"ВЕШТАЧКО ДИСАЊЕ" ДИЈАЛОГУ ОД ДАНЦА: Анализа "Новости" - Каква су очекивања од Лајчаковог наследника у бриселском процесу
ДАНСКИ дипломата Петер Соренсен, који је предложен за новог специјалног изасланика ЕУ за дијалог Београда и Приштине, имаће два кључна задатка - да оживи овај процес и поново високо на агенду стави примену Охридског споразума, али, како сада ствари стоје, ово би могао бити превелики "залогај" за наследника Мирослава Лајчака.
Foto: Profimedia
Овако саговорници "Новости" оцењују потез високе европске представнице за спољну и безбедносну политику Каје Калас да за свог емисара за дијалог предложи Соренсена, који важи за "специјалца" за Балкан, који је у нашем региону у претходним деценијама обављао више важних функција.
Милош Павковић, из Центра за европске политике, каже да нема сумње да је Соренсен експерт за регион, али да преузима нову функцију у врло изазовном тренутку, када је дијалог на историјски ниском нивоу. Подсећа да од када ЕУ посредује у процесу нормализације од 2011. године односи између Београда и Приштине никада нису били лошији, наводи да имамо константне ексалације, бојкот приштинских институција од стране Срба, напету безбедносну ситуацију с обзиром на акције специјалаца тзв. косовске полиције и затварање српских институција.
- С друге стране, имамо нову администрацију у САД и поставља се питање како ће се Доналд Трамп односити према дијалогу, посебно имајући у виду да је током првог председничког мандата био вољан да отвори паралелни процес, да Американци воде процес нормализације односа Београда и Приштине који је тада резултирао Вашингтонским споразумом. Уколико би се сада таква нека политика САД наставила, то би утицало и на новог представника ЕУ. Видећемо како ће око овог питања координирати Вашингтон и Брисел - каже Павковић.
Он истиче да је Соренсен преузео "врућ кромпир" који мало ко прижељкује да добије:
- Имаће веома тежак задатак да оживи дијалог, али и Охридски споразум коме ће ускоро бити друга годишњица, а суштински имплементације нема. Видећемо да ли је тај споразум пропао или ће моћи Соренсен да га спасе.
Радио и за Унмик
ПЕТЕР Соренсен је професионални дипломата, обављао је низ функција у међународним организацијама, пре свега у ЕУ и УН, врло добро познаје регион, јер је био специјални представник Брисела у Сарајеву, шеф делагације Уније у Скопљу, од 2002. до 2006. радио је за Унмик у Приштини. Од 2009. до 2011. био је специјални саветник високог представника ЕУ у Београду.
Аналитичар Огњен Гогић сматра да персонална решења и вештине дипломата који се буду бавили дијалогом Београда и Приштине нису кљуни и пресудни, већ да ли у бриселском врху и код водећих чланица ЕУ постоји политичка подршка да процес нормализације напредује.
- Први сигнал у том смислу ми је то што Каласова није на себе преузела вођење овог процеса, као што је то био случај када су шефице дипломатије биле Кетрин Ештон и Федерика Могерини и када су и направљени неки конркетни кораци у дијалогу. Каласова је одлучила да, као и њен претходник Ђозеп Борељ, именује изасланика за дијалог, а не да се овим питањем директно бави, што значи да то није високо на њеној, али ни на листи ЕУ приоритета. Предожила је Соренсена као неког ко ће то да води и да одржава у животу, али очигледно без неких великих очекивања када је реч о резултатима. Да има висока очекивања да дијалог може да оживи и да дође до напретка, она би то водила сама и преузела заслуге за то - указује Гогић, за "Новости".
Гренел тражи већи изазов
ПОВОДОМ спекулација да би Ричард Гренел, који је током првог Трамповог мандата био његов специјални изасланик за Западни Балкан и бавио се дијалогом Београда и Приштине, поново могао да се укључу у овај процес, Гогић сматра да амерички дипломата тражи већи изазов:
- Он би требало да се у новој администрацији бави Северном Корејом, Ираном и Венецуелом. Међутим, ако на тим пољима не буде постигао неке веће резултате, могло би се очекивати да се поново позабави питањем нормализације односа Београда и Приштине.
Додаје да када је дијалог давао резултате, иза тог процеса је стајао неко од лидера водећих земаља ЕУ, попут некадашње немачке канцеларке Ангеле Меркел.
- Ми сада немамо ниједног таквог лидера ЕУ који је стао иза тог процеса и дао му политичку снагу. Пре свега због тога што је и већина европских држава окупирана својим унутрашњим проблемима и нестабилностима влада, превременим изборима. Бојим се да смо, када је реч о ЕУ, осуђени на мрцварење, Брисел ту ништа неће моћи да откочи. Видећемо да ли ће нешто урадити нова Трампова администрација.
О предлогу Каласове за Лајчаковог наследника данас би требало да се изјасне амбасадори држава чланица ЕУ, а затим и остала бриселска тела, како би се процедура именовања Соренсена окончала до 31. јануара, када Лајчаку истиче мандат.
Препоручујемо
ВУЛИН ЗА ТАСС: САД раде Венецуели оно што је НАТО урадио Југославији 1999. године
03. 01. 2026. у 21:09
ВУЧИЋ ТОТАЛНО РАЗБУЦАО ЂИЛАСА: Открио како је бивша власт зграбила фотеље (ВИДЕО)
03. 01. 2026. у 17:49
ВЕНЕЦУЕЛА ПОСЛЕ АГРЕСИЈЕ: Трамп шаље Мадура у логор Гвантанамо, прети му смрна казна; Родригес пркоси Трампу (ФОТО/ВИДЕО)
У ГЛАВНОМ граду Венецуеле, Каракасу, одјекнуле су експлозије, а град су у ниском лету надлетали авиони, јављају светски медији. Амерички председик Доналд Трамп објавио је да је председник Венецуеле Николас Мадуро ухваћен заједно са супругом и пребачен из земље.
03. 01. 2026. у 07:45 >> 21:46
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
У ВЕНЕЦУЕЛИ 4.000 ХРВАТА : Страх, свуда тишина пуна тензије
У ВЕНЕЦУЕЛИ живи 4.000 особа хрватског порекла које после ноћашњег америчког напада на главни град Каракас, затворене у кућама, чекају даљи развој догађаја, рекла је у суботу Хини представница хрватске заједнице у тој јужноамеричкој земљи.
03. 01. 2026. у 18:47
Коментари (0)