Политика

"СРБИЈА БИРА ИЗМЕЂУ ДРЖАВОТВОРНОСТИ И САМОУНИШТЕЊА" Стевандић: За Србију стижу преломни дани и догађаји

Далиборка Лазаревић

26. 01. 2025. у 12:48

ВОЂЕН осећајем одговорности и сазнањима која су ми доступна у време када се Република Српска покушава потпуно уништити, као и Срби на Косову, а Србија зауставити и понизити покретањем револуционарних мећусобних сукоба који би наш народ довели до ивице уништења, морам отворено и јасно да говорим.

После покушаја генералног штрајка и заустављања Србије и најаве оснивања народног покрета у Јагодини за Србију стижу преломни дани и догађаји.

Њих ће дефинисати, а нашу судбину одредити, ниво националне и државотворне свести које имају друштвене групе и слојеви, али и угледне личности.

Државотворна и национална свест не могу се очувати са обожаваоцима Динка Грухоњића и Маринике Тепић, разних политичко- тајкунских лобија који финансирају и промовишу сукобе мећу становништвом Србије трудећи се да народ омрзне своју војску и цркву, своју Владу, председника и институције, историју и културу, прихватајући наметнуте вредности у којима је нормално, а сутра и обавезно, повраћати на српску заставу, позивати на убиство председника државе.

У тај братоубилачки и нихилистички пројекат су успјели да убаце младе људе, поготову студенте, које користе као борбене групе за уништавање државотворне и националне свести и на крају традиционалне српске породице.

Вештим интригама и романсирањем бунта као изражавања мишљења, иза чега се крије синергија домаћих и међународних група за креацију сукоба као модела промене власти али и вредносних система.

Пред нама су кључни дани и догађаји и зато свака одговорна особа има обавезу да се јавно и јасно огласи.

Маске су пале и линије које повезују аутошовинистичу и антисрпску политику са спољним утицајним и богатим факторима су на истом правцу удара на све нас. Без обзира на све трикове и вешто кориштење разних негативности у друштву због којих нико и нигде није уништавао своју државу.

Уосталом, да се присетимо стања привреде, плата пензија, али и културе пре 15 и више година, стање српске инфраструктуре, здравства, болница, путева, пруга, тргова. И наравно стања народне и националне свести онда и сад. Када смо се оно стидели јунака са Кошара којим данас дижемо споменке, када смо Србе из Српске увредљиво називали босанцима, а негирали национални идентитет Срба из Црне горе?

И кад је оно Нови Сад постао европска престоница културе? Је ли за вријеме садашњих финансијера и креатора протеста који се изводе преко студената или кад је садашњи премијер био градоначелник подржан од садашњег председника државе?

Могло би много тога да се наводи, али да не дужим, најважније је хоћемо ли заиста наивно и јефтино Србију рушити међусобним сукобима или наставити градити економским, војним и геополитичким лидерством које нас ставља у ред великих и озбиљних народа и држава. Па ако на том правцу треба нешто мењати – мењаћемо заједно, а то се не ради братоубилачким ратом и креацијама новог сепаратизма као што се то сад ради у Војводини.

На крају, хоћемо ли своје потомке учити о Милошу, Лазару, Карађорђу, Милану, Мишићу, Бојовићу, Петру, Александру, Вељку, или ћемо их учити како се повраћа на своју заставу која представља наше највеће, најсветије и налепше вредности?

Одлуке доносимо сутра показујући јесмо ли се из народа исписали и јесу ли нам успели да избришу или, од нас самих сакрију, државотворност али и памет да здраво расуђујемо кад доносимо одлуке. За себе, своју породицу, град, државу и народ.

(Врбасмедиа)