ПОГУБНЕ ПОСЛЕДИЦЕ: Студенти и ђаци једини жртвују - наставу, могуће и целу школску годину, место у дому, школарину

Новости онлајн

04. 02. 2025. у 22:14

АКО се блокаде факултета наставе, студенти ће изгубити академску годину, заједно са стипендирањем, местима на буџету и у домовима, али и могућношћу даљег стручног усавршавања.

ПОГУБНЕ ПОСЛЕДИЦЕ: Студенти и ђаци једини жртвују -  наставу, могуће и целу школску годину, место у дому, школарину

FOTO TANJUG/ RADE PRELIĆ

Ништа боља ситуација није ни за ђаке оних основних и средњих школа где су професори у штрајку, јер их чекају часови суботом и празницима, или продужетак школске године. Ако се оваква ситуацијапролонгира, поставља се питање шта ће бити са малом матуром, полагањем пријемних испита и уписа нове генерације на факултете!

Студенти, средњошколци, основци — младост и будућност Србије, како стоје ствари биће једине жртве блокада, објашњавају саговорници Курира. Управо њихова леђа потурају се већ месецима за свачије интересе, док је њихово школовање жртвовано због нечијих политичких игранки, синдикалне борбе или жеље за богаћењем.

Огромна штета

Професор Правног факултета Владан Петров каже за Курир да је сваки дан губитка наставе у фебруару, већи губитак од свих претходних дана!

"Без обзира на разлике у режиму наставе и испита на факултетима, више је него јасно да, ако се не почне са успостављањем редовних облика рада најкасније до краја фебруара, улази се у једно стање огромне неизвесности. Први разлог је што у том случају настава више неће моћи да се надокнади. Такође, ми можемо да уведемо додатне испитне рокове, али није битан њихов број, јер је потребно време да се студенти спреме за испитни рок, да науче, а не да се иде из једног рока у други. Ако је већ циљ да све стане... па да ли се изнад тога налази циљ да нестане живот не само студентима, већ и деце у основним и средњим школама? Погубне последице овога се неће осетити за дан два, већ у деценијама које следе", казао је професор Петров и додао да очекује да БУ "неће опстати у једном стању комфорне пасивизације."

Студент ФПН члан удружења "Студенти 2.0" Лука Лалошевић каже за Курир да цела академска година може бити угрожена из више разлога, а пре свега јер студенти не знају који је јасан план повратка на наставу и како ће испунити њихове обавезе.

"План за надокнаду наставе и одржавање испитних рокова није јавно познат ни на једном факултету у Србији, из тог разлога наш захтев јесте да до 10. фебруара објаве јасан план надокнаде пропуштеног. Главна брига студената је остваривање услова за буџет, што аутоматски представља и услов за буџетски смештај у студентском дому и услов за стипендирање најбољих студената. Сада се отвара и питање уписа бруцоша. Потребно је да се у најкраћем року реши питање уписа нове генерације бруцоша и објави јасан план активности за будуће студенте и полагање пријемних испита у новим терминима, јер за сада није изводљиво да се испоштују актуелни рокови", казао је Лалошевић за Курир.

Часови морају да се одраде

Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа, објашњава за Курир да календарска школска година има тачан број наставних дана који морају да буду одрађени.

- Ту не постоји много решења. Опција је да се организују радне суботе, али из нашег искуства, ђаци их не посећују у већем броју, а може се и продужити школска година. Највише су забринути родитељи матураната основних и средњих школа, јер њихову децу ове године чека полагање мале матуре и упис у средње школе, односно полагање пријемних испита за упис на факултете. Неки родитељи су ми признали да су очајни и да су већ почели да плаћају приватне часове својој деци, али није то решење... Свако има право да искаже незадовољство и не можете никога терати да ради, али са друге стране не сме нико да наноси штету нашој деци, младости и будућности Србије, то је највредније што имамо и не смемо њих угрозити - каже Антић и напомиње да су сва четири репрезентативна синдиката потписала са Министарством Измене и допуне Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика.

Од укупно 1.773 школа у Србији, настава се реализује у 95 одсто школа, док у пет одсто школа нема наставе, потврдило је Министарство просвете за Курир. Како кажу, њихов циљ је да се настава норамализује, а пропуштено надокнади како школска година не би била продужена.

- Зато је Министарство од школа тражило да што пре доставе школским управама план надокнаде и да што пре почну да надокнађују пропуштено. Ученици осмог разреда у јуну би требало да полажу завршни испит, а средњошколци матурске испите. Прекид наставе у појединим школама значи да ови ученици немају адекватну припрему за ове испите, коју су школе у обавези да организују. Приликом надокнаде часова школе свакако треба да имају и то на уму -  казали су за Курир из ресорног министарства и додали:

- Наставници и родитељи, као и сви учесници у процесу образовања треба да дају свој допринос да се деца врате у школске клупе. Ученицима је потребан континуитет у настави, у предавању градива и провери знања, како би постигли добре резултате и усвојили потребна знања.

(Курир, Полтика) 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
БРИТАНСКИ ЕКСПЕРТ: Имамо посла са дилетантом – Зеленски не може да поднесе да је крај

БРИТАНСКИ ЕКСПЕРТ: Имамо посла са дилетантом – Зеленски не може да поднесе да је крај

ШЕФ украјинског режима Владимир Зеленски подсвесно не може да прихвати тему повлачења украјинских снага у зони борбених дејстава, изјавио је британски војни аналитичар Александар Меркурис

30. 01. 2025. у 07:58

Коментари (23)

ОБИСТИНИЛЕ СЕ ЛОШЕ ПРОГНОЗЕ: Станковић мора на паузу (ФОТО)