АНАЛИЗА "НОВОСТИ": Да ли је изјашњавање народа о пројекту "Јадар" уставно

У ОВОМ тренутку оживљавања пројекта "Јадар" носиоци власти требало би да, најпре, иницирају најшири могући институционални друштвени дијалог, а који би требало да траје месецима. За то време, влада би морала да контролише поступак који се тиче правних и ефективних гаранција, да ли ће реализација пројекта обезбедити највише европске стандарде очувања животне средине. Ако би се у том процесу на крају, кроз дијалог, дошло до закључка да би било неопходно да се грађани изјасне на референдуму, а пошто би довољно били упознати са тематиком, онда би такво изјашњавање по Уставу и закону, било могуће и имало би смисла. Оно би се могло сматрати демократским и легитимним начином доношења коначне одлуке.

Фото: Новости

Овако професор Уставног права на Правном факултету у Београду Владан Петров, с правног становишта, види основ за расписивање потенцијалног референдума о ископавању литијума, који је као једну од могућности најавио председник Србије Александар Вучић. Професор Петров напомиње да је прерано да се референдум одржи сада док се на сто не изнесе комплетна ваљана аргументација, а на основу које би грађани могли да донесу одлуку "за" или "против". У случају да коначни суд о томе да ли ће се Србија упустити у реализацију овог пројекта, напослетку, да народ, истиче да би он могао да буде и обавезујући, али и саветодавни.

- Не искучујује се могућност да буде обавезујући, али и уколико би био саветодавни, имао би највиши могући степен моралне и политичке обавезности. Такво једно мишљење уколико би било негативно, одузело би легитимитет даљем процесу - објашњава проф. Петров за "Новости".

Ипак, указује он, барем за сада се не треба бавити могућностима за расписивање, јер је како каже, исувише рано за такав потез из више разлога:

- Прво, немамо још довољно правих информација и аргумената за изјашњавање. Друго, велика већина грађана је уморна од изласка на гласање, али и легититимност би такође, могла да буде доведена у питање уколико не изађе довољан број бирача. Референдум нису избори и по правилу на њега излази мањи број грађана, па би изласком у овом тренутку, изгубио смисао. Подсећам да је на референдум о уставним променама изашло једва 30 одсто грађана, што је довољно да се донесе одлука, али су многи оспоравали демократски капацитет такве одлуке. Једино референдум који би дошао после вишемесечног дијалога, где би се знало шта се тражи од грађана, са кристалним аргументима који долазе од релевантних институција, био би оправдан.

Осврћући се на тумачења, која је изнео некадашњи председник ДС Бојан Пајтић, да би овакав референдум био неуставан, јер како је рекао "према Уставу, право на здраву животну средину представља основно људско право", а уставом је забрањено да предмет референдума буду закони који се односе на људска права", Петров објашњава:

- Овде није реч о изјашњавању о актима из надлежности Народне скупштине, о конкретном закону, о којима грађани не могу да одлучују, већ би предмет референдума било једно стратешко, не само друштвено политичко питање. Скупштина може расписати референдум о питању од ширег значаја из своје надлежности. Дакле, није реч о конкретном акту, него о стратешком питању о којом би можда било легитимно да се грађани изјасне. Такође, Народна скупштина у својој надлежности има и план развоја и просторни план, а ово није надлежност за доношење закона о људским и мањинским правима, као што би на пример, било изјашњавање о Закону о јавном окупљању. Ово је стратешка одлука која ће производити последице за једну земљу у наредним деценијама. Ту страсти и произвољности и партикуларни интереси морају бити замењени разумом и аргументима не само струке, већ и одговорних друштвених и политичких институција.

Председник Србије у обраћању из Париза најавио је могући референдум за крај следеће године, остављајући простор да би то могло да буде и на територији Лознице и Западне Србије или на републичком нивоу, али да пре тога, инсистира на анализи домаће струке о заштити животне средине. Он је рекао и да верује у победу власти и на том изјашњавању јер, како је рекао, "народ не бира између копања и здравља" већ, како је казао, "између лажне бриге и економског напретка и просперитета".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације