"НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Када би наша држава могла да постане чланица Европске уније
Предуго траје пут Србије у Европску унију.

Фото: Горан Чворовић
Обрадовао нас је председник Алексанар Вучић недавно поруком да би у децембру могли да отворимо кластер број три. Шеф државе је истовремено додао и да све зависи од политичких услова у појединим земљама. Мађарски пријатељи који тренутно председавају ЕУ труде се да нам помогну у процесу европских интеграција, али се не питају само они. Неке престонице, и бриселска администрација, су, и поред свега што чинимо, и даље неумољиви.
У децембру би могло да буде речи о отварању кластера 3 који се односи на конкурентност и инклузивни раст, а обухвата 8 поглавља, међу којима су Дигитална трансформација и медији (поглавље број 10), Опорезивање (16), Економска и монетарна политика (17), Социјална политика и запошљавање (19), Предузетништво и индустријска политика (20), Наука и истраживање (25), Образовање и култура (26) и Царинска унија 29).
Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић истиче да смо за отварање овог поглавља одавно спремни. Надали смо се да је могло да буде отворено заједно с кластером број 4 који се односи на конкуретност и инклузивни раст још у децембру 2021. године, али се тако нешто није догодило, иако је Европска комисија то препоручила у извештају о напретку.
Осим наше спремности, потребна је и политичка воља Брисела и чланица ЕУ која, очигледно, изостаје. Србија се налази у процесу европских интеграција готово четврт века. Тренутак када смо кренули са старта, већ полако бледи у архивама савремене историје. Године се смењују и личе једна на другу, а циљ се чини једнако далеко.
У закукуљеној административној процедури, најпре су се појединачно отварала само поглавља којих има 35. Касније се прешло на њихово груписање у шест кластера. До сада смо отворили два кластера, смеши нам се трећи, док би у том случају преостала још три. Кластер број 2 који тек чека отварање односи се на Унутрашње тржиште са поглављима Слободно кретање робе (1), Слободно кретање радника (2), Право пословног настањивања и слобода пружања услуга (3), Слободно кретање капитала (4), Право привредних друштава (5), Право интелектуалне својине (7), Конкуренција (8), Финансијске услуге (9) и Заштита потрошача и здравља (28).
На чекању је и кластер 5 под називом Ресурси, пољопривреда и кохезија. У њега спадају поглавља Пољопривреда и рурални развој (11), Безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика (12), Рибарство и аквакултура (13), Регионална политика и координација структурних инструментата (22) и Финансијске и буџетске одредбе (33).
Такође, једном у будућности, требало би да отворимо и кластер 6 о Спољним односима који обухвата истоимено поглавље 30 и Спољну, безбедносну и одбрамбену политику из поглавља 31.
Ко је мислио да је ту крај – преварио се. Постоје два посебна поглавља, 34, које се односи на Институције, и о коме ће се разговарати на крају преговарачког процеса, и поглавље 35 које се тиче Осталих питања, а за Србију, заправо, представља омчу око врата, јер је њиме обихваћен целокупан процес нормализације односа с Приштином.
Раније смо отворили кластер 1 који се односи на Основе придруживања, с поглављима Јавне набавке (5), Статистика (18), Правосуђе и основна права (23), Правда, слобода и безбедност (24) и Финансијска контрола (32), као и кластер 4 о Зеленој и одрживој повезаности, с поглављима Транспортна политика (14), Енергетика (15), Трансевропске мреже (21) и Животна средина и климатске промене (27). Такође, претходно смо откључали и нека поглавља из још неотворених кластера, док није извршена реформа политике проширења.
Све у свему, отворили смо 2015. године два поглавља, 2016. четири, 2017. шест, 2018. четири, 2019. два и 2021. - четири. Дакле, укупно 22 од 35. Ако у децембру отворимо и кластер 3, додаћемо још 5 нових поглавља. Овај кластер има 9 поглавља, али смо четири још раније отворили. Тако ће се списак попети на 27.
Али, где су отварања, ту су и затварања. До сада смо, и то привремено, затворили само два поглавља, и то она о којима се не преговара. Остају потом ратификације и закључење читавог процеса што овим ритмом може потрајати још дуги низ година. Притом, процес може и у потпуности да буде укочен, уколико нас буду довели у безизлазну ситуацију око тзв. Косова или око спољне и безбедносне политике са захтевима за увођење санкција Русији.
Из тог угла прошлогодишња порука председника Европског савета Шарла Мишела да би цео Западни Балкан требало да буде примљен у ЕУ до 2030. године звучи као превише оптимистична перспектива.
КАЛЕНДАР ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА СРБИЈЕ
ЈУН 2003 – Потврђена европска перспектива Западног Балкана на самиту у Солуну
АПРИЛ 2008 – Потписан Споразум о стабилизацији и придруживању
ОКТОБАР 2011 – Европска комисија дала позитивно мишљење о апликацији за чланство
МАРТ 2012 – Европски савет одобрио статус кандидата
АПРИЛ 2013 – Европска комисија предложила отварање приступних преговора
СЕПТЕМБАР 2013 – Ступио на снагу ССП и започео процес скринига
ДЕЦЕМБАР 2013 – Усвојен преговарачки оквир
ЈАНУАР 2014 – Одржана прва међувладина конференција којом су званично започети преговори
ДЕЦЕМБАР 2015 – Отворена прва два поглавља
ЈУЛ 2016 – Отворена још два поглавља
ДЕЦЕМБАР 2016 – Отворена два поглавља, једно затворено
ФЕБРУАР 2017 – Отворена два поглавља, једно затворено
ЈУН 2017 – Отворена два поглавља
ДЕЦЕМБАР 2017 – Отворена два поглавља
ЈУН 2018 – Отворена два поглавља
ДЕЦЕМБАР 2018 – Отворена два поглавља
ЈУН 2019 – Отворено једно поглавље
ДЕЦЕМБАР 2019 – Отворено једно поглавље
ЈУН 2021 – Отворен кластер број 1
ДЕЦЕМБАР 2021 – Отворен кластер број 4 са 4 поглавља

НИЈЕ НИ КУПИЛА КАРТУ, НА ПЛАЖИ ЈОЈ ПОНУДИЛИ БЕСПЛАТНУ ВОЖЊУ: Нови детаљи трагичне смрти Новосађанке у Будви
ТИНЕЈЏЕРКА је, како каже њен близак пријатељ, била девојка пуна живота, имала је много планова за будућност, а тек је имала 19 година, и цео живот је био пред њом, а сада је читава њена породица завијена у црно.
30. 05. 2025. у 14:42

УКРАЈИНА ИЗВЕЛА ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ НАПАДА НА РУСИЈУ: Аеродроми у Москви затворени, уништена важна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је током ноћи извела један од највећих напада дроновима од почетка рата, гађајући више циљева на територији Русије. Због напада су московски аеродроми били приморани да привремено обуставе рад, што је изазвало хаос у ваздушном саобраћају.
28. 05. 2025. у 09:45

ПОСТОЈИ ДРУГИ СНИМАК Који је узрок понашања девојке страдале у Будви? Психолог објашњава: "Екстремни страх и фокус да се побегне"
"ЗА ТЕЗУ да је бег из ситуације опасне са суженом свешћу више гооври о томе да се ради о екстремногм страху који може да се протумачи као паника. Ако није долазила у такве ситуације не можемо знати да ли је склона томе ако не зна да ли има напад панике."
30. 05. 2025. у 13:33 >> 13:33
Коментари (0)