ЏЕНДЕР НОВОТАРИЈЕ НИСУ И ЗА ЛИТУРГИЈЕ: Анализа "Новости" - да ли у СПЦ и жене треба да су свештеници, како је предложио епископ Григорије

КАДА је већ Уставни суд послао ад акта Закон о родној равноправности у српском језику, у којем су многа нуђена решења била једнако подругљива за оба пола, задата - критизерска тема је пребачена на душу Српске православне цркве, јер у редовима свештенства СПЦ нема - свештеница.

Илустрација Тошо Борковић

Повод за облаке медијске прашине на социјалним мрежама са закључком да "СПЦ омаловажава положај жена" дао је у интервјуу епископ диселдорфски и целе Немачке Григорије, који је рекао да "догматски гледано, нема препреке да жена буде свештеник".

- Нас, који смо дуго у цркви, бавимо се њоме и њеним учењем, повређује кад неко каже да су жене у цркви подређене. Догматски гледано, нема препреке да жена буде свештеник.

Бити светица је много узвишеније - рекао је епископ Григорије, додавши да је у Јустинијаново време преко стотину жена било ђакони, да су имале улогу духовника у исповедању жена.

Да ли је вековима доцније, с обзиром на то да је та пракса укинута у 11. веку, сазрело време да се "ђаконисе", како су тада ословљаване, васкрсну у хришћанству?

Фото TANJUG/ NEMANJA JOVANOVIĆ

Верски аналитичар Жељко Ињац каже за "Новости" да у актуелном времену дехуманизације хришћанства СПЦ има много пречих задатака, а најпрече је очувати Светосавље и свој српски народ.

- Мислим да тема о повратку "ђакониса" неће доспети на дневни ред ни у низу наредних деценија па и дуже. Можда се Грчка православна црква нешто раније посвети тој теми, али код нас Срба то ће ићи тешко. Наш народ се чврсто ослања на своју Цркву и радикалне промене у њој тешко су замисливе - каже Ињац.

Додаје саговорник "Новости" да епископ Григорије у делу своје изјаве о историјату Цркве ништа није нетачно казао, али, како примећује, једино што се чини да навија да се "ђаконисе" врате што пре у праксу Цркве.

- До 11. века, у оквиру цркве постојале су "ђаконисе", чија улога није била формално литургијска, јер оне су више имале улогу духовника, душебрижника за жене - наводи даље Ињац.

- Оне су, што је било потпуно у складу са тим временом, исповедале и причешћивале жене, слушале о њиховим проблемима, помагале им да их реше. При Аја Софији било је највише "ђакониса", а када су крсташи освојили Цариград, наметнуто је западњачко богослужење.

Жељко Ињац, Фото принтскрин

Наш саговорник наглашава да је Хришћанство заправо отворило пут ономе што се данас зове еманципација жена. Христос је међу ученицима имао највише жена, као и апостол Павле.

- Али, хришћанство такође не негира ни разлике међу половима. А, ако се врши притисак на нас да се прилагођавамо џендер новотаријама, наравно да ми, Срби, то не желимо.

Нисмо се прилагодили ни накарадном Закону о родној равноправности јер скрнави наш раскошни српски језик - закључује Ињац, уз напомену да су се "ђаконисе" брже изгубиле у западној него у источној цркви.

Словакиње у мантијама

У СЛОВАЧКОЈ евангеличкој цркви аугзбуршке вероисповести у Србији жене већ неколико деценија обављају свештеничку службу. Синод, највиши орган Словачке евангеличке цркве, 1970. године донео је одлуку да жене могу постати свештеници. Исте године, у Новом Саду, рукоположена је и прва свештеница Зузана Скљукова.

Англиканска црква и жене бискупи

СИНОД Англиканске цркве прихватио је 2013. године огромном већином гласова да жене буду биране за бискупе. Ова новина убрзо је ступила на снагу.

Англиканска црква прихватила је још 1992. године да жене могу да постану свештеници и оне данас чине најмање трећину англиканског свештенства. Тако сестринске цркве англиканске заједнице у Аустралији, на Новом Зеланду, у САД и у Јужној Африци, као и Велшка црква имају жене бискупе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације