НИКАКО ми се није допао још пре више до две деценије, кад ми је расплакао тада двогодишњег сина на новогодишњој додели пакетића деци запослених на Б92 на којој је сваке године он био Деда Мраз. Ни другој деци није био превише симпатичан, па су и она са страхом прилазила по пакетиће, али овај мој није хтео од њега да узме из руке ништа, ни за живу главу. Нису помогле ни молбе, ни обећање да га у пакетићу чека омиљена играчка, ни то што сам говорила додирујући човека у црвеном оделу: "Види, сине, не плаши се, то је чика Веран", јер тек тад је дете кренуло да вришти.
25. 11. 2025. у 17:21
Коментари (35)