РЕЗОЛУЦИЈА 1244 ТАПИЈА СРБИЈЕ НА КиМ: Документ усвојен у СБ УН пре четврт века, упркос покушајима Запада да га оспори, и даље је на снази

РЕЗОЛУЦИЈА 1244 Савета безбедности УН је документ такве правне снаге и значаја да се не може поредити ни са каквим другим документима, нити доказима да је Косово и Метохија покрајина унутар Србије. По њој и по међународном праву за коначно решење предвиђена је широка аутономија за КиМ. Опште је обавезујућа и императивног карактера за све чланице УН и светску заједницу - без изузетка. Резолуција је наша спољашња тапија очувања суверенитета и територијалног интегритета, а Устав Србије унутрашњи "власнички лист".

Новости

Све ово, на странице међународног права, 10. јуна 1999. године тамним мастилом које

И сада, четврт века касније, важи свако слово. Иако је за 25 година Запад оспоравао,

Тадашњи министар спољних послова Живадин Јовановић истакао је за "Новости" да у прилог заштити суверенитета иде и Повеља УН са својом принципима неповредивостисуверенитета и недопустивости агресије као праксе у међународним односима, а нама је "Косово окупирано након оружане агресије":
- Резолуцијом је окончана илегална агресија НАТО и питање статуса КиМ је са војног пренето на политички колосек СБ УН, а то је једини орган на планети одговоран за
мир и безбедност. Прекинула је разарање, убијање и прогон људи са огњишта,
зауставила је најтежи вид деструкције у међународним односима. Донета је након
пет рунди преговора, где су учествовали најважнији међународни фактори - СБ УН,
Европска унија, Русија, САД и тада СР Југославија. Била је компромис интереса свих
важних фактора светских односа и СРЈ.

Foto: Новости

POGLEDAJ GALERIJU

Јовановић додаје да су преговори почели долетом руског премијера Јевгенија
Примакова, неколико дана после почетка агресије и разговором са председником
Слободаном Милошевићем.
- Трајали су напори да се агресија као злочин заустави и врати на колосек мирног политичког решења. Она је започета и пре него су били исцрпљени методи мирног
решења, али светске силе то није интересовало, него постављање НАТО трупа и
војна експанзија на Исток, успоставање војне базе "Бондстил" код Урошевца, која је
била само једна од карика и одмах су се шириле нове у Бугарској, Румунији, Пољској, балтичким републикама... Сваки пут је НАТО био све ближе Уралу и Сибиру, односно Русији.

Према његовим речима, агресија је била тачка преокрета у глобалним односима, она
је отворила очи како Москви тако и Пекингу и сви они су се тргли и почели да говоре
све оно што смо ми говорили пре и током агресије - ко је следећи?
- Ако је агресија била врхунац бахатости и необузданости носилаца униполарног
света, она је у исто време била тренутак почетка урушавања те униполарности и
грађења мултиполарног света и данас се то јасно види. Постаје све јасније да је
Милошевић био не формално и на речима, већ и заиста опредељен за мирно и
политичко решење. Његове су речи увек биле - гарантујемо пуну равноправност свих
заједница и појединаца без обзира на националну и верску припадност, широку аутономију Албанцима, али и једнака права за Србе и остале на КиМ, уз очување суверенитета Србије и СРЈ. Он је то говорио и нама и странцима, чему сам сведочио на бројним састанцима. Са поруком да тражимо да Албанци потпишу принципе аутономије, равноправност за све заједнице, али и прихватање суверенитета, послао је нашу делегацију у Рамбује. Одбијање свих иницијатива и потписивање тих принципа од лидера албанске мањине били су условљени ставом Запада, они су били оруђе у њиховој стратегији, чији је циљ био отварање НАТО база. Конференција НАТО у Братислави априла 2000. непосредно по завршетку бомбардовања је то и потврдила. На том самиту је прва тачка била да сви савезници признају Косово као независну државу. Они су отворено открили шта им је био циљ - стварање нове албанске државе која ће бити под доминацијом САД.

Генерал-потпуковник Обрад Стевановић, који је један од потписника Војно-техничког
споразума у Куманову, каже нам да Србија у том моменту није имала избора осим да
потпише документ.
- Рат тражи савезнике, а ми их нисмо имали - напомиње Стевановић. - Кина и Русија
су те 1999. године биле немоћне, западне земље уједињене против Србије и ми нисмо имали другог избора него да окончамо рат. Наши војни ресурси били су исцрпљени, претила је опасност да останемо без муниције...
Наш саговорник подсећа на период непосредно пре напада НАТО снага и каже да је
западна алијанса по сваку цену хтела да нападне СРЈ. Он истиче да је документ који
је Србији понуђен у Рамбујеу био такав да нико нормалан није могао да га прихвати,
јер је подразумевао окупацију наше земље.
- Они су хтели да нас напдну без обзира на све, па су нам понудили документ који
није био прихватљив - подсећа генерал.
Али, након 79 дана, колико је трајало бомбардовање - од 24. марта до 10. јуна - наша
земља била је исцрпљена и није било другог излаза него да се потпише мир.
Разговори су почели након што је преговарачка тројка - Виктор Черномирдин, Строб
Талбот и Марти Ахтисари - Милошевићу донела предлог мировног споразума који су
касније усвојиле савезна влада и скупштина, што је био основ за преговоре у
Куманову.

Новости

- Преговори су започели у кафани "Европа" у Македонији и врло брзо наша делегација је добила документ који треба да потпише, ми смо то одбили јер је садржај био неприхватљив - напомиње Стевановић.
Пошто је кафана "Европа" била неодговарајуће место за тако важне преговоре, наша
делегација је тражила премештај, па су преговарачи прешли у француску војну базу
на аеродрому у Куманову, па отуд и назив документа - Кумановски споразум.
- У бази је направљан коначан текст споразума, а за нашу делегацију било је битно
да се испуне четири услова - да престане агресија, да се усвоји Резолуција у СБ УН
(1244), да се гарантује суверенитет и интегритет Србије на КиМ и да у покрајину не
дође НАТО него Мисија УН. То је испуњено - каже Стевановић и додаје да је данас
проблем што је политика надвладала право, па се потписана документа не поштују.
Генерал се осврнуо и на то да данас многи повлаче паралелу између Кумановске
битке и Војно-техничког споразума закљученог у Куманову у смислу да је
Кумановском битком Косово враћено под јурисдикцију Србије, а Кумановским
споразумом "изгубљено".
- Ми у том моменту нисмо размишљали о тим паралелама, било нам је важно да
обезбедимо мир - наглашава Стевановић.

Да је Резолуција СБ УН ипак снажна говори и то да је политичари у Приштини не
прихватају, праве се као да је она била само тренутно решење и да више не важи. То
је, наравно, далеко од истине, али је истина и то да многе њене тачке и даље нису
испуњене - на Косово и Метохију није распоређено до 1.000 представника наших снага, а 250.000 прогнаних Срба изградило је нове домове у другим деловима Србије. А, по Резолуцији 1244 је требало да се врате својим огњиштима.

ОТРОВНИ ЗАГРЉАЈ АХТИСАРИЈА И "БРАТА" ЧЕРНОМИРДИНА

Подвала у четвртој рунди преговора

ПРИЛИКОМ пет рунди преговора било је много разговора, а један преокрет, односно
"подвала", десила се на четвртој, односно петој рунди, појашњава за наш лист
Јовановић:
- Договорено је на четвртој рунди да документ УН буде правно заснован на одредбама Главе 6 Повеље УН, која предвиђа мирно решавање међународних проблема, без силе, методама дипломатских преговора. Милошевић је за време те рунде неколико пута питао Черномирдина да ли је позивање на Главу 6 став председника Јељцина или његов, а он је рекао да директно ради на основу договора са руским председником. Када је дошла пета рунда, Черномирдин је стигао са Ахтисаријем, 2. јуна 1999. године, поделили су папир који је садржао основне елементе будуће резолуције, али се као основ помињала Глава 7 Повеље УН, а она предвиђа наметање мира силом.
Прво је, каже нам Јовановић, говорио Милошевић, потом Милан Милутиновић, а
онда је Милошевић питао њега има ли шта да каже:
- Питао сам Черномирдина откуд позивање на Главу седам, а не шест, како смо се
договорили. Черномирдин је био погнуте главе, а Ахтисари га је загрлио, пребацио
му руку преко рамена, погледао мене и доста непристојно рекао: "Господине
министре, то је тако зато што смо се мој брат Черномирдин и ја договорили".
Касније је у паузи Милошевић имао жучну расправу са Черномирдином, а он му је на
сваку констатацију како су нас изневерили, понављао: "Ако желите престанак
бомбардовања и разарања, прихватите". Није му дао објашњење зашто је промењен
део у споразуму - потврђује нам Живорад Јовановић.
 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације