ЈОВАН БАБИЋ: Како победити аждају страха у Србији

КАО неко ко је био део актуелних протесте студената, могу да кажем да људи који организују протесте немају никакву извршну моћ, као што је немају ни пленуми, истиче Јован Бабић.

Foto: Printskrin/тwitter/@LaziDetektor

Текст Јована Бабића преносимо у целости:

Као неко ко је био део актуелних протесте студената, могу да кажем да

Ако су некога масовно нападали ти лузери, онда сам то ја, и из личног искуства могу да вам кажем да су ти људи небитни. Не само да су небитни, већ и нису надлежни да вам било шта кажу или одређују у вашем животу. Они само покушавају да вас застраше и играју на ваше најјаче осећање – страх.

Зато се осећате лоше поред њих. Зато се плашите да слободно говорите у њиховом присуству. Зато се 210.000 студената и 20.000 професора плаши да уђе у зграду факултета.
Да ли је то нормална ситуација? Није.
Да ли то треба да се настави? Не.
Да ли се то свиђа нормалној Србији? Не.
Да ли се то свиђа већинској Србији? Не.
Па због чега онда таква ситуација и даље траје?

Због тмурног облика страха који се надвио над Србијом. Њега су донели екстремисти који сваки дан малтретирају људе који мисле другачије од њих и који желе да нормално живе. Они знају да немају никакву снага над вама, вашим животом али се труде да буду што гласнији да би вас застрашили.

Али могу из личног примера да вам кажем да они не могу да вас зауставе да говорите истину, да искажете своје мишљење. Могу да покушају да вас застраше али то не значи да ће успети ако знате шта и како раде.

Њихов начин рада је силеџијски то значи да сваки проблем покушавају да реше на силу. Тако су упослили своје ботове да људе као што сам ја нападају и исписали су више десетина хиљада коментара, постова сторија и свега осталог. Да ли ме је то застрашило? Није, и не треба и вас да уплаши. Да су ме уплашили ја сада ово не бих писао, али ви читате овај текст.

Модус операнди је исти: застраши свакога ко каже да жели нормално да живи. Циљ тог притиска јесте да они постану једини који могу слободно да се изражавају у друштву, док остали морају да ћуте – или ће бити лично таргетирани од стране групе.

Ту лежи њихова слабост – они не могу да таргетирају велики број људи, већ само појединце. Ја, као тај појединац, из личног искуства могу да вам кажем да су ти напади апсолутно небитни. Јер пас који лаје – не уједа.

Мене нису успели да сломе, иако су ме таргетирали као појединца. А ако се истовремено велики број људи успротиви и јасно каже да жели нормално да живи, тек њих неће моћи да сломе.

Они немају капацитете да таргетирају велики број људи – могу једног, десет или сто, али преко тога не могу, јер немају ресурсе за такав напад. Зато та врста њиховог притиска нема смисла када је у питању велики број људи.

Када се сви Срби сложе и кажу да желе да живе нормално, а не да буду у страху да слободно изразе своје мишљење, тада ће Србија поново постати нормална земља.

Они више не бирају средства и спремни су да жртвују образовање деце зарад политичке користи. Основне школе су им главна мета – желе да их блокирају. Зато врше огроман притисак на школе, њихове професоре, али и ђаке и њихове родитеље.

Ово знам јер ми многи пишу и траже да у медијима изнесем оно што им се дешава. Групе на друштвеним мрежама су потпуно злоупотребљене – у њима је могуће видети само политику, иако већина људи који су у тим групама то не жели, али се плаши да слободно изнесе своје мишљење.

Не морате да износите своје мишљење, не морате да подржавате било коју страну – довољно је да кажете да желите да живите нормално и да не желите да се групе основних школа користе у политичке сврхе. Да не желите да се деца мешају у политику. Слободно то напишите у групу.

Написаће и многи други.

Пуно људи ми пише да желе да се све ово заустави, да поново почну да живе нормално и да би им било најдраже да све одмах престане. Нисте сами. Многи једноставно не желе да јавно кажу оно што мисле.

Свети Георгије и аждаја страха

Ова ситуација ме подсећа на легенду о Светом Георгију:

Некада давно, у земљи Силен, народ је живео у страху од страшне аждаје која је излазила из

Краљ је био очајан када је дошао ред на његову ћерку, прелепу принцезу Александру. Иако је молио народ да је поштеде, они су инсистирали да се жртвује као и сви остали. Тужан, краљ ју је одвео на обалу језера где је живела неман и оставио је тамо.
У том тренутку наишао је Свети Георгије, храбри витез на белом коњу. Када је видео уплакану принцезу и сазнао шта се дешава, обећао је да ће је спасити.

Изненада, аждаја је изронила из воде, шиштећи и претећи. Георгије се прекрстио, подигао своје копље и јурнуо на неман. После жестоке борбе, успео је да јој копље зарије у врат и обори је на земљу.

Тада је рекао принцези да употреби свој појас и њиме завеже рањену неман – када је то учинила, аждаја је постала кротка као јагње.

Георгије је повео аждају у град и пред народом рекао да ће је убити ако се сви обрате
хришћанској вери. Краљ и народ су пристали и након што су се крстили, Георгије је докрајчио неман својим мачем.

У знак захвалности, краљ је понудио Георгију богатство, али он је одбио, рекавши да нека благо поделе сиромашнима. Затим је узјахао свог коња и одјахао даље, ширећи веру и правду.

Оно што можемо научити из ове легенде јесте да аждаја увек делује моћно док јој се неко не супротстави и да је због једне аждаје цела нација била у страху – све док није стигао један витез, спреман да се бори.

Највећи страх који има тигар од папира јесте да дођете и загребете га, јер тада ћете видети да је то само обичан папир и да сте без потребе страховали. Само је потребно учинити тај први корак.

Имајте разумевања за људе који су подржавали протесте и блокаде. Они ће имати емотивну
реакцију на крај нечега у шта су уложили део себе. Зато будите толерантни, покажите разумевање и дајте им прилику да их прође емотивни набој. Тек онда им смирено објасните да могу да воде своју политичку борбу, али без уплитања деце у њу.

Верујте човеку којег су управо они највише нападали и који вам сада пише – јер знам да су њихови напади небитни и да нису надлежни да вам соле памет и намећу своју вољу. Ово вам говорим из личног искуства.

Када покушају да донесу одлуку о прекиду наставе, питајте их по ком закону поступају када
гласају. Ако не могу да наведу закон који им даје право да прекину наставу – а неће моћи, јер такав закон не постоји – реците им да не дижу буку без основа.

Полако, смирено и толерантно се понашајте, јер то су ваше колеге са којима ћете наставити да радите. Када виде да су у мањини, сами ће променити свој приступ. Групе нису само њихове – већ и ваше.

Константна злоупотреба обележила је ове блокаде – противзаконитим блокадама факултета, противзаконитом обуставом рада у основним школама и злоупотребом свих могућих група, од синдиката до група повезаних са основним школама. Све је искоришћено у сврху политичког активизма, а ипак можемо видети да је одзив грађана изузетно мали. Тога је свесна и опозиција, која одбија да изађе на изборе и провери да ли заиста ужива подршку српског народа.

Драге колеге студенти не дозволите да постанете војници политичара у њиховој борби јер они ће добити све а ви изгубити све. Вас жртвују зарад њиховог покушаја да дођу на власт, а истраживања јавног мњења показују да они губе подршку јер константе блокаде и притисак на колеге који врше им односи много више гласова него што доноси. Из дана у дан губе све више гласача због екстремне политике коју воде, а тек у новембру када студенти подвуку црту видећете колико ће им пасти рејтинг. За пар месеци ће се заборавити ове блокаде али неположени испити ће остати неположени.

Драге колеге студенти, не дозволите да постанете војници политичара у њиховој борби, јер они ће добити све, а ви изгубити све.

Вас жртвују зарад свог покушаја да дођу на власт, док истраживања јавног мњења показују да губе подршку – константне блокаде и притисак на остале људе који врше односе им много више гласова него што доносе.

Из дана у дан губе све више гласача због екстремне политике коју воде, а тек у новембру, када студенти подвуку црту, видећете колико ће им пасти рејтинг.

За пар месеци ове блокаде ће бити заборављене, али неположени испити ће остати неположени.

За Србију без екстремизма се вреди борити.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације