НА ТАЛАСУ ПРОТЕСТА ОТВАРАЈУ ВОЈВОДИНУ: Анализа "Новости" - Да ли се студентске блокаде користе као димна завеса за оживљавање сепаратизма

ПОКУШАЈИ да се на несрећи на Железничкој станици у Новом Саду и на таласу студентских блокада после дужег времена оживе сепаратистичке тежње и у фокус стави "војвођанско питање" за крајњи циљ има слабљење Србије и зато није искључено да следећи корак буде интернационализација аутономашке идеје, коју подржавају и поједини регионални и западни политички центри.

Foto: Printskrin

Овако историчари, саговорници "Новости", тумаче отворене поруке појединаца који су покушали да се наметну као вође студентских протеста - да је дошло време да се "војвођанско питање" заоштри и актуелизује.

И председник Србије Александар Вучић упозорио је да се 11. јануара очекује "прво представљање такозване војвођанске платформе", у којој ће, како је навео, учествовати и "део студената предвођен Милом Пајић, под директном палицом професора Филозофског факултета у Новом Саду Динка Грухоњића и свих осталих", а како би се Србији одузео део власти коју има у Војводини и вратило "време пре јогурт револуције". Уочи Божића, на Грухоњићевом порталу "Аутономија" објављен је текст у којем се практично најављује интензивирање пројекта "независне Војводине", па се између осталог поручује и да је она "део Србије, али није Србија" и поставља се питање "Зашто бисмо се враћали у 1988. годину? Зашто не бисмо отишли мало дубље у прошлост?". Осим тога, током протеста су организатори прелепљивали табле у Булевару Јаше Томића, дајући му нов назив - 1. новембра.

Историчар Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност указује да су сепаратистичке тежње у Војводини актуелне деценијама, али да је та тема замрла захваљујући Вучићу, Милошу Вучевићу још док је био на месту новосадског градоначелника и СНС. Он подсећа да је питање аутономије Војводине нешто што се градило у комунистичкој СФРЈ, било је актуелно и деведесетих, а поготово 2000-их, након 5. октобра, када су структуре које су заговарале "Војводину Републику" дошле на власт.

- Те групације су добијале по 10-15 одсто гласова, углавном на тези да је за тада лоше економско стање у Војводини крив Београд. Тиме се подгревао сепаратизам, на перфидан начин је вођена кампања са циљем да се подстакне аутономашко расположење у народу. Те структуре су то подгревале, не само што желе сецесију Војводине, већ им је то било оправдање за сопствену неспособност, с обзиром на то да су уништили постојећу привреду и нису успели да отворе нити једну нову фабрику, па је најлакше за све било оптужити Београд. Од 2012. до данас та прича је готово замрла, јер је у Новом Саду отворено више од 10 фабрика, око 40.000 нових радних места. Самим тим аутономаши су у потпуности гурнути на маргину и на изборима имају све слабије резултате, готово су замрли - истиче Граовац.
Он наводи да сада на таласу протеста покушавају поново да активирају причу да је Београд за све крив:

- Сматрају да је ово повољан моменат да се искористи незадовољство грађана због свега што се десило и да се поново афирмише, па и наметне као међународна тема, афирмација тог сепаратистичког покрета који је суштински био замро од 2012. То је веома опасно јер знамо да та политика има дугу традицију и зато што постоје одређени регионални и западни центри моћи којима је и ова Србија оваква каква је превише велика и утицајна и они би да тај утицај да умање.

Историчар Александар Раковић из Института за новију историју Србије поставља питање зашто до сада није укинута аутономија Војводине и указује да у северној покрајини већину становништва чине православни Срби, који су за Републику Србију:

- Зашто уопште постоји аутономија Војводине и у односу на кога она треба да буде аутономна? У садашњем смислу, аутономија Војводине је реликт разбијања српског идентитета из 1945, када је Комунистичка партија Србе поделила на пет република, Србију на три дела, а Србе најпре на три, а потом на четири нације. Па зар и даље треба да негујемо ту тековину која је била разбијачки оријентисана према целовитости српског народа и Србије? Мислим да не треба.

Раковић сматра да су сепаратисти само чекали прилику да "војвођанско питање" врате на дневни ред.

- Да није било трагедије у Новом Саду, био би неки други повод. Очигледно је да су одраније спремали тај разбијачки пројекат. Број Срба аутономаша у Војводини никада није прелазио пет одсто. Вучић не би требало да претерано брине због тога што они хоће, али истовремено мора да нађе компетентне одговоре на то што они раде. Председнику је свакако потребан дијалог са националном интелигенцијом око решавања српског питања, као што је то било око Црне Горе. Да се то понови и сада, и за Републику Српску, јер ми смо једно тело, српски народ, и мора да постоји интеракција између државне власти и националне интелигенције која жели све најбоље и одана је српској држави, цркви и народу - закључује Раковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације