дамо вам нашу децу и никада их нећемо заборавити! Живеће наш народ! Нека живи Србија! Живела Република Српска! - поручио је председник Вучић вечерас у Сомбору. 

Препоручујемо

Политика

281 117

"МИСЛИЛИ СТЕ - НАУЧИЋЕМО ИХ ПАМЕТИ" Вучић поручио - "И даље постоји један мали пркосни народ у срцу Европе који не да на себе и своју земљу"

24. 03. 2023. у 19:45

Политика

232 84

"КО СТЕ ВИ ДА УБИЈАТЕ НАШЕ ВОЈНИКЕ И ПОЛИЦАЈЦЕ?" Снажне Вучићеве речи у Сомбору - "Одакле вам право?!"

24. 03. 2023. у 19:35

Друштво

0 6

"ЗНАМ ДА СИ ТАМО НЕГДЕ, ДА НАС ЧУВАШ" Емотиван говор ћерке Радована Медића, прве жртве НАТО агресије

24. 03. 2023. у 19:30

Друштво

273 13

РЕКЕ ЉУДИ У СОМБОРУ: Десетине хиљада грађана дошло да ода почаст жртвама НАТО агресије (ФОТО)

24. 03. 2023. у 18:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације