Политика

СКАНДАЛОЗНА ОДЛУКА СУДА! Ана Брнабић изнела чињенице о Ђиласовом уреднику, а траже јој да плати казну због тога што је говорила истину

Новости онлине

16. 01. 2025. у 20:29

Игор Велимировић, уредник Драгана Ђиласа, пресудом Трећег општинског суда у Београду К.740/05 од 23. фебруара 2007. године је оглашен кривим зато што је дана 20. јула 2004. године извршио блудну радњу над малолетницом тако што је девојчици пришао с леђа, свукао јој сукњу и ухватио за полни орган.

СКАНДАЛОЗНА ОДЛУКА СУДА! Ана Брнабић изнела чињенице о Ђиласовом уреднику, а траже јој да плати казну због тога што је говорила истину

Садашња председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић, је ове податке изнела у политичкој расправи у телевизијској емисији "Ћирилица" дана 6. априла 2020. године.

Ипак, Први основни суд у Београду и Апелациони суд у Београду сматрају да о томе треба да се ћути те да о томе нико не треба да говори јавно, а о чему говори пресуда коју је Брнабићева добила у уторак. Без обзира на то што је говорила истину Брнабићева је пре два дана добила правоснажну пресуду којом се тврди да је она повредила част Ђиласовог уредника, а пресудом јој се налаже да плати 60 хиљада динара.

Шта је истина?

Наиме, Игор Велимировић, уредник Ђиласовог портала Директно, је због кривичног блудне радње осуђен условном осудом која је касније, због протека времена, брисана из казнене евиденције, па је тиме рехабилитован.

Брисањем из казнене евиденције, према Закону, престају правне последице осуде које се односе на губитак одређених права осуђеника и стицање одређених права осуђеника. Многа лица су осуђена па рехабилитована, чак и постхумно, али тиме није изречена забрана политичких расправа о делима због којих су осуђена. Брисање осуде не представља запушавање уста целом свету да помињу истиниту чињеницу о извршеном кривичном делу.
Дакле, брисањем осуде Игора Велимировића није нестала чињеница да је он осуђен зато што је учинио нешто нечасно, свукавши девојчици сукњу и ухвативши је за полни орган, што је представљало кривично дело блудне радње.

Међутим Први основни суд у Београду и Апелациони суд у Београду сматрају да је та истинина у међувремену постала неистина. Судска заблуда или политички став?