ИНТЕРВЈУ - ЈЕЛЕНА ЖАРИЋ КОВАЧЕВИЋ: Уштедели грађанима милионе сати на шалтерима

ГОТОВО смо укинули праксу да се од грађана траже документи, потврде, уверења, изводи који већ постоје код различитих органа.

фото : Ј. Ћосин

Држава је успоставила брз и сигуран систем за размену података и кроз њега је, само у једној години, издато више од седам милиона докумената. Данас овај систем користи преко 400 различитих институција, у њему ради више од 10.000 службеника и кроз њега се обави неколико десетина хиљада услуга недељно. Само у последње две године службеници су разменили 100 милиона електронских докумената, што значи да исто толико пута грађани нису морали да одлазе на шалтере.

Овако је у интервјуу за "Новости" на питање колико је држава до садa учинила да грађане не затрпава папирима, да се смањи чекање у редовима и да фраза "фали ти један папир" оде у прошлост, одговорила министарка државне управе и локалне самоуправе Јелена Жарић Ковачевић.

Шта подразумева концепт "држава на дугме" који промовишете?

- Дигитализација је једна од кључних приоритета Владе. Наш циљ је да држава буде доступна корисницима 365 дана у години. Увођењем модерног електронског канцеларијског пословања омогућено је органима да користе централизовану књигу за завођење предмета и на брз и једноставан начин комуницирају. Овај иновативни систем је повезан са новом услугом на порталу еУправа еПисарница која омогућава подношење захтева, слање допуна, праћење статуса предмета и пријем аката.

Како функционише услуга еПисарница?

- Посредством еПисарнице грађани могу да поднесу захтеве без претходног знања о надлежном органу. Претрагом према кључној речи изаберу један од 2.000 доступних поступака и једним кликом електронски захтев стиже коме треба. У реалном времену добијају обавештења о статусу предмета, путем мејла или СМС, а решење или други акт доставља се у еСандуче. Једино што треба да ураде је да постану еГрађани, таквих је сада око 2,2 милиона.

Има ли Србија вишка запослених у државној управи и у локалним самоуправама?

- Нема. У просеку је око 20 одсто непопуњеност радних места у органима државне управе. Рационализација у јавном сектору спроводила се од 2015. до 2019. у складу са Законом о начину одређивања максималног броја запослених, када је и дошло до смањивања броја радника. И буџетским прописима ограничена су нова запошљавања у јавном сектору. Није могуће запослити нове раднике без добијања посебних дозвола и сагласности.

Колико нам је стручан кадар?

- Србија има лидерску позицију у овом делу Европе када је реч о развоју и пружању е-услуга, а таквом резултату сигурно је допринео компетентан и добро обучен кадар. Сви државни и службеници у јединицама локалне самоуправе имају приступ стручном усавршавању који је пример не само земљама Западног Балкана, већ и шире. Иницирали смо и успоставили Националну академију за јавну управу где је за само шест година спроведено више од 3.000 обука са готово 100.000 полазника.

Радна група о унапређењу изборних услова разматрала је измене и допуне закона о бирачком списку. Верујете ли да питање овог списка може да буде ускоро решено?

- Министарство је испунило све задатке парламентарног дијалога о примени препорука ОДИХР. У складу са захтевом опозиције, измењен је Закон о јединственом бирачком списку, спровели смо потребне промене, иако је до одржавања избора у том моменту било мање од месец дана. Координисали смо да се донесе око 52.000 решења о променама у бирачком списку и да бирачи буду "враћени" у онај део списка у којем су били уписани 3. јула 2023. Чланови Радне групе су долазили код нас да проверавају бирачки списак и нису наишли на неправилности. Свесни смо да се налазимо у ситуацији да је бирачки списак никад ажурнији и тачнији, али да се напада најчешће неосновано.

Шта нам је показала расправа о литијуму у Скупштини? Да ли је могућ дијалог власти и опозиције о кључним питањима?

- Дијалог је увек могућ и пожељан, а ми смо са становишта позиције доказали да смо увек отворени за конструктиван разговор са свима. Верујем да је у Србији за свaкога неупитно питање суверенитета и независности земље, и да не би смели да се доводи у питање мир, слобода и заштита националних интереса. Проблем је што се консензус тешко постиже око онога што разне интересне групе окарактеришу као погодну тему за напад на власт. Тад се не размишља о добру за народ и државу него се све ради да заједничког језика и договора не буде.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације