ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

Последњих година често се сусрећемо са разним покушајима људи који су погођени историјским трагедијама, или који имају намеру да воде кампању за тобоже „хуманитарне“ циљеве, да тврде да је њихово питање еквивалентно холокаусту, или да је у ствари случај геноцида, пише директор Центра "Симон Визентал" др Ефраим Зуроф за Јерусалем пост.

Фото принтскрин јутјуб Visegrad24

- Било да се ради о онима попут ПЕТА, који се залажу за права животиња, који се позивају на Треблинку, један од најгорих нацистичких логора смрти, да би остварили своје циљеве, или они који воде кампању против абортуса, који упоређују невоље побачене нерођене деце са жртвама холокауста. Исто важи и за употребу појма геноцид, који се последњих година примењује у случајевима који не испуњавају критеријуме првобитне дефиниције тог злочина. Оно што се догодило у последњих неколико деценија јесте да су се оптужбе за геноцид појавиле као политичко оруђе које се користи против непријатеља да би се остварила географска и/или финансијска добит тражећи изгубљену територију и/или репарације за насталу штету. Еклатантан примјер је предстојећа резолуција Генералне скупштине Уједињених нација којом се масакр неколико хиљада мушкараца муслимана у Сребреници званично признаје као геноцид. Ипак, свако ко је упознат са тим догађајем, као и са првобитном дефиницијом „геноцида“, добро зна да злочин који су починиле српске трупе не одговара дефиницији геноцида, из простог разлога што су жене и деца у Сребреници били СВИ пуштени неповређени - објашњава последњи ловац на нацисте.

У домену историјских трагедија, намера која стоји иза акција довољно говори о њиховом означавању, објашњава он.

- Предстојећа резолуција Генералне скупштине Уједињених нација о званичном признању масакра у Сребреници као геноцида је добро осмишљен потез са потенцијалним замкама које би могле погоршати тензије, а не подстаћи помирење. Резолуција, коју су посебно представиле Немачка и Руанда, две земље са својом мрачном историјом геноцида, изазвала је значајну дебату. Ово није само академска вежба етикетирања, већ значајан политички чин са реперкусијама у стварном свету - истиче Зуроф.

Објашњава да резолуција прети да дестабилизује ионако крхки балкански регион.

- Ране југословенских ратова су далеко од зацељења, а ожиљци сукоба остају осетљиви. Означавање масакра у Сребреници као геноцида без једногласног договора ризикује да запали тињајућу огорченост међу српским становништвом у Босни, Србији и Црној Гори. То је несигуран корак који би могао разоткрити деликатне нити мира и сарадње које су мукотрпно ткане деценијама. Штавише, Генерална скупштина УН-а је историјски признала геноцид само под условима консензуса. Израз „геноцид“ има велику тежину и захтева пажљиво разматрање и једногласну сагласност. Проглашавање Сребренице геноцидом без таквог консензуса не само да се прекида са традицијом, већ може и умањити значај термина. Оптужбу за геноцид не треба постављати олако нити без непобитних доказа и широке сагласности који одражавају тежину такве оптужбе. Оно што додатно компликује ствар, једнострано подношење резолуције од стране амбасадора БиХ прекорачује уставне границе спољнополитичке формулације Босне и Херцеговине, којом управља њено Председништво. Потврђивање ове резолуције у таквим околностима могло би ненамерно подржати кршење националних и међународних правних норми, постављајући несигурни преседан. На крају, импликације за Израел су посебно забрињавајуће. Образложење коришћено у овој резолуцији би се врло лако могло погрешно применити на друге сукобе, укључујући и акције Израела у Гази. Такав преседан ризикује политичко коришћење термина „геноцид“, што би потенцијално довело до његове злоупотребе у међународним аренама против Израела и других. Термин мора остати стриктно дефинисан и коришћен са највећим опрезом, резервисан за јасне, недвосмислене случајеве како је дефинисано међународним правом - рекао је он.

Императив је да пажљиво испитамо мотиве и потенцијалне исходе ове резолуције, каже Зуроф.

- Морамо се запитати да ли ће његово усвајање заиста послужити жртвама Сребренице или ће само поново отворити старе ране и посијати нови раздор. Може ли се међународно право користити као оруђе за историјску правду, или ће бити злоупотребљено као оружје у политичким сукобима? Као неко ко је свој живот посветио лову на нацисте и тражењу правде за жртве Холокауста, разумем дубоку жељу за признањем и помирењем. Међутим, истинско помирење долази из пажљивог, промишљеног приступа који поштује сложеност историјског контекста и осетљивост свих укључених страна. Стога позивам чланове ГС УН да преиспитају пут којим ће кренути. То је пут препун ризика и нежељених последица. Потражимо пут који води до истинског исцељења и помирења, а не онај који нас даље дели - написао је Зуроф.

Препоручујемо

Политика

0 3

ШЕШЕЉ: Резолуција о Сребреници има за циљ да замаскира геноцид који Израел чини у Појасу Газе

16. 04. 2024. у 23:21

Република Српска

0 24

КО ЋЕ ДА НАПИШЕ РЕЗОЛУЦИЈУ О СРПСКИМ ЖРТВАМА У СРЕБРЕНИЦИ? Породице жртава огорчене срамним плановима дела међунароне заједнице

16. 04. 2024. у 20:29

Република Српска

0 16

СРПСКА ВРАЋА СВОЈУ ВОЈСКУ И ПРАВОСУЂЕ: Бањалука иде путем самосталности ако нашем народу на Ист Риверу наметну жиг геноцидног

17. 04. 2024. у 08:00

Политика

0 9

ШЕШЕЉ О ГЕНОЦИДУ: Турци га проводили над Јерменима, Американци над Индијанцима, Немци над Србима, Британци свуда...

17. 04. 2024. у 00:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације