ФОРМАЛНО-правно је реч о Дану примирја, потписаном 11. новембра 1918. године, у возу са Другим немачким рајхом. Суштински, до тог примирја не би дошло да није било савезничке победе. Први светски рат био је само предворје Другог, који је завршен капитулацијом Немачке. Вероватно да се не би поновило оно што се догодило 1918, а то је да се само потпише примирје под одређеним условима који јесу били веома рестриктивни. Не држећи се форме него суштине, Србија има пуно права да тај дан назову даном своје победе, победе Давида над Голијатом, мале државе по територији и броју становника на коју су се у једном делу рата обрушила два царства и једна суседна држава. Имајући у виду колике је жртве српски народ поднео и читаву епопеју рата, која је по много чему јединствена у историји света, сматрам за моралну обавезу да тај дан називамо даном победе у Првом светском рату.

Коментари (3)