ИСТРАЖИВАЧКО НОВИНАРСТВО У СРБИЈИ ПОГОЂЕНО ТРАМПОВОМ ОДЛУКОМ: Ко је финансирао бројне новинаре и редакције широм света?

ИЗВРШНА наредба председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа да на три месеца суспендује страну помоћ, која је углавном спровођена преко Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) и Националног фонда за демократију (НЕД) одразиће се на бројне невладине организације у свету, али и на мреже независних новинарских истраживачких агенција и организација, од којих неке имају своје испоставе и у Србији.

Foto: Tanjug/AP

Мреже на чији ће рад Трампова одлука свакако утицати су Пројекат за пријављивање организованог криминала и корупције (ОЦЦРП) и Глобална истраживачка новинарска мрежа (ГИЈН), јер су до сада агенције америчке владе били значајни донатори ових организација. Док се ОЦЦРП већ пар мецеци, захваљујући писањима Wикилеакса и француског Медиапарта, доводи у веома блиску везу са УСАИД-ом и Стејт департментом, ГИЈН је недуго после Трампове одлуке позвао да се финансирање УСАИД-а настави јер "прекид финансирања значи да ће истраживачке групе у Африци, Азији, Латинској Америци, Источној Европи, на Блиском истоку, и на Пацифичким острвима бити ограничене или потпуно онемогућене да наставе непроцењиво истраживање". 

Еуронеwс Србија је покушао да утврди колико ће извршна наредба Доналда Трампа утицати на истраживачко новинарство у Србији, али нико од оних које смо контактирали тим поводом није желео да одговори на питања Еуронеwс Србија. Ипак, на основу јавно доступних података, може се открити бар део финансијских средстава које су, у виду грантова и донација, добиле организације које наводе да се баве истраживачким новинарством и борбом против корупције. 

КРИК је део ОЦЦРП-а

Део ОЦЦРП-а у Србији је Мрежа за истраживање криминала и корупције (КРИК) што је јасно истакнуто и на њиховом сајту. 

- КРИК је део међународне новинарске мреже Организед Цриме анд Цоруптион Репортинг Пројецт (ОЦЦРП), коју чине непрофитни истраживачки центри и независни медији из двадесетак земаља света, од Балкана и Источне Европе, до Централне Азије. ОЦЦРП је помогао оснивање КРИК-а и помаже његов развој - наводи се на њиховој web презентацији, док се уредник КРИК-а, Стеван Дојчиновић, на сајту ОЦЦРП-а наводи и као део тима те организације.

Управо је Дојчиновић говорећи за Радио-телевизију Србије поводом процурелих "Пандора папира", на питање новинарке да ли сматра да је објављивање таквих докумената више у америчком или јавном интересу и зашто подаци не цуре из америчких офшорова рекао да не зна ни ко је извор података које је КРИК објавио.

- Ја не знам ко је конкретно извор ових информација. То је подељено са Међународним конзорцијумом истраживачких новинара (ИЦИЈ) који су онда даље укључили нас да анализирамо... Ми смо папире за Србију практично анализирали. Чак нисмо толико гледали те документе који се не тичу Србије. Тако да не знам. Не могу да одговорим на та питања - рекао је Дојчиновић за РТС.

Иначе, ИЦИЈ на свом сајту има листу донатора а међу њима наводе и амерички Стејт департмент (Биро за демократију, људска права и рад), Национални фонд за демократију (НЕД), Фондацију за отворено друштво, немачки ГИЗ итд.

Foto: Tanjug/AP

КРИК на свом сајту наводи и да се финасира из донација, а међу страним институцијама и фондацијама које су помогле њихов рад, поред ОЦЦРП-а, наводе се и Национални фонд за демократију (НЕД), Фондација за отворено друштво Џорџа Сороша, Фонд Браће Рокфелер, Интернеwс итд.

Према јавно доступним подацима, КРИК је у периоду од 2019. до 2023. године, од донација приходовао 165.468.000 динара, тј. око 1,4 милиона евра.

Еуронеwс Србија је редакцији КРИК-а послао питање везано за извршну наредбу Доналда Трампа, а поред тога тражили смо и одговоре на питања на којим пројектима је КРИК сарађивао са НЕД-ом, колико су средстава од ове америчке агенције добили од свог оснивања и како ће Трампова одлука утицати на рад ОЦЦРП-а чији је КРИК део.

До објављивања овог текста, КРИК није одговорио на постављена питања.

Глобална истраживачка новинарска мрежа за осам година остварила приходе од преко 15 милиона долара

Поред ОЦЦРП-а, КРИК је део и Глобалне истраживачке новинарске мреже (ГИЈН), организације која је од свог оснивања 2003. године до данас успела да окупи 251 групу у 95 земаља широм света, са својим испоставама у више од 20 земаља, док су у Србији поред КРИК-а, други чланови ГИЈН-а БИРН, ЦИНС и Новосадска новинарска школа.

Foto: Shutterstock

По питању донација, ГИЈН је за период 2015-2023. године приходовао 15.239.464 долара, а међу донаторима које наводе на њиховом сајту је и Фондација за отворено друштво Џорџа Сороша. 

Иако према извештајима ГИЈН-а није могуће утврдити колико је који донатор уложио средстава у њихов рад, на сајту Фондације за отворено друштво се налази информација да је у периоду од 2017-2023. године та фондација финансирала ГИЈН са укупно 2.475.000 долара. 

Два регистрована БИРН-а

Други значајан члан ГИЈН-а у Србији је Балканска истраживачка новинарска мрежа (БИРН), која своје редакције има и у региону, тј. у Румунији, Северној Македонији, Босни и Херцеговини, Албанији, али и на Косову и Метохији.

Међу бројним звучним именима, када су у питању партнери и донатори БИРН-а у Србији, истичу се: УСАИД, НЕД, Фонд за отворено друштво Србије, Шведска међународна агенција за сарадњу и развој (СИДА), ИРЕX, Фреедом Хоусе, ОЕБС, Транспаренцy Интернатионал.

Према доступним финансијским извештајима удружења грађана БИРН у Србији, од 2019. закључно са извештајем за 2023. годину организација је од донација добила 315.591.000 динара, односно око 2,7 милиона евра, када се у обзир узме првобитни финансијски извештај за 2023. годину од 27. марта 2024. године. 

Фото: Принтсцреен

БИРН Србија је у АПР за 2022. годину пријављивао измене финансијских извештаја, који показују разлику од око 10 милиона динара, тј. измењени извештај за 2022. годину показује за око 10 милиона динара мање донација, субвенција и дотација, што треба узети у обзир када се посматрају финансије БИРН-а у периоду од 2019. до 2023. године.

Такође, у Агенцији за привредне регистре Србије, осим удружења БИРН, регистровано је и друштво са ограниченом одговорношћу, тј. БИРН ДОО Београд, на истој адреси, Косовска 17 у Београду. БИРН ДОО, како показују подаци, постоји од 2007. године и његов тренутни директор је држављанка Босне и Херцеговине, Душица Лукреција Штилић, док је заступник Снежана Царичић, а БИРН ДОО укупно има 27 уписаних власника, са различитим процентом власништва. Међу њима се налазе: Аида Алић, Амила Незировић, Ана Петрушева, Аниса Сућеска-Векић, Ана МекТагарт, Балканска истраживачка регионална мрежа (са уделом 32,35 одсто), Кириак Мариан, Драгана Николић, Драгана Жарковић Обрадовић, Душица Лукреција Икић-Цоок, Ерна Мачкић, Гордана Игрић, Кренар Гаши, Маида Селимовић, Маркус Танер, Мерима Хусејновић, Мухамет Хајрулаху, Надира Корић, Немирна Јелачић, Ниђара Ахметашевић, Синиша-Јаков Марушик, Слободан Георгиев, Снежана Павловић, Сунита Хасић-Јаковљевић, Татјана Дробњак, Весна Бјекић и Џара Јета.

БИРН ДОО је, према доступним финансијским извештајима, од 2014. до 2023. године, остварио пословне приходе, што укључује приходе од продаје робе, производа и услуга, као и друге пословне приходе, од укупно 258.248.000 динара, што је око 2,2 милиона евра.

Еуронеwс Србија је од БИРН-а тражио коментар о извршној наредби Доналда Трампа, а поред тога тражили смо и одговоре на питања на којим пројектима је БИРН сарађивао са УСАИД-ом и НЕД-ом и колико су средстава од ових агенција америчке владе добили од свог оснивања.

До објављивања овог текста, БИРН није одговорио на постављена питања.

НУНС основао ЦИНС, Саливен раније био оснивач организације са истим именом у Сарајеву

Осим КРИК-а и БИРН-а, у Србији постоји још једна редакција истраживачких новинара, а коју је основао НУНС као своју секцију 2007. године и реч је о Центру за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС), који је 2012. године, постао независно правно тело и регистрован је у Агенцији за привредне регистре као фондација, што је и наведено на њиховом сајту. 

Иначе, оснивач ОЦЦРП-а, Дру Саливен, пре него што је са Паулом Радуом основао ту организацију, још 2004. године је у Сарајеву основао Центар за истраживачко новинарство (ЦИН), из којег је изашао две године касније. Почетни капитал за оснивање те организације обезбедила је компанија Јоурналисм Девелопмент Гроуп (ЈДГ), која је била под контролом Саливена. ЦИН Србије настаје отприлике у исто време када Саливен оснива ОЦЦРП, а данас су обе организације део ГИЈН-а.

Према финансијским извештајима ЦИНС-а, организација је од 2019. до 2023. године од донација приходовала око 100.812.000 динара, односно око 860.000 евра. 

У Управном одбору ЦИНС-а, иначе, седе Оливер Риверс, који је члан ОЦЦРП-а и Семир Мујкић као члан БИРН-а из Босне и Херцеговине. Поред њих ту је и Бојана Селаковић, која је у периоду 2013-2022 радила у Грађанским иницијативама, организацији која међу својим донаторима такође има УСАИД, НЕД и Фондацију за отворено друштво, и која је у период од 2005. до 2023. године добила укупно 1.419.262.000 динара, односно око 12,2 милиона евра донација. Како показују подаци сајта Усаспендинг.гов, међу донаторима је био и амерички Стејт Департмент који је организацији донирао 852.507 долара. 

ЦИНС сарађивао са Интернеwс-ом који је од УСАИД-а добио готово пола милијарде долара?

ЦИНС је такође сарађивао и са једном од највећих светских мрежа за тренинг и обуку младих новинара, а посебно када су у питању нове технологије и присуство на интернету. Увидом у списак донатора ЦИНС-а, који је доступан на њиховом сајту, приметно је да се више пројеката ЦИНС-а тицало управо подршке развоју и напретку истраживачког новинарства у Србији, али и обукама новинара, те да је међу донаторима и Интернеwс, који се такође наводи и као донатор КРИК-а.

Интернеwс је иначе светска мрежа за коју Wикилеакс тврди да је од УСАИД-а добила 472,6 милиона долара, а која је радила са 4.291 редакција, производећи током једне године 4.799 сати програма који је стигао до 778 милиона људи, а кроз обуку Интернеwс-а је прошло око 9.000 новинара, према подацима из 2023. године. 

Извршна наредба председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа да на три месеца суспендује страну помоћ, која је углавном спровођена преко Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) и Националног фонда за демократију (НЕД) одразиће се на бројне невладине организације у свету, али и на мреже независних новинарских истраживачких агенција и организација, од којих неке имају своје испоставе и у Србији.

Мреже на чији ће рад Трампова одлука свакако утицати су Пројекат за пријављивање организованог криминала и корупције (ОЦЦРП) и Глобална истраживачка новинарска мрежа (ГИЈН), јер су до сада агенције америчке владе били значајни донатори ових организација. Док се ОЦЦРП већ пар мецеци, захваљујући писањима Wикилеакса и француског Медиапарта, доводи у веома блиску везу са УСАИД-ом и Стејт департментом, ГИЈН је недуго после Трампове одлуке позвао да се финансирање УСАИД-а настави јер "прекид финансирања значи да ће истраживачке групе у Африци, Азији, Латинској Америци, Источној Европи, на Блиском истоку, и на Пацифичким острвима бити ограничене или потпуно онемогућене да наставе непроцењиво истраживање". 

Еуронеwс Србија је покушао да утврди колико ће извршна наредба Доналда Трампа утицати на истраживачко новинарство у Србији, али нико од оних које смо контактирали тим поводом није желео да одговори на питања Еуронеwс Србија. Ипак, на основу јавно доступних података, може се открити бар део финансијских средстава које су, у виду грантова и донација, добиле организације које наводе да се баве истраживачким новинарством и борбом против корупције. 

КРИК је део ОЦЦРП-а

Део ОЦЦРП-а у Србији је Мрежа за истраживање криминала и корупције (КРИК) што је јасно истакнуто и на њиховом сајту. 

- КРИК је део међународне новинарске мреже Организед Цриме анд Цорруптион Репортинг Пројецт (ОЦЦРП), коју чине непрофитни истраживачки центри и независни медији из двадесетак земаља света, од Балкана и Источне Европе, до Централне Азије. ОЦЦРП је помогао оснивање КРИК-а и помаже његов развој - наводи се на њиховој web презентацији, док се уредник КРИК-а, Стеван Дојчиновић, на сајту ОЦЦРП-а наводи и као део тима те организације.

Управо је Дојчиновић говорећи за Радио-телевизију Србије поводом процурелих "Пандора папира", на питање новинарке да ли сматра да је објављивање таквих докумената више у америчком или јавном интересу и зашто подаци не цуре из америчких офшорова рекао да не зна ни ко је извор података које је КРИК објавио.

- Ја не знам ко је конкретно извор ових информација. То је подељено са Међународним конзорцијумом истраживачких новинара (ИЦИЈ) који су онда даље укључили нас да анализирамо... Ми смо папире за Србију практично анализирали. Чак нисмо толико гледали те документе који се не тичу Србије. Тако да не знам. Не могу да одговорим на та питања - рекао је Дојчиновић за РТС.

Иначе, ИЦИЈ на свом сајту има листу донатора а међу њима наводе и амерички Стејт департмент (Биро за демократију, људска права и рад), Национални фонд за демократију (НЕД), Фондацију за отворено друштво, немачки ГИЗ итд.

КРИК на свом сајту наводи и да се финасира из донација, а међу страним институцијама и фондацијама које су помогле њихов рад, поред ОЦЦРП-а, наводе се и Национални фонд за демократију (НЕД), Фондација за отворено друштво Џорџа Сороша, Фонд Браће Рокфелер, Интернеwс итд.

Према јавно доступним подацима, КРИК је у периоду од 2019. до 2023. године, од донација приходовао 165.468.000 динара, тј. око 1,4 милиона евра.

Еуронеwс Србија је редакцији КРИК-а послао питање везано за извршну наредбу Доналда Трампа, а поред тога тражили смо и одговоре на питања на којим пројектима је КРИК сарађивао са НЕД-ом, колико су средстава од ове америчке агенције добили од свог оснивања и како ће Трампова одлука утицати на рад ОЦЦРП-а чији је КРИК део.

До објављивања овог текста, КРИК није одговорио на постављена питања.

Глобална истраживачка новинарска мрежа за осам година остварила приходе од преко 15 милиона долара

Поред ОЦЦРП-а, КРИК је део и Глобалне истраживачке новинарске мреже (ГИЈН), организације која је од свог оснивања 2003. године до данас успела да окупи 251 групу у 95 земаља широм света, са својим испоставама у више од 20 земаља, док су у Србији поред КРИК-а, други чланови ГИЈН-а БИРН, ЦИНС и Новосадска новинарска школа.

По питању донација, ГИЈН је за период 2015-2023. године приходовао 15.239.464 долара, а међу донаторима које наводе на њиховом сајту је и Фондација за отворено друштво Џорџа Сороша. 

Иако према извештајима ГИЈН-а није могуће утврдити колико је који донатор уложио средстава у њихов рад, на сајту Фондације за отворено друштво се налази информација да је у периоду од 2017-2023. године та фондација финансирала ГИЈН са укупно 2.475.000 долара. 

Два регистрована БИРН-а

Други значајан члан ГИЈН-а у Србији је Балканска истраживачка новинарска мрежа (БИРН), која своје редакције има и у региону, тј. у Румунији, Северној Македонији, Босни и Херцеговини, Албанији, али и на Косову и Метохији.

Међу бројним звучним именима, када су у питању партнери и донатори БИРН-а у Србији, истичу се: УСАИД, НЕД, Фонд за отворено друштво Србије, Шведска међународна агенција за сарадњу и развој (СИДА), ИРЕX, Фреедом Хоусе, ОЕБС, Транспаренцy Интернатионал.

Према доступним финансијским извештајима удружења грађана БИРН у Србији, од 2019. закључно са извештајем за 2023. годину организација је од донација добила 315.591.000 динара, односно око 2,7 милиона евра, када се у обзир узме првобитни финансијски извештај за 2023. годину од 27. марта 2024. године. 

БИРН Србија је у АПР за 2022. годину пријављивао измене финансијских извештаја, који показују разлику од око 10 милиона динара, тј. измењени извештај за 2022. годину показује за око 10 милиона динара мање донација, субвенција и дотација, што треба узети у обзир када се посматрају финансије БИРН-а у периоду од 2019. до 2023. године.

Такође, у Агенцији за привредне регистре Србије, осим удружења БИРН, регистровано је и друштво са ограниченом одговорношћу, тј. БИРН ДОО Београд, на истој адреси, Косовска 17 у Београду. БИРН ДОО, како показују подаци, постоји од 2007. године и његов тренутни директор је држављанка Босне и Херцеговине, Душица Лукреција Штилић, док је заступник Снежана Царичић, а БИРН ДОО укупно има 27 уписаних власника, са различитим процентом власништва. Међу њима се налазе: Аида Алић, Амила Незировић, Ана Петрушева, Аниса Сућеска-Векић, Ана МекТагарт, Балканска истраживачка регионална мрежа (са уделом 32,35 одсто), Кириак Мариан, Драгана Николић, Драгана Жарковић Обрадовић, Душица Лукреција Икић-Цоок, Ерна Мачкић, Гордана Игрић, Кренар Гаши, Маида Селимовић, Маркус Танер, Мерима Хусејновић, Мухамет Хајрулаху, Надира Корић, Немирна Јелачић, Ниђара Ахметашевић, Синиша-Јаков Марушик, Слободан Георгиев, Снежана Павловић, Сунита Хасић-Јаковљевић, Татјана Дробњак, Весна Бјекић и Џара Јета.

БИРН ДОО је, према доступним финансијским извештајима, од 2014. до 2023. године, остварио пословне приходе, што укључује приходе од продаје робе, производа и услуга, као и друге пословне приходе, од укупно 258.248.000 динара, што је око 2,2 милиона евра.

Еуронеwс Србија је од БИРН-а тражио коментар о извршној наредби Доналда Трампа, а поред тога тражили смо и одговоре на питања на којим пројектима је БИРН сарађивао са УСАИД-ом и НЕД-ом и колико су средстава од ових агенција америчке владе добили од свог оснивања.

До објављивања овог текста, БИРН није одговорио на постављена питања.

НУНС основао ЦИНС, Саливен раније био оснивач организације са истим именом у Сарајеву

Осим КРИК-а и БИРН-а, у Србији постоји још једна редакција истраживачких новинара, а коју је основао НУНС као своју секцију 2007. године и реч је о Центру за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС), који је 2012. године, постао независно правно тело и регистрован је у Агенцији за привредне регистре као фондација, што је и наведено на њиховом сајту. 

Иначе, оснивач ОЦЦРП-а, Дру Саливен, пре него што је са Паулом Радуом основао ту организацију, још 2004. године је у Сарајеву основао Центар за истраживачко новинарство (ЦИН), из којег је изашао две године касније. Почетни капитал за оснивање те организације обезбедила је компанија Јоурналисм Девелопмент Гроуп (ЈДГ), која је била под контролом Саливена. ЦИН Србије настаје отприлике у исто време када Саливен оснива ОЦЦРП, а данас су обе организације део ГИЈН-а.

Према финансијским извештајима ЦИНС-а, организација је од 2019. до 2023. године од донација приходовала око 100.812.000 динара, односно око 860.000 евра. 

У Управном одбору ЦИНС-а, иначе, седе Оливер Риверс, који је члан ОЦЦРП-а и Семир Мујкић као члан БИРН-а из Босне и Херцеговине. Поред њих ту је и Бојана Селаковић, која је у периоду 2013-2022 радила у Грађанским иницијативама, организацији која међу својим донаторима такође има УСАИД, НЕД и Фондацију за отворено друштво, и која је у период од 2005. до 2023. године добила укупно 1.419.262.000 динара, односно око 12,2 милиона евра донација. Како показују подаци сајта Усаспендинг.гов, међу донаторима је био и амерички Стејт Департмент који је организацији донирао 852.507 долара. 

ЦИНС сарађивао са Интернеwс-ом који је од УСАИД-а добио готово пола милијарде долара?

ЦИНС је такође сарађивао и са једном од највећих светских мрежа за тренинг и обуку младих новинара, а посебно када су у питању нове технологије и присуство на интернету. Увидом у списак донатора ЦИНС-а, који је доступан на њиховом сајту, приметно је да се више пројеката ЦИНС-а тицало управо подршке развоју и напретку истраживачког новинарства у Србији, али и обукама новинара, те да је међу донаторима и Интернеwс, који се такође наводи и као донатор КРИК-а.

Интернеwс је иначе светска мрежа за коју Wикилеакс тврди да је од УСАИД-а добила 472,6 милиона долара, а која је радила са 4.291 редакција, производећи током једне године 4.799 сати програма који је стигао до 778 милиона људи, а кроз обуку Интернеwс-а је прошло око 9.000 новинара, према подацима из 2023. године. 

Интернеwс има своје канцеларије у преко 30 земаља, што укључује и седишта у САД, Лондону, Паризу и регионална седиша у Кијеву, Бангкоку и Наиробију. Како је објавио Wикилеакс, директорка Интернеwс-а је Џин Бурго, која „себи додељује плату од 451 хиљаду долара годишње, а раних 90-их је радила у Москви, где је имала буџет од 250 милиона долара, као и у другим конфликтним зонама.

Пројекти Интернеwс-а у Србији, у сарадњи са ЦИНС-ом одвијали су се од 2019. године, па је тако први од њих био „Продукција мултимедијских пакета у оквиру пројекта ’Јачање независних медија у Европи и Евроазији’“, а за шта је донатор био Интернеwс „Балкан Медиа Ассистанце Програм“ (БМАП).

Како се наводи на њиховом сајту, БМАП је "петогодишњи УСАИД-ов програм који подржава независност медија и слободу изражавања у БиХ, Црној Гори, Косову, Северној Македонији и Србији јачањем одрживости медија, подизањем квалитета медијског садржаја, изградњом компетенција новинара, пружањем правне подршке медијима и новинарима, као и активним укључивањем грађана и грађанки у медијски простор, уз снажну промоцију независних медијских гласова у свим наведеним државама". 

У сарадњи са БМАП-ом ЦИНС је реализовао и пројекат "Прекогранична мултимедијска продукција 'Суседи'", који је у једном тренутку био и повезан са програмом "Јачање независних медија у Европи и Евроазији".

Такође, реализован је и пројекат Видео Плус, али и Истраживање енергетског сектора, док су грантови од стране Интернеwс-а ЦИНС-у дати и за унапређење рада сајта, као и за продукцију подкаста, који данас заузимају веома важно место у свеукупној продукцији ЦИНС-а.

Еуронеwс Србија је од ЦИНС-а тражио коментар о извршној наредби Доналда Трампа, а поред тога тражили смо и одговоре на питања на којим пројектима је ЦИНС сарађивао са УСАИД-ом и НЕД-ом и колико су средстава од ових америчких агенција добили од свог оснивања.

До објављивања овог текста, ЦИНС није одговорио на постављена питања.

Новосадска новинарска школа са обуке новинара прешла на фектчекинг

ЦИНС, међутим, није једина организација у Србији која је радила на обуци новинара, јер се тиме бавила и Новосадска новинарска школа (ННШ), која се касније усмерила на друге активности међу којима је и фектчекинг, односно провером чињеница.

Финансијски извештаји ННШ-а говоре да је организација у периоду од 2019. до 2023. године од донација приходовала укупно 210.251.000 динара, односно око 1,8 милиона евра.

Из годишњих извештаја за 2023. и 2022. годину може се видети да је од стране НЕД-а, Европске задужбине за демократију (ЕЕД), Европске уније и Транстеле Цанал Франце Интернатионал-а, на име разних пројеката “фектчекинга”, а чије време реализације је од 2021. до 2025. године, ННШ инкасирала 859.651 евра.

Међутим, цифра за дати период није коначна с обзиром да се и из ранијих годишњих извештаја може видети да је ННШ учествовала у пројектима “фектчекинга” чији покровитељи јесу биле горепоменуте организације, али организација у својим годишњим извештајима од 2021. и раније не наводи колико новца је добила за који пројекат.

Најпознатији пројекат „фектчекинга“ ННШ-а који су покренули јесте ФакеНеwс трагач.

"Рад ФакеНеwс Трагача су до сада кроз различите пројекте подржавали Национални фонд за демократију (НЕД) (2019-2023), Европска задужбина за Демократију (ЕЕД) (2021-2022) и Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе „Млади и медији за демократски развој“ (2022 -2023)", наводи се на web презентацији овог пројекта.

Поред ННШ, фектчекингом се бави још једна организација са севера Србије - Војвођански истраживачко-аналитички центар (ВОИЦЕ), који је основан као тхинк танк центар Независног друштва новинара Војводине (НДНВ).

Управни одбор НДНВ-а чини пет чланова и чине га Јасмина Михњак, Маша Митровић, Наталија Марко, Предраг Новковић, као и Јелена Тушуп, која у радној биографији наводи да је радила као консултант у области развоја и иновација у дигиталним медијима, за клијенте попут ИРЕX и УСАИД, Асоцијација медија, БИРН, као и ИЦТ Хуб, где је и похађала курс „Иноватион манагемент ацадемy“.

Еуронеwс Србија је од ННШ-а тражио коментар о извршној наредби Доналда Трампа, а поред тога тражили смо и одговоре на питања на којим пројектима је ННШ сарађивао са НЕД-ом и колико су средстава од ове америчке агенције добили од свог оснивања.

До објављивања овог текста, ННШ није одговорио на постављена питања.

Везе између НДНВ, ВОИЦЕ и Аутономије

НДНВ је такође и издавач већ споменутог ВОИЦЕ-а, али и портала Аутономија. Поред тога, занимљиво је да је извршна директорка НДНВ-а Ана Лалић Хегедиш, која се наводи и као издавач портала Аутономија, док је главни и одговорни уредник ВОИЦЕ-а (где се Лалић Хегедиш наводи као један од аутора) Динко Грухоњић, који је такође и заменик главног и одговорног уредника портала Аутономија.

Према финансијским извештајима који су доступни јавности, НДНВ је у периоду од 2019. до 2023. године кроз донације инкасирао 163.302.000 динара, односно око 1,4 милиона евра. Према сопственој анализи, НДНВ наводи да преко 90 одсто прихода остварује кроз донације, тј. не учествује на тржишту, него се ослања на подршку.

Међу бројним донаторима НДНВ-а које наводе су и Фонд за хуманитарно право, Амбасада САД, Цивил Ригхтс Дефендерс, ДИВАЦ Фондација, Европска задужбина за демократију (ЕЕД), Балкан Инвестигативе Репортинг Нетwорк (БИРН), Бритисх Цоунцил, YИХР - Иницијатива младих за људска права,  Фондација Браће Рокфелер, Фондација за отворено друштво Џорџа Сороша, Савет Европе, Грађанске иницијативе, НЕД итд.

Као финансијери пројеката у којима је главни актер ВОИЦЕ, између осталих, помињу се Бритисх Цоунцил, Америчка амбасада у Београду, Фондација Браће Рокфелер, ЕЕД…

Транспарентност Србија заступник Транспаренцy Интернатионал-а

Поред свих наведених, УСАИД је био донатор још једне међународне невладине организације - Транспаренцy Интернатионал. Ова организација се такође финансира из донација, а међу донаторима су, како су навели на сајту, амерички Стејт Департмент, УСАИД, немачки Геселлсцхафт фüр интернатионале Зусамменарбеит (ГИЗ), Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (СИДА), Јоурналисм Девелопмент Нетwорк – организација која послује као ОЦЦРП, Фондација за отворено друштво Џорџа Сороша итд.

Признати заступник организације Транспаренцy Интернатионал у нашој земљи је Транспарентност Србија, која на свом сајту наводи да је "нестраначка, невладина и непрофитна организација усмерена на борбу против корупције у Србији". На сајту су такође приказани и финансијски извештаји од 2011-2023. године, који показују да је ова НВО у том периоду кроз донације добила укупно 439.776.000 динара, што је више од 3,7 милиона евра.

Списак донатора Транспарентност Србија укључује државне институције, амбасаде и министарства, Велике Британије, Холандије, Норвешке, Финске, Немачке, Швајцарске, али и Фонд за отворено друштво, Фондацију Конрад Аденауер, Фреедом Хоусе, а посебно је наведено да „значајни извори прихода по основу уговора о пружању услуга“ долазе од УНДП, УСАИД, Института за европске политике, Институт за европску политику отвореног друштва који је део Фондације за отворено друштво Џорџа Сороша, као и Међународног партнерства за буџет (који такође међу својим донаторима има Стејт департмент, УСАИД и Фондацију за отворено друштво). На сајту Транспарентности Србија доступна је и структура прихода организације по годинама за које су доступни финансијски извештаји.

Еуронеwс Србија је од Транспарентности Србија тражио коментар о извршној наредби Доналда Трампа, а поред тога тражили смо и одговоре на питања на којим пројектима је Транспарентност Србија сарађивао са УСАИД-ом и колико су средстава од ове америчке агенције добили од свог оснивања.

Из Транспарентности Србија су се захвалили на прилици да говоре за Еуронеwс Србија, али нису желели да дају свој коментар о овим темама.

Шта је ОЦЦРП и које су његове везе са УСАИД-ом и другим агенцијама Владе САД?

ОЦЦРП је мрежа настала 2008. године у Сарајеву, као продукт сарадње америчког новинара Друа Саливена и румунског новинара Паула Радуа, уз иницијални циљ да се уз помоћ новинарске мреже истраживача спроводе новинарске истраге о организованом криминалу и корупцији у региону Балкана, односно бивше Југославије.

Врло брзо мрежа ОЦЦРП се разгранала када је њен значај препознала америчка влада, а што ће касније довести до откривања великих случајева корупције и прања новца у целој источној Европи. Међутим, оно што је заједничко ОЦЦРП-у, али и свим његовим спин-офф верзијама у свету, тј. чланицама мреже, је тврдња да су мреже потпуно независне у свом раду, уређивачкој политици, као и смеру који заузимају када су у питању истраге наводне корупције и организованог криминала.

Па ипак, француски и италијански истраживачки новинари из Медиапарт-а и Ил Фатоо qуотидиано су открили да је ОЦЦРП од америчке владе од оснивања добио најмање 47 милиона долара за своје активности, док је иницијални капитал за оснивање од 1,7 милиона долара обезбеђен од стране Бироа за међународну борбу против наркотика И спровођење закона (ИНЛ), који је описан као срце америчке спољне политике бивше администрације.

У истраживању Медиапарт наводи и то да је сам ОЦЦРП у саопштењу рекао да субгрантови, тј. средства која су део неких других пројеката и грантова, датих иницијално другим организацијама, не би требало да буду укључена, јер се о њих ОЦЦРП окористио, колоквијално речено “из друге руке”, па би они требало да буду искључени из коначног збира.

Списак свих донатора ОЦЦРП-а укључује добро познате организације, фондације и агенције, које су активне и у Србији и активно подржавају развој отвореног друштва, заједнице, као и развој демократије. Неке од њих су: УСАИД, Стејт Департмент, Фондација за отворено друштво Џорџа Сороша, Фондација Браће Рокфелер итд.

Такође, провером финансија ОЦЦРП-а, може се видети да је организација од 2017. до 2023. године приходовала укупно 96.372.767 долара од чега је Влада САД обезбедила 39.613.602 долара, што се види кроз финансијске извештаје ОЦЦРП-а који су јавно доступни.

У извештајима се може видети и да постоји разлика у грантовима који су наменски (средства опредељена за одређену намену, конкретне пројекте) и на оне који су без икаквих ограничења. Влада САД-а давала је грантове без икаквих ограничења, а остали донатори су новац давали углавном за пројекте, па из тога произилази да је америчка Влада финансирала сам рад организације, док су пројекте финансирали остали донатори. 

ОЦЦРП био умешан у покушај обарања Трампа?

ОЦЦРП је посебно дошао у жижу јавности када се ова организација довела у везу са покушајем опозива председника САД Доналда Трампа 2019. године. Наиме, за опозив председника Трампа током његовог првог мандата коришћен је извештај ОЦЦРП-а који је звиждач, аналитичар ЦИА, према тврдњама новинара Мајкла Шеленбергера оснивача портала „Публиц“, цитирао четири пута у свом сведочењу, а његово сведочење се тицало наводне Трампове злоупотребе овлашћења у сврху прикупљања доказа против Џоа Бајдена и његовог сина Хантера, са којим је водио политичку борбу за други мандат 2020. године.

Након што је нова Трампова администрација објавила да обуставља финансирање УСАИД-а, НЕД-а и других агенција под контролом бивше администрације, медији су почели поново да пишу о томе да је ОЦЦРП употребљен као оружје у борби против Трампа.

- ОЦЦРП не функционише као нормална организација за истраживачко новинарство јер изгледа да његови циљеви укључују мешање у страна политичка питања, укључујући изборе, са циљем промене режима. Саливен је рекао за НДР да је његова организација ’вероватно одговорна за то што је пет или шест земаља изменило владу... и за довођење на власт или збацивање премијера - написао је Шеленбергер на свом сајту Публиц и додао:

"Такође, изгледа да су ЦИА, УСАИД и ОЦЦРП били укључени у опозив председника Трампа на начин сличан операцијама промене режима у којима све три организације учествују у иностранству. Разлика је у томе што је веома незаконито, па чак и издајнички да се ЦИА, УСАИД и њени уговарачи и посредници, познати као ’изрезници’, мешају у америчку политику на овај начин".

ОЦЦРП је оповргао тврдње Шеленбергера, рекавши да њихов „рад није политички“.

- ОЦЦРП је недавно постао предмет теорије завере да смо у сарадњи са једним од наших донатора, УСАИД-ом, покушали да поткопамо председника Доналда Трампа током његовог првог мандата. То једноставно није тачно, и то није начин на који ради ОЦЦРП - навели су у саопштењу.

Саливен вршио притисак на новинаре који су објавили документарац о везама ОЦЦРП-а и агенција Владе САД?

Међутим, други сегмент везан за рад ОЦЦРП-а је такође пробудио интересовање јавности, а тиче се управо веза ОЦЦРП-а са бившом администрацијом и владиним агенцијама, у контексту њихове умешаности у Трампов импичмент 2019. године, али и рад широм света.

Наиме, у документарном филму немачке телевизије НДР који говори о зависности ОЦЦРП-а од средстава владиних агенција, попут УСАИД-а, наведено је од стране званичнице УСАИД-а Шенон Мекгвајер да агенција УСАИД "одобрава ОЦЦРП-ов годишњи план рада и одобрава запошљавање нових кадрова међу кључним особљем".

Истраживање за документарни филм је спроведено у сарадњи већ поменутог француског Медиапарта, италијанског Ил Фатто Qуотидиано, као и Репортерс Унитед из Грчке и Дроп Сите Неwс из САД, са немачком телевизијом.

Након што је документарац емитован, француски Медиапарт је објавио да је немачки НДР обуставио даљу истрагу и цензурисао сопствени филм "након што је амерички новинар Дру Саливен, оснивач и лидер ОЦЦРП-а, извршио притисак на менаџмент НДР-а и створио лажне оптужбе против новинара телевизије укључених у пројекат".

Оно што је откривено је да су у раду ОЦЦРП-а изворне финансије организације потекле од стране владиних агенција бивше администрације, односно директно од Бироа Стејт Департмента за међународну борбу против наркотика и послове спровођења закона (ИНЛ), као и да је УСАИД велики донатор мреже, што у филму говори и сам Дру Саливен, додајући да се ради о нешто мањем проценту у односу на целокупне донације.

(Јуронјуз)

Препоручујемо

Свет

0 22

"ТО ЈЕ ИСТИНА" Илон Маск хитно реаговао на објаву Виктора Орбана о УСАИД-у (ВИДЕО)

23. 02. 2025. у 15:10

Политика

0 105

КО ЈЕ У СРБИЈИ ПРИМАО ПАРЕ ОД УСАИД? Директор ФБИ најавио чистку (ВИДЕО)

22. 02. 2025. у 18:48

Свет

0 2

УСАИД ИДЕ НА ПРИНУДНИ ОДМОР: Суд одобрио Трампов план - Оптужбе "претеране"

22. 02. 2025. у 13:59

Свет

0 3

АДВОКАТ УКРАЈИНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ДИЖЕ УЗБУНУ: УСАИД и ЦИА направиле "верско чишћење"

20. 02. 2025. у 15:28

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације