Политика

"ВЕШТАЧКО ДИСАЊЕ" ДИЈАЛОГУ ОД ДАНЦА: Анализа "Новости" - Каква су очекивања од Лајчаковог наследника у бриселском процесу

Д. Милинковић

21. 01. 2025. у 07:00

ДАНСКИ дипломата Петер Соренсен, који је предложен за новог специјалног изасланика ЕУ за дијалог Београда и Приштине, имаће два кључна задатка - да оживи овај процес и поново високо на агенду стави примену Охридског споразума, али, како сада ствари стоје, ово би могао бити превелики "залогај" за наследника Мирослава Лајчака.

ВЕШТАЧКО ДИСАЊЕ ДИЈАЛОГУ ОД ДАНЦА: Анализа Новости - Каква су очекивања од Лајчаковог наследника у бриселском процесу

Овако саговорници "Новости" оцењују потез високе европске представнице за спољну и безбедносну политику Каје Калас да за свог емисара за дијалог предложи Соренсена, који важи за "специјалца" за Балкан, који је у нашем региону у претходним деценијама обављао више важних функција.

Милош Павковић, из Центра за европске политике, каже да нема сумње да је Соренсен експерт за регион, али да преузима нову функцију у врло изазовном тренутку, када је дијалог на историјски ниском нивоу. Подсећа да од када ЕУ посредује у процесу нормализације од 2011. године односи између Београда и Приштине никада нису били лошији, наводи да имамо константне ексалације, бојкот приштинских институција од стране Срба, напету безбедносну ситуацију с обзиром на акције специјалаца тзв. косовске полиције и затварање српских институција.

- С друге стране, имамо нову администрацију у САД и поставља се питање како ће се Доналд Трамп односити према дијалогу, посебно имајући у виду да је током првог председничког мандата био вољан да отвори паралелни процес, да Американци воде процес нормализације односа Београда и Приштине који је тада резултирао Вашингтонским споразумом. Уколико би се сада таква нека политика САД наставила, то би утицало и на новог представника ЕУ. Видећемо како ће око овог питања координирати Вашингтон и Брисел - каже Павковић.

Он истиче да је Соренсен преузео "врућ кромпир" који мало ко прижељкује да добије:

- Имаће веома тежак задатак да оживи дијалог, али и Охридски споразум коме ће ускоро бити друга годишњица, а суштински имплементације нема. Видећемо да ли је тај споразум пропао или ће моћи Соренсен да га спасе.

Радио и за Унмик

ПЕТЕР Соренсен је професионални дипломата, обављао је низ функција у међународним организацијама, пре свега у ЕУ и УН, врло добро познаје регион, јер је био специјални представник Брисела у Сарајеву, шеф делагације Уније у Скопљу, од 2002. до 2006. радио је за Унмик у Приштини. Од 2009. до 2011. био је специјални саветник високог представника ЕУ у Београду.

Аналитичар Огњен Гогић сматра да персонална решења и вештине дипломата који се буду бавили дијалогом Београда и Приштине нису кљуни и пресудни, већ да ли у бриселском врху и код водећих чланица ЕУ постоји политичка подршка да процес нормализације напредује.

- Први сигнал у том смислу ми је то што Каласова није на себе преузела вођење овог процеса, као што је то био случај када су шефице дипломатије биле Кетрин Ештон и Федерика Могерини и када су и направљени неки конркетни кораци у дијалогу. Каласова је одлучила да, као и њен претходник Ђозеп Борељ, именује изасланика за дијалог, а не да се овим питањем директно бави, што значи да то није високо на њеној, али ни на листи ЕУ приоритета. Предожила је Соренсена као неког ко ће то да води и да одржава у животу, али очигледно без неких великих очекивања када је реч о резултатима. Да има висока очекивања да дијалог може да оживи и да дође до напретка, она би то водила сама и преузела заслуге за то - указује Гогић, за "Новости".

Гренел тражи већи изазов

ПОВОДОМ спекулација да би Ричард Гренел, који је током првог Трамповог мандата био његов специјални изасланик за Западни Балкан и бавио се дијалогом Београда и Приштине, поново могао да се укључу у овај процес, Гогић сматра да амерички дипломата тражи већи изазов:

- Он би требало да се у новој администрацији бави Северном Корејом, Ираном и Венецуелом. Међутим, ако на тим пољима не буде постигао неке веће резултате, могло би се очекивати да се поново позабави питањем нормализације односа Београда и Приштине.

Додаје да када је дијалог давао резултате, иза тог процеса је стајао неко од лидера водећих земаља ЕУ, попут некадашње немачке канцеларке Ангеле Меркел.

- Ми сада немамо ниједног таквог лидера ЕУ који је стао иза тог процеса и дао му политичку снагу. Пре свега због тога што је и већина европских држава окупирана својим унутрашњим проблемима и нестабилностима влада, превременим изборима. Бојим се да смо, када је реч о ЕУ, осуђени на мрцварење, Брисел ту ништа неће моћи да откочи. Видећемо да ли ће нешто урадити нова Трампова администрација.

О предлогу Каласове за Лајчаковог наследника данас би требало да се изјасне амбасадори држава чланица ЕУ, а затим и остала бриселска тела, како би се процедура именовања Соренсена окончала до 31. јануара, када Лајчаку истиче мандат.