Студенти у блокади – корисни идиоти професора

"НЕКИ од професора су се толико увукли у „позадину“ деце која се гнушају празилука наше свеприсутне, паланачке неурбаности – учинило им се, ваљда, да унутра има много места – да сам почео да бринем. Да ли ће моћи да их извуку? Да ли су намазали вазелин? Ако нису, бојим се да ће бити потребна једна непријатна хируршка интервенција." Зоран Ћирјаковић

FOTO: Printskrin/RTS

Има нечег подмукло лицемерног и одвратно користољубивог у речима професора да је дошло време да студенти у блокади сада њима држе час. Као што има нечег опако обмањујућег у троуглу студенти – професори – држава, кад год незадовољне студенте упућују на државу како би скренули поглед са оног што заиста раде и плодова које убирају на њихов рачун.

На питање, зашто се поново дижу школарине, изговарали би се немушто инфлацијом и растом цена на мало. Зашто пријава кад излазим први пут кошта толико, а други пут двапут скупље, трећи пут трипут, а за апсолвенте још скупље, чему намети за сваки допис, сваку молбу, свако уверење или за било шта што се може замислити да је студенту потребно на шалтеру, одговарали би да им држава не даје довољно и, по обичају – слагали. Ко зна који пут по принципу ’не дирајте нас, протестујте против државе!’.

Свака генерација студената, из мени непознатих разлога, изнова и опет, у суштини, спотиче се на ову професорску подвалу, на трик који ваљда злоупотребљава деведесете, када нису имали оно што се данас зове аутономија универзитета и факултета, која није мењана у Закону о високом образовању још од почетка двехиљадитих. А по тој аутономији, универзитети и факултети, између осталог, сваке године сами за себе и већином арбитрарно одређују висину школарина, као и све остале намете које могу да смисле и који варирају од факултета до факултета. Па могу чак на једном постојати, на другом не, у зависности од тога да ли је неко био довољно подмукао и академски лукав да измисли још коју дажбину. Има ту свега, само нема ниједног боговетног намета који студентима испоставља држава.

И све то, драги моји, закон убраја у тзв. сопствене приходе, којим факултети располажу самостално и по сопственом нахођењу и који великим делом завршавају у џеповима професора. Мимо тога што им оснивач, тј. држава, обезбеђује материјалне и било које друге трошкове, опрему сваке врсте, усавршавање и, пазите сад – плате у складу са колективним уговором! А онда им се на ту и такву плату од државе додаје још најмање двапут толико од студентског харача, још бонус ако је тај шеф катедре или одељења, па бонус за стаж, плус пројекти, а недајбоже ако је декан или продекан за нешто. Јер никад није стварно довољно, само грамзивост и халапљивост, узимај, кради, згрћи, још, још и још уз аплауз истих тих наиваца од којих узимамо! Па где ћеш лепше.

Али зашто би се студенти уопште и бунили против професора и захтевали растерећење свог ионако скромног буџета, уместо да се буне против државе која професорима наводно не даје довољно, па морају, јадни, да узимају толико много од студената? Заиста, ко је то још видео да се преиспитује ауторитет оног који ти даје знање, а који је, уместо тога, дао себи за право да дигне нос као да је нешто најузвишеније што постоји и да се на факултету понаша као да ти ту треба да си због њега којег храниш, а не он због тебе? Или да ти случајно падне на памет да пореметиш свети декадентни циклус и то вечито враћање истог, по којем на студијама не бивају награђени нужно они који знају више, већ они који се најбоље улизују и додворавају професорима, који су то улизивање и додворавање наметнули јер су и сами ту где јесу и такви какви јесу само зато што су се, као ти сад њима, док су били као ти, неком другом улизивали и додворавали? Питајте Данијела Синанија, он то зна најбоље.

Али чему све те непотребне компликације и отварање пандорине кутије, кад једним манипулативним триком тих академских гадова студенти очас посла могу да се докопају својих пет минута славе и наизглед већег и страшнијег опонента? Да добију животну шансу да, макар у једној илузији, укрсте копља са никад горим и опаснијим непријатељем – „државом која убија“ – и тако једним потезом постану хиперкруцијални за свет и човечанство, а бог је сведок колико нам је у касној адолесценцији потребно да се тако осећамо?

И онда узму и ураде најглупљу ствар коју су могли и, у циљу да притисну државу, одлуче да блокирају рад високошколских установа и самим тим испале ћорак, или још боље бумеранг, јер блокаде факултета, управо захваљујући фамозној, али ипак законом заокруженој аутономији универзитета, утичу и производе практичне, али и правне последице, чудног ли чуда, само на оне који те установе користе и ни на кога другог у читавој држави! Дакле, само по студенте и професоре/запослене који су тиме искључиво себе у стварности блокирали, а ја бих додао, и кастрирали.

О, какве ли ироније! О, каквог ли неинтелигентног потеза оних које епигони у самопроизведеном и медијски вођеном симулакруму недељама не престају да називају паметним или чак паметнијим од њих који су старији, док заправо нема већих будала од оних које су ти исти који их хвале преварили да их слушају и следе! Толико је проклета та рука која те тапше по рамену, „даје ветар у леђа“ и која те је нахушкала да сам себи ископаш раку, обећавајући ти некакву будућност у слободи. Која ће ти најпре дозволити да са групом мање-више истих људи без икаквог отпора упадаш на факултете, прогласиш прекид и забрану свих високошколских активности, легитимишеш и одређујеш ко може да улази у зграде, а ко не. Рука са којом ћеш у тајности координирати и саветовати се за сваки идући корак, а која ће онда на наставно-научном већу да потврди све одлуке које наводно самостално доносиш на пленуму. Све је ту да тече исувише глатко, јер да нема те руке, не би клизило као по лоју нити било ичега.

Заједно сте дефинисали захтеве, ниједан у вези са условима студирања, ниједан у вези са школаринама, наметима, градивом, квалитетом наставе – ништа, то не сме, него све шатро алтруистички. Јер тако су вам суфлирали баш они који су све само не алтруисти, којима ништа друго није битно осим да наставе што богоугодније да живе на вашој и грбачи државе, и који су се уплашили да више неће моћи толико да узимају ако страни универзитети уђу на тржиште и привуку део студената. Насели сте на „правну државу“, „за боље сутра“, „за будућа поколења“ и остале разводњиве фразе, којима само још недостаје „мир у свету“, јер такви захтеви имају неограничени рок трајања, а значе и све и ништа. А онда сте на све то, да бисте им ваљда захвалили за врата која вам држе отворена, додали захтев за повећањем средстава за материјалне трошкове факултета, од чега опет ви нећете осетити ама баш никакву корист. Па, човече, какав то имбецил од студента треба да будеш да их још наградиш додатним мажњавањем? Зато вам тепају да сте паметни.

Обећали су вам да неће трајати дуго, иако ће да вам изгледа као да траје у недоглед, да ваше блокаде, иако немају много смисла по себи, служе заправо да повуку друге да се солидаришу, просветаре, медицинаре, пољопривреднике и адвокате, да се уђе у генерални штрајк, а ви ћете за све њих бити маскота, све време као папагаји понављати да вам захтеви нису испуњени и скривајући самооткривати сопствену празнину. Тако ће се Србија променити. Али док се ноћима смрзавате на све прљавијим факултетима, они имају своје аранжмане у скупим зимовалиштима и наздрављају ем што вам покупише сав новац и од пријава за испитни рок којег нема, ем што не иду на посао и не морају ништа да раде, са даљине вам шаљући поруке подршке. Издржите уместо нас јер ми смо уз вас! Завршите оно што ми нисмо умели! Још смо дужни – ти одужи! То је есенција професорског олоша.

Време не ради за студенте у блокади јер су блокаде факултета од самог старта слепа улица, ћорсокак, деад енд, а све остало само покривање лишћем да се то не види и намерно занемаривање свих који су оштећени и који им све више дишу за вратом. Јер блокаде факултета су проузроковале прекид главне и основне законске обавезе сваке високошколске установе, а то је испуњавање делатности високог образовања, која, између осталог, неизоставно подразумева обављање наставних, предиспитних и испитних радњи, у којима партиципирају и професори и студенти.

За случајеве неиспуњавања делатности високог образовања, као што су актуелне блокаде факултета, а опет у складу са том аутономијом универзитета, није одговорна држава, па чак ни студенти у блокади, већ искључиво и једино управа сваког од блокираних факултета, коју чине декан и продекани углавном из редова професора и секретар, баш као што закон само њима даје овлашћење да, ради поновног успостављања делатности високог образовања, одблокирају своје факултете, било у договору са студентима у блокади, ангажовањем приватног обезбеђења или захтевом за интервенцију органа реда. Управо зато, ако си приметио, будалетино, ниједна од високошколских установа никада није издала саопштење у којем децидно стоји да факултет подржава блокаду факултета, јер би то оголило правни нонсенс и очигледну противзакониту перверзију, него се каже: подржавамо студенте у њиховој борби, њихове протесте, испуњење њихових захтева...

Будући да управе факултета не да нису учиниле ништа да испуне своју главну и основну обавезу по Закону о високом образовању, него штавише представљају саучеснике из сенке који су суштински својим чињењем и нечињењем омогућили блокаде и њихово трајање, дакле, учинили све да се делатност високог образовања прекине и не испуњава, у надлежности је Министарства просвете да иницира пријаве којим би се због овог прекршаја процесуирали сви декани блокираних факултета, њихови продекани, секретари, као и ректори универзитета који нису ниједном радњом указали овима на прекршај који праве. Но, академска ђубрад све то одлично зна и због тога сад сви ћуте. Знају да је тачка без повратка у стање без санкција наступила, да им, све док трају блокаде, ниједан студент више ни за шта неће уплатити динар јер је сведок њихове беспризорне љигавштине. Знају да су искључиво својом кривицом доспели у милост и немилост државе, али не знају како да се извуку.

Сваки студент кад упише факултет, а касније и приликом уписа сваке наредне године, у основи потписује уговор и улази у облигациони однос са факултетом који се обавезује да ће за надокнаду у износу школарине, било да је измирује студент (самофинансирајући) или држава (буџетски), за ту годину, одређену бројем семетара и обимом и садржајем студијског програма, пружити студенту услугу делатности високог образовања у складу са законом. Због настале ситуације, што је једна уговорна страна узела новац, а не испуњава дефинисане обавезе, онемогућавајући или отежавајући студенту, другој страни, да испуни услове уписа у наредну годину или не добије квалитетно високо образовање, сваки студент стиче право по Закону о облигационим односима на потраживање обештећења, опет не од својих колега који су ефективно у блокади, него искључиво од факултета, тј. његове управе – декана, продекана и секретара – због штете проузроковане њиховим чињењем и нечињењем описаним у претходном пасусу.

И сада ми реци, ти корисни идиоте, шта мислиш, како ће се све то завршити? Шта ће пре да ураде надигнути носеви који, за разлику од вас „алтруиста“, када им прети оваква опасност, како од државе, тако и од преварених и опљачканих студената, на концу мисле само на своју „позадину“ и отпочетка знају да су крила на којима летите бушна? Мислите да ће они који су вам слали поруке са раскошних дестинација током зиме желети да раде са вама преко лета? Мислите да ће вам ти израбљивачи и бедне варалице, какве само професори умеју да буду, идуће године можда умањити школарине пропорционално трајању блокада и да ће њихово височанство моћи да поднесе да ’имају, па немају’? Или ће, као истинске пичке, поред свега што су већ добили, да се иза затворених врата још ценкају са државом да им све то компензује, под претњом да ћете, у супротном, опет ви извући дебљи крај? Да, баш они који су вас обрлатили крилатицом с почетка текста – ’не дирајте нас, протестујте против државе!’. И све под паролом: то је нама наша аутомонија универзитета дала!

Већ гледају како да се дистанцирају од вас, али да то не прихватите као издају, док ваш највећи проблем полако постаје како да у јавности свима не буде јасно да сте испали не глупи – већ најглупљи икада! Ајде што вас већина оштећених колега презире, а тек ће вас мрзети кад се буду суочили са индиректним последицама блокада у својим индексима и текућим рачунима, камоли са понашањем управа факултета, које ће се колико сутра пред свима посипати пепелом и правити да нису имале никакве везе са овим. Али шта ће бити са вама и вашим животима, којима су академски гадови приредили ултимативно адолесцентско разочарење које се не може ни изблиза мерити са оним од којег сте пошли?

Ко високо лети, ниско пада, каже пословица, а свом топовском месу се ни исправан падобран на крају неће удостојити да дају. Срећна вам нова изгубљена година!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације