СРБИЈА ДОБИЛА ПРИСТУП ФОНДОВИМА ЗА ЗАВРШЕТАК ЗБРИЊАВАЊА ОТПАДА СА ЖИВОМ: Роглић - "Преузимамо обавезе за имплементацију"

НАЧЕЛНИЦА Одељења за хемикалије у Министарству заштите животне средине Соња Роглић изјавила је данас да је за Србију веома значајно што је парламент ратификовао Закон о потврђивању Минамата конвенције о живи, јер је на тај начин Србија добила приступ фондовима из којих ће се финансирати адекватно збрињавање отпада са живом.

TANJUG

Роглићева је рекла за Танјуг да је Србија потписивањем Минамата конвенције о живи преузела на себе низ обавеза које ће спровести током година.

- Ми смо се заиста веома добро спремали за ратификацију, јер ратификацијом међународног уговора, преузимамо обавезе за имплементацију. С обзиром на то да је Минамата конвенција веома захтевна, решили смо да идемо заиста корак по корак и у периоду од 2014. до 2023. урадили шест пројеката на основу којих смо извршили процену спремности Србије да приступи тој конвенцији - рекла је Роглићева.

Како је навела, да би могли да се доносе и спроводе прописи било је неопходно да се усвоји закон који даје правну основу за то.

- Када смо добили правни основ, спречили смо трговину живом и живиних једињења. Из употребе су избачени чувени топломери, мерни инструменти у медицини, манометри за професионалну употребу, као и лабораторијски термометри који садрже живу. Све је то завршено негде до 2018. године - истакла је Роглићева.

Оценила је да Србија за одређене обавезе из конвенције има олакшавајућу ситуацију јер у Србији никада нису постојали рудници који садрже живу.

- Постоји само једно природно налазиште које, на срећу, није постало рудник, јер земље које имају руднике живе имају озбиљне проблеме. Сем тога, добијање племенитих метала у Србији се никада није радило екстракцијом помоћу живе, као што је био случај у Мексику који је користио тоне живе за добијање сребра.  Они сада морају да уложе максималне напоре да санирају последице загађења - рекла је она.

Додала је да је инвентар емисије живе завршен 2016. године и да је од тада доста посла урађено да би се емисије тог метала смањила.

Роглићева је нагласила да ће бити направљена мапа контаминираних подручја, а то ће се пре свега односити на индустријске депоније где су се годинама одлагали мерни инструменти са живом.

Према њеним речима, емисија живе је присутна тамо где се ложи угаљ, али наводи да угаљ у Србији не садржи велике количине живе.

Она је навела да је са Агенцијом за заштиту животне средине развијан систем мониторинга који је подразумевао процену трошкова да би се на адекватан начин испланирала неопходна средства.

- Урађена је анализа трошкова и користи где смо предвидели да су нам неопходни међународни и донаторски фондови. Да би смо могли да приступимо тим фондовима ми смо приступили ратификацији јер ћемо на тај начин моћи да аплицирамо за озбиљне инфраструктурне пројекте помоћу којих ћемо моћи да завршимо један велики посао, а то је да на адекватан начин збринемо отпад који садржи живу - истакла је начелница Одељења за хемикалије.

Она је рекла да је Минамата конвенција специфична због тога што уређује бројне обавезе и односе у вези са само једним хемијским елементом, а то је жива.

- Жива је специфичан хемијски елемент и зато има своју конвенцију. Она је једини течни метал на собној температури, биоакумулативна је и веома токсична. Имала је широку примену у претходном периоду, а сагледавајући штетност њене употребе на нивоу УН, покренута је иницијатива да се коришћење живе ограничи или потпуно забрани - истакла је Роглићева.

Скупштина Србије усвојила је почетком децембра Закон о потврђивању Минамата конвенције, коју је Србија потписала 2014. године, а иницијативу за ратификацију покренула је Привредна комора Србије прошле године.

До јуна 2023. године конвенцију је ратификовало 139 земаља и Европска унија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације