ТРАЖЕ НАМ ИЗБОРЕ КОЈЕ КУРТИ ДИКТИРА: Анализа "Новости" - извештај Европске комисије о напретку Србије ка ЕУ пун нереалних захтева

ОД Срба се, у извештају Европске комисије о напретку наше земље, тражи повратак у институције на Косову и Метохији, а премијер привремених институција Аљбин Курти готово да је "везао" за фотеље нелегално изабране градоначелнике Албанце и не ради ништа на томе да распише нове изборе. Српска листа, која је бојкотовала претходна гласања, саопштила је недавно да жели да учествује у изборној трци што би довело до смиривања тензија на северу КиМ, а и поред тога у њих се упире прстом као кривце.

Тензије у ЕК указују и на неповерење међу политичарима, Фото ec.europa.eu

Овај нонсенс у документу који је сумирао напредак Србије ка Европској унији није једини. Приметили су и да "без обзира на тежње наше земље ка чланству у ЕУ,што је и стратешки циљ, Србија склапа трговинске споразуме са Кином и осталим трећима земљама". Истовремено, ЕУ и водеће земље Европе сарађују са овом светском силом у складу са својим интересима.

Министар администрације и локалне самоуправе тзв. Косова Ељберт Краснићи рекао је јуче да, иако је прошло више од два месеца од завршетка израде упутства за петицију за смену градоначелника, ниједан Србин са севера није изразио спремност за прикупљање потписа за разрешење челника општина на северу. Тиме је јасно да Приштина и даље, смишљањем компликованих процедура за расписивање избора, заправо опструира њихово расписивање.

- До овог тренутка нисмо добили никакву информацију од било ког председника Скупштине општине да се група грађана мобилисала и почела да прикупља потписе за разрешење градоначелника. Градоначелници имају подршку косовске владе да наставе са радом, али сумњам да двојица који раде из канцеларија које су измештене из општина могу да одговоре на захтеве грађана. С друге стране, градоначелник Лепосавића из редова "Самоопредељења", Љуљзим Хетеми, пример је добре праксе, као и Еден Атићи, из Митровице - рекао је Краснићи.

Срби су у неколико наврата говорили да албански градоначелници немају шта да траже у општинама са српском већином, те добре праксе о којој Куртијев чиновник говори на терену нема.

Фото Танјуг-АП

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила јуче да је у интересу Приштине спровођење нацрта статута ЗСО и да би то био велики искорак, док је европски комесар за проширење Оливер Вархељи поручио да Приштина мора да удвостручи своје напоре да дијалог са Београдом успе.

- За Косово је важно да постоји јасан циљ учлањивања, и да буде јасно шта од Косова очекујемо, а то је спровођење нацрта статута ЗСО. То би било велики искорак, то је у интересу Косова. Ако погледамо Косово и Србију важно нам је да свакој земљи дамо могућност да се приближе ЕУ. Подстицај је много позитивнији и питање је шта сте ви урадили да се приближите ЕУ - рекла је фон дер Лајенова.

Марко Блажић, из Центра за друштвену стабилност, истакао је да ће преговори Београда и Приштине диктирати даљи темпо отварања кластера, затварања поглавља и свега осталог у процесу преговора за чланство у ЕУ. Напомиње да на путу до пуноправног чланства у ЕУ Србија мора да гледа и неке алтернативне видове сарадње, диверсификацију инвестиција, што је, додао је, једна од замерки који се налази у извештају Европске комисије.

- Србија остаје посвећена путу ка чланству у ЕУ и у извештају Европске комисије се види да је у већини области похваљен рад Србије. Можда би формулације биле другачије да смо увели санкције Русији, да је наша политика усклађенија са спољном и безбедносном политиком ЕУ, и да не причамо о проблему КиМ. Видимо да су преговори неспорно стали, да ЕУ тиме није задовољна. Те две битне ставке одражавају се на комплетан извештај и на све друге чланове извештаја, од владавине права, економских параметара, јавне управе и свега осталог што се налази у извештају - истакао је Блажић.

ЕВРОПСКА КОМИСИЈА ОТВОРИЛА ВРАТА КИЈЕВУ МИМО ВОЗНОГ РЕДА

Упркос рату, хвале украјинске реформе

УПРКОС томе што у Украјини букти рат, Европска комисије усвојила је извештај о проширењу и предложила отварање преговора о проширењу са овом земљом, као и са Молдавијом, БиХ и Грузијом, када се створе услови.

- Украјина је и даље суочена са трагедијом и ратом, али спроводи реформе - рекла је Урсула фон дер Лајен.

Она је недавно, током посете Кијеву, похвалила напредак Украјине по питању реформи, рекавши да је земља испунила више од 90 одсто захтева који су потребни да би започели службени преговори о чланству. Истакла је реформе, попут јачања борбе против корупције, изгласавање закона о лобирању и пооштравања закона о пријави имовине.

- Борите се у рату за опстанак и у исто време дубински реформишете своју земљу - рекла је тада.

Комисија ће одлуку о томе хоће ли ЕУ започети формалне преговоре о чланству донети у децембру, на самиту челника Уније. Преговори о чланству обично трају годинама, али је очигледно да је случају Украјине политика "погурала ствар". 
 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације