ГРУХОЊИЋ ПРИЗНАО: Александар Вучић је највећа брана војвођанском сепаратизму

ДИНКО Грухоњић је преко свог сајта "Аутономија" објавио текст који најављује отцепљење Војводине, али у истом тексту признаје да је председник Србије Александар Вучић највећа брана војвођанском сепаратизму.

Фото: Принтскрин

"Да се разумемо: Војводина је део Србије, али није Србија; инсистирати на томе није никакво антисрпство. А када је о времеплову реч, зашто бисмо се враћали у 1988. годину? Зашто не бисмо отишли мало дубље у прошлост и добро поразмислили о томе да ли нам је уједињење са Србијом уопште и било потребно? Вучић неће трајати вечито, а војвођанско питање ће се пре или касније вратити у средиште јавне пажње. Намерно кажем војвођанско, а не аутономашко питање, јер је прича о аутономији потпуно пассе. Аутономија више није довољна, па се у формулацији проблема мора инсистирати на војвођанском питању. То се питање мора заоштрити, а политички асортиман проширити. Појава, дакле, војвођанских сепаратиста мора бити сасвим нормална ствар. Политички идеал независне државе Војводине је легитиман – посебно је питање да ли је и реалан – па и заговорницима ове опције мора бити омогућено да се, под истима условима као и аутономашке и неаутономашке опције, надмећу за подршку грађанства. Две ствари погодују реченом заоштравању. Прва је пропаст српског великодржавља. Двадесети век је показао да је Велика Србија немогућ пројекат, да је веома деструктиван и да од њега треба одустати. Као, уосталом, и од његовог ерзаца тзв. српског света. Питање, дакле, није колика, већ каква Србија. Друга ствар се тиче идеолошког ослонца Велике Србије, српског национализма. Етнички устројен, агресиван и потпуно компромитован, српски национализам не може бити темељ за будуће политичко делање. Њега у животу још одржава Косово, али му политички реализам смањује утицај. Након Вучићевог деспотизма, озбиљна дебате треба да се поведе и о српској цркви, пошто је она једна од кључних препрека у конституисању Срба као модерне грађанске нације. У будућој реорганизацији државе, цркву треба вратити тамо где јој је и место – у приватну сферу. Она је важна за верски идентитет грађана, али не и за њихов национални идентитет. То што српска црква себе постулира као националну институцију говори о њеним политичким амбицијама, па се са њом мора водити оштра политичка борба. А то је нешто чему јад од политичких актера у Србији изгледа да није рад. Сведена на северну Србију, Војводина се практично изгубила из јавног говора. То што се о њеним надлежностима јавно не говори, то не значи да је Војводина нестала као аутономашка, републиканска или индипендентистичка политичка преференција. Као таква, она ће преживети напредњаке, али је за њен делатан и институционалан живот потребно много више од пуке смене на власти", део је срамног текста које пласира Грухоњић.

Инче индеја о такозваној "војвођанској платформи" која за циљ има парчање Србије је идеологија коју Динко, Јешић и остали гурају преко подршке и организовања протеста.

Фото: Принтскрин

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације