ДАН СРПСКОГ ЈЕДИНСТВА Вучић: Можемо да живимо у много земаља, али имамо једну једину националну заставу (ФОТО)

19:00 Обраћање председника Србије

Председник Републике Србије Александар Вучић изјавио је да је тешко говорити после патријарха и председника Републике Српске.

- Боље за вас, за нас и нашу земљу да многе ствари које знам и прећутим јер нашу земљу морамо да чувамо и морамо да мислимо и на оно што долази. Поносан сам на празник који данас светкујемо. Заједнички смо одлуку о том празнику донели Република Српска и ми. Донели смо ту одлуку јер ми Срби смо увек умели да се разједињујемо и да себи погрде измишљамо или да лако туђе увреде и погрде прихватамо. Замислите да кажу да постоје "хрватски Срби", "црногорски Срби"... Ако је то већ тако, а ја не мислим да је могуће да тако нешто постоји, а што онда никад није постојао "српски Хрват", "српски Бошњак", "српски Словенац", "српски Црногорац"... Никада то нисте могли да чујете. Само сте могли да чујете да постоје "неки други Срби" - рекао је Вучић.

Он је изјавио да у Црној Гори Срби не могу да буду у власти јер нису довољно уверљиви у заклињању да ће се борити против омраженог Београда и још омраженије Москве.

- Нису довољно уверљиви у томе да и даље не воле Косово и Метохију, да и даље не сматрају Косово и Метохију делом Републике Србије... Па, пошто нису довољно уверљиви , онда нема ни потребе да буду у Влади макар их било и више од 30 процената јер шта ће Срби у Влади? Нису они који нешто знају. Они могу да буду само реметилачки фактор. Тако вам је свуда. Кажу да воле Србе, али оне који не воле Београд и Србију. То су нам радили и од Павелића и пре Павелића. Имали смо и доктора Бесаровића, потпредседника усташке Владе који је у Павелићу Бога видео. То је био тобожњи представник српског народа. Данас би да нам измишљају такве представнике свуда по региону. Само је важно да тај Србин не буде Србин, да се јасно одриче свог Београда и српства и да говори да је у ствари прави Србин онај који мрзи Београд, мрзи Србију и српску уједињујућу политику. Можемо да живимо у много земаља, али имамо једну једину националну заставу - црвено-плаво-белу тробојку, имамо своје српско име и презиме, имамо свој род којег се не стидимо - казао је Вучић.

Фото: М. Шкорић

Он је позвао све грађане који нису Срби да буду поносни припадници свог народа, али да нашем народу не одузимају право да се зову Србима, поносним на своју прошлост, садашњост и будућност.

- Ништа више од тога не тражимо - рекао је Вучић.

Каже и да задуго правде за Србе неће бити.

- Нас оптужују да правимо Велику Србију, а лажу... - казао је Вучић. Он је рекао да на Косову и Метохији нема рањених Албанаца, али зато има седморица рањених Срба, од тога двоје деце.

- И ко је крив? Или обе стране или Срби. То се неће ускоро променити. Нећемо да се одрекнемо Косова и Метохије и нема те цене за коју бисмо то урадили - казао је он.

Фото: Ј. Ћосин

Каже да сада власт испуњава налоге својих грађана.

- Данас није важно ко је одакле. Кад ме питају одакле сам, не знам шта бих рекао. Отац је преко Дрине, мајка је староседелац из Војводине... Ја сам помало из Ниша, из Лесковца, Ваљева, Чачка, Бањалуке, Берана, Пљеваља, Херцег Новог... Од свуда сам где има српског рода - рекао је Вучић.

Каже да је добро да у Србији имамо различита мишљења по многим питањима, али да увек морамо да чувамо своју отаџбину.

- Срамота ме је било кад сам видео да има оних који су на страни Куртија, али сам знао да су наши људи на страни своје земље, да желе да сачувају мир, али да неће дати да наш народ буде протеран са својих вековних огњишта - реао је Вучић.

Истиче да је у сваком рату највећа част и понос била чувати српску заставу.

- Она је наша дика. Наша тробојна застава је наш понос. Иза ње стојимо, уз њу се радујемо. Волели смо Југославију и била је чувена песма да "Игра рокенрол игра цела Југославија", а данас сам поносан што сви певамо "Весели се српски роде", "Лазарицу", што памтимо јунаке са Кошара - казао је Вучић.

Фото: Ј. Ћосин

18:42 - Обраћање председника Републике Српске

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је пре четири године донета одлука да се овај дан обележава јер нисмо обележавали дан пробоја Солунског фронта. Додик истиче да је то била идеја председника Вучића и да Вучић има државнички поглед на ствари.

- Ја припадам српском народу и не припадам "босанским Србима". Увек желе да разбију наше национално јединство, да ми признамо и дамо све оно што имамо да бисмо се некоме допали - изјавио је Додик.

Фото: Ј. Ћосин

Каже да Немци не дају да Срби на овим просторима остваре оно што данас обележавају - српско јединство, слободу и националну заставу. Истиче да нам је потребан мир, као и да не смемо да се одрекнемо онога што смо.

- Срби морају да буду јединствени, око својих институција, око Вучића. Ја сведочим овде да је Вучић учинио све да Србију постави на право место. Ми желимо да живимо са другима у миру - рекао је Додик.

18.14 - Обраћање патријарха Порфирија

- Радујем се што сам поново са вама овде у Нишу, драге Нишлије, житељи царског Константиновог града, мартириополиса, града мученика, града који је стамени камен хришћанства и Цркве Божје у нашем  народу. Овде је светлост Христовог учења засјала још у најранијим вековима Цркве потврђена верношћу, јунаштвом, жртвом и чувањем вере православне у сваком наредном веку до дана данашњег. Од читаве славне историје овог града поменуо бих само Чегар и Ћеле-кулу. Те две историјске епизоде најречитије сведоче да српски народ овог краја непогрешиво јасно разуме шта је то јединство и шта је то слобода, исто као што је и свим срцем доказао да је вредан јединства и вредан слободе. Зато ми је посебно драго што заједно са вама упућујем честитку целом нашем народу где год се налазио. јер по речима песника: И свуда гдје је српска душа која, тамо је мени Отаџбина моја, мој дом и моје рођено огњиште!  Зато радошћу устрептале душе одавде, из поносног хришћанског и православног Ниша, честитамо свим нашим сународницима Дан српског јединства, слободе и националне заставе желећи да се одјек овог поздрава разлегне и допре и до најудаљенијих географских крајева, где год да светосавско срце бије. У псалмима, најлепшим стиховима које свет свакодневно на различите начине већ три хиљаде година понавља, бесмртни песник, Свети цар Давид, кличе: Радоваћемо се за спасење твоје и у име Бога својега дигнућемо заставу. Исто тако и ми данас дижемо нашу заставу тробојницу у име Бога и за спасење наше, за спас нашег, али и свих народа који са нама живе што јемчи двоглави крстоносни орао са штитом. Тако Богу поверавамо сопстевну заштиту, опстанак и напредак у слободи, али увек и неодвојиво од свих наших суграђана без обзира на веру и народност. Зато овај празник јединства и слободе прослављамо ми који данас живимо у Републици Србији и Републици Српској са другим нашим саплеменицима у Црној Гори, Хрватској, Македонији и другде, где год да живе широм земљиног шара. То значи да јединство о којем говоримо јесте јединство Срба Републике Српске и Републике Србије, али се не ограничава само на ове географске међе и просторне границе. Оно нема ни временске оквире, јер није ограничено само савременим тренутком, него је дијахроно, протеже се кроз историју. Јер ми, православни хришћани, кроз молитву и љубав, кроз нашу културну баштину и дивну традицију, у јединству смо са свим нашим прецима који су имали безграничну саможртвену љубав према свом народу, његовој Цркви и држави, према истини, правди и слободи - казао је патријарх.

Фото: Ј. Ћосин

На сличан начин и ми настојимо да честитим радом идемо напред молећи се притом Господу за мир у себи и градећи мир око себе, додао је он.

- У јединству смо и са онима који долазе, са децом наше деце, са будућим поколењима. Стога наше јединство никад није било нити сме бити ускогрудо, није и не сме бити идеолошко јединство које дели и искључиво. Оно чак никада није било затворено само у оквире нашег национа. Напротив, кроз читаву историју били смо гостољубив народ, отворен, без приземних комплекса и стога су се међу нас насељавали и бивали прихватани као своји, као браћа и сестре, припадници многих других народа. Неки од тих људи су кроз историју ишли дотле да су и сами себе називали Србима и не само доприносили развоју и напретку нашег народа, него се борили и полагали своје животе за њихову и нашу једину Отаџбину. Хоћу да и овом приликом нагласим, браћо и сестре, да није свако јединство од Бога благословено. То сви добро знамо. Није свако јединство на корист, а поготово уколико се уједињујемо да бисмо били искључиви или уколико се уједињујемо да бисмо против неког другог. Од Бога је благословено само јединство у добру, у врлини, у љубави, у јединство људи који теже добру, добру за себе  и  за своје ближње, али и добру за све друге заједнице. Светосавско и светолазаревско искуство нам сведочи да наше јединство мора бити у знаку Христа, у знаку крста. Оно је дијахроно, историјско, има своју хоризонталу, али да би имало смисао, да би било могуће, оно мора имати и своју вертикалу, свој стуб око кога се све организује и гради. Векови постојања српског народа су показали да је тај стуб, та вертикала – православна вера, Православна Црква и јеванђелске вредности Христове. Зар није православна вера и Црква Православна кроз сву историју обликовала наш народ, давала смернице и неговала управо јединство без обзира на прилике и неприлике које су га сналазиле. И кад није било српске државе било је јединства српског народа, а хвала Богу, данас има српске државе и Републике Српске. Али и када тога није било постојала је Православна Црква у Срба. Зар и данас није слична ситуација, кад нас има не само у вековним завичајима широм Балканског полуострва, него и кад смо као народ расејани данас широм света и по свим континентима? Зар и данас није управо света вера православна и Црква Христова у нашем народу родитељка и чуварка тог неотуђивог јединства, наравно подржана јединством нас у држави Србији и Републици Српској? Сагледавајући прошлост, у жељи да пронађемо решења за данашње генерације, као једину звезду водиљу кроз сциле и харибде нашег времена, али и једини гарант трајног и истинског јединства у будућности видимо православну веру и нашу Цркву Светосавску. Само нас је, како поручују генарације Срба које долазе за њим и Свети владика Николај, вера која вољу снажи срце блажи, ко још бољу од ње тражи одржала до данас и може сачувати за будућност. То наравно ни у ком случају не значи да не треба да се читавим својим бићем старамо за оно што је на земљи, што обезбеђује привредни и економски напредак, бољи живот, сигурније путеве, боље болнице, бржу железницу, савременије школе, све квалитетније, безбедност... Напртоив, све су то насушне потребе. У свему томе, хвала Богу, сведоци смо сви, постоји евидентни напредак и развој и биће га, верујемо, још више. Међутим, уколико се одрекнемо свог идентитета, себе и освештаног начина живота онда смо као празна орахова љуска. Тад једноставно неће бити могуће одолети деструктивним утицајима из увоза који систематски и програмски разарају и наше школе и породице. Зато је наша света обавеза да не жмуримо, него смело изобличавамо промоцију насиља и неморала због чега духовно и физички страдамо и ми и наша деца. Ни по коју цену не смемо допустити програмско обесмишљавање традицоналне породице као гнезда сигурности и духовног здравља. Уколико наша лична и колективна одговорност учини да наставимо свој историјски ход утртим стазама наших предака, наше јединство има будућност и шансу да не буде заточеник фразеологије празне, него живи живот који нас кроз Христа повезује у нераскидиво крстолико јед инство са Богом и међусобно. Зато је одгонетка свих српских недоумица у садашњости и решење за опстанак у будућности, поред свих легитимних и добрих трудова и напора, како каже Свети владика Николај: Вера вечна, вера славна, вера наша православна! Живели! Срећан и благословен нам Дан српског јединства, слободе и националне заставе! - поручио је патријарх Порфирије.

18.08. - Председник Вучић и патријарх Порфирије су у хали Чаир. Интонирана је химна Србије.

Фото: Ј.Ћосин

Фото: Ј.Ћосин

Фото: Ј.Ћосин

18.07 - Грађани се окупили у великом броју да прославе Дан српског јединства.

Фото: Ј.Ћосин

Фото: Ј.Ћосин

Фото: Ј.Ћосин