ВЕЋ ВИЂЕН СЦЕНАРИО: Зашто тренутне блокаде подсећају на период "Отпора" када је преко ноћи 40 лопова постало "елита"

ЈЕСТЕ ли се запитали како сте данас овде, ко вас је позвао, да ли сте свесни да је неко морао да организује нуклеус око кога сте се окупили, неко вас је звао, или је некога звао док се није окупила довољно велика група чија гравитација ради као и у свакој групи. Ко су ти који су то урадили?

Фото: Архива

Сећате ли се Отпора, сећете се ли се како се тврдило да је све то било спонтано? Сећате се ко се је после тога преко ноћи постао елита? Владан Батић, Млађан Динкић, Божидар Делић и 40 лопова експерата. Данас се томе смеју чак и они који су учествовали. Исто је и сад нажалост!

Када је група - спремни на све само да револуција почне и ми некако завладамо - није успела да у већини мобилише довољно притиска да руши, кад су видели да трагедију са већином људи, не могу да искористе за све циљеве, кад су видели да већина жели да буду кажњени одговорни, а не да руше систем, тад су се окренули мањим групама, најбитнијим за нашу будућност.

Нису успели да се одмах организују, погледајте сами, искрено се запитајте ако је спонтано ако је само од себе, како се одмах није десило? Требало је да неко прође кроз систем, нађе тачке ослонца и упоришта, полуге да покрене. Требало је активирати центре кристализације, студенте или можда ипак "нестуденте", то је тешко знати, који ће, скривајући неспонтаност и прави циљ, окупити добромерну и младу енергију и искористити је да прикрију себе и своје циљеве све време усмеравајући скривено у правцу ко зна чије и какве агенде. Кад сви будемо знали шта је стварно било иза, биће нам нажалост већ касно и прекасно.

Искуства сваке, али баш сваке земље, где су промене доносене улицом, ван система, револуцијама, "обојеним револуцијама" (наводници и нису више потребни, виђено небројено пута), ма колико и како нас обмањивали да овај пут није тако, да је стварно спонтано, да мора, да је потребно, да не може другачије, до у недоглед, да сви мислећи и најпаметнији исто тако мисле (а у стварности само они најгласнији, само они чији су интереси, амбиције, сујета незадовољени), показују да су такве промене УВЕК биле за нечији ТУЂ РАЧУН И ТУЂ ИНТЕРЕС, нама свима стран и супротан.

Да ли хоћете да доведете на власт некога без избора, силом, као награду за искоришћавање сваке несреће која погоди Србију, да опет имамо лом у Србији, још један 5. Октобар, још једну 1945., још једном све испочетка, ад наусеам. Није се још тле смирило од последње револуције и сад опет...

Огорчени сте, оправдано, много тога је лоше, али ни близу како се представља, и прижељкује од људи који се ЗАИСТА свакој несрећи порадују, која их, као и сваког вампира крв, врати у живот, не, не, схватите ме како хоћете, као некога ко се плаши промена (из предугог и многобројног искуства, већ 100 пута превареног, небројено километара ишетаног и преко воде изведеног преведеног, превесланог, дубоко увереног да су промене дириговане и из заседе), као некога конзервативног, као некога ко у овим годинама три пута окрене јабуку са свих страна пре него што је загризе, као сталног губитника сваке промене, као неког ко даље жели да живи без сталних револуција и спасиоца који ме спасавају, као симпатизера политике која мења ствари полако, као себичног старијег човека коме је доста ломова, као некога коме је коначно довољно добро, али најбитније као неког ко неће да му сруше поново кућу, коју свакако треба поправљати стално али по реду и без лома, и да би била боља и напредовала, а не да је руше само зато што неко стално понавља, виче, обједа НЕ ВАЉА НИШТА!

Драга омладино јесте ли заиста сигурни да сте се спонтано окупили, јесте ли сигурни да нисте оруђе нечије - сад ћете да се понашате као мала деца и наљутите - "ја знам да нико не манипулише мојим бићем" - у већини случајева је сигурно тако, ја сам мислио исто тако много пута, али тамо где су емоције и трагедије, то се лако злоупотреби, човек чује све са исте стране, људи понављају, а питање је зашто и који људи, коме одговара, за чију корист и у ком циљу.Проблема има много, неке ствари су ужасне, али искоришћавање сваке трагедије, истог секунда, на сваки начин, од стране оних који су то већ једном урадили тешко да је добромерно: Да није било искуства у Србији пре 24 године, СССР-а 90., почетка II светског рата код и нашег слома и грозне пропасти сваки пут, можда би и могло да се помисли да је све ово брига и стварна забринутост, жеља да се не понови, да је у питању прави пијетет пред правом трагедијом и несрећом, али у мојим годинама и са превише лошег искуства се из авиона види да није, већ само злоупотреба, ресентиман разваљених и власти пожељених, за ко зна чије и какве интересе. На жалост, брига њих што Мађарска нема море и брига их за све нас!"

(Србија данас)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације