СВИ БИ ДА СЕ ПИТАЈУ, АЛИ "СЕЧЕ" АМЕРИКА: Дугачка листа званичних и незваничних посредника који хоће да решавају кризу на Космету

УЗ учестале навале специјалних изасланика великих европских сила, као и САД, директно укључених у дијалог Београда и Приштине, и поједини регионални званичници у последње време почели су да се препоручују за добре домаћине и посреднике у овом процесу.

Фото: Танјуг

Предлози за решавање кризе покушавају да се наметну и кроз посете највиших делегација и неких других земаља, које се недељама уназад смењују се као на покретној траци кроз Палату "Србије" и Андрићев венац.

Иако се на дневном нивоу питањем Косова и Метохије бави приличан број специјалних изасланика, Мирослав Лајчак (ЕУ), европски шеф дипломатије Ђозеп Борељ, продужене руке САД за дијалог Габријел Ескобар и Дерек Шоле - САД, док су у преговорима посредовали и Стјуарт Пич (Велика Британија), Мануел Сарцин и Јенс Плетнер - (Немачка), Емануел Бон - (Француска), Франческо Тало (Италија), као најновији "потенцијални посредник" појавио се и албански премијер Еди Рама. Он је недавно, нацртом Заједнице српских општина из своје кухиње, желео да себи обезбеди "изасланичку карту". Рама је такође упутио предлог за организовање међународне конференције о нормализацији односа у којој би учествовали Београд и Приштина.

- Нико ме није питао, то сам урадио сам и допринос је за који мислим да је најбоље од онога што сам прочитао и видео од других - рекао је Рама, чији је нацрт досад видео француски председник Емануел Макрон, немачки канцелар Олаф Шолц и председник Европског савета Шарл Мишел.

Осим тога и црногорски премијер у техничком мандату Дритан Абазовић након састанка са премијером привремених приштинских институција Аљбином Куртијем поручио је да је Црна Гора "као пријатељска земља Србије и Косова" спремна да, уз укључивање европских и америчких званичника, буде домаћин следеће рунде дијалога.

Недавно је и амбасадор Турске у Приштини Тунц Ангили поновио спремност турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да преузме улогу посредника, ако стране то буду желеле.

- Турска је од почетка захтевала да се деескалација ситуације реализује кроз дијалог. По окончању изборног процеса, председник Ердоган је телефоном разговарао са Куртијем и председником Србије Александром Вучићем и изразио спремност за посредовање у дијалогу, спремни смо да понудимо подршку - рекао је турски амбасадор.

А посету Београду и Приштини и премијери Холандије и Луксембурга Марк Руте и Гзавије Бетел, искористили су да пошаљу поруку да "су ту да помогну уколико могу" да би дошло до деескалације и како би се ситуација нормализовала у правцу дијалога.

Према мишљењу политичког аналитичара Срђана Граовца, свака земља има своје разлоге због којих се укључује у дијалог, док нема сумње да је за Европу питање Косова главно, и да због тога није изненађујуће што постоји толико интересовање.

- Рама свакако има у овом тренутку другачији став од Куртија и сматра да је он довео у проблем пројекат независног Косова - објашњава Граовац за "Новости". - Он је ту да би иступио оштрицу Куртијеве политике. Турска, пак, жели да се наметне као регионална сила и то манифестује преко питања Косова. Укључивање толиког броја изасланика није контрапродуктивно, не мора да буде нужно лоше, али се није показало ни као много продуктивно. Све ће зависити од САД, тако да ниједан изасланик не може да реши тензије уколико Америка то не буде желела. Од ње све зависи.

Некадашњи дипломата Србије при УН Бранко Бранковић објашњава да све ове посете показују да су сви ти посредници имали одређене задатке, који су им постављени, од којих су неки испуњени, а неки не. Када је реч о Рами и Абазовићу, Бранковић поручује да би имали било каквог основа да учествују у дијалогу, да би најпре требало да повуку признавање Косова.

- Са оваквим ставом о признавању тешко да могу да буду максимално објективни - каже Бранковић за наш лист. - Докле год буду имали исти став, немају одговарајући легитимитет да се петљају у наше питање.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације