ДВЕ ЛЕКЦИЈЕ О НАТО АГРЕСИЈИ Ауторски текст Зорана Аврамовића, научног саветника

НАТО бомбардовање 19 европских држава догађај је који ће бити снажно утиснут у свест и памћење српског народа. Срби ће памтити 1999. као Косовску битку 1389. године. Окончањем бомбардовања 10. јуна 1999. године, ништа се суштински није променило у односу већинског Запада према Србима. Промењена су средства.

Фото И. Маринковић

НАТО пропаганда је тврдила да спречава "хуманитарну катастрофу" и "етничко чишћење Албанаца на Косову". Противправна агресија на СР Југославију је одобрена да би се заштитила албанска национална мањина, од нецивилизованих Срба, и "диктаторске" власти Слободана Милошевића.

Срби тврде да је то лаж и да није било "хуманитарне катастрофе", да од 1990. до 1998. косовски Албанци одбијају дијалог. Док се оптужује Србија, екстремни Албанци формирају паравојне јединице. Американци су их именовали као терористе 1997, а крајем 1998. признали као ОВК. Показало се да су Срби доживели етничко чишћење, хуманитарну и националну катастрофу изгоном са Косова и Метохије.

Последице НАТО агресије на Србе су необориве.

1. Срби су очишћени из Хрватске (300.000) и са Косова и Метохије (200.000) уз помоћ НАТО снага. И Срби у Републици Српској су гађани истим бомбама. Нема их ни у Сарајеву, највећем српском граду после Београда. ЕУ је прешла преко "етничког чишћења".
2. Неколико година после 1999. задржан је спољни зид санкција са циљем да се изврше унутрашње промене у Србији. Правио се списак забрањених Срба (антиевропских снага!).
3. Србофобија полако слаби, али се не гаси у свим политичким и медијским центрима.
4. Процеси на Хашком трибуналу, где ће се судити српским челницима у држави, војсци, полицији који су бранили суверенитет Србије на Косову. Осуђена су 72 Србина на 1.170 година затвора! Хрвати на 300, а Бошњаци на 42 године. Каква неправда!
5. Тема "геноцида" у Сребреници стално се подгрева иако не одговара појму геноцид (планско убијање свих категорија становника једне нације). Нека се упореде Сребреница 1995. и Газа 2023. А 2024. и то 29 година после догађаја у овом градићу у РС, упрегао се Запад да у УН изгласа Резолуцију о Сребреници, противно свим научним доказима и чињеницама о једном злочину, а не геноциду.
6. После 1999. уследио је "албански март" 2004. на основу лажне вести о убијена три албанска детета. Убијено је 28 Срба, претучено 900, 4.000 протерано из својих кућа, уништено 16 православних цркава и 19 споменика културе. (Од Срба је етнички очишћено шест градова и девет села. Свим догађајима су присуствовали Кфор (30.000), Унмик (20.000) и косовска полиција (шест хиљада). Реаговали су када је погром завршен.)
7. Запад одбацује Вилсонов принцип народа на самоопредељење, примењује га на националну мањину; ЕУ доноси одлуку да Косово постане независна држава (до данас мање од сто земаља чланица УН признало тзв. Косово). Од тада стални захтеви да исто учини Србија. Како Србија да призна војно отету покрајину и своје историјско место?
8. Стално се понавља да Србија треба да усвоји европске вредности (да ли и НАТО ратно одузимање територије?), да Србија испуни услове.
9. Потписан Бриселски споразум 2012, српска страна све извршила, а косовски Албанци до данас одбијају да га примене. Запад прелази преко тога.
10. Запад брани украјинске границе и суверенитет, а одобрава одузимања дела територије српској држави.
11. Стални захтеви да Србија уведе санкције Русији после 2022, иако није у ЕУ.
12. Извештаји ЕП стално се односе према Србији као према малолетнику. Поништавају њену слободу, независност и спремност на сарадњу. И последњи извештај о напретку Србије ка ЕУ (Тонино Пицула) каже да се "осуђују насилни напади на мирне демонстранте". Постоји "забринутост за грађанске слободе" (21. фебруар).

Дакле од 1990, односно 1999. до данас нижу се облици дискриминације према Србима у континуитету мењајуће елите на власти у ЕУ државама и националним владама: оптуживања, дехуманизација целе нације, кажњавање, лагање, протеривање Срба из Хрватске, НАТО бомбардовање, отимање Косова и протеривање из Покрајине, криминализација у УН.

Две су лекције НАТО агресије 1999. године. Прва лекција: није било могуће да НАТО изврши агресију на СР Југославију а да то не остави дубоке последице по међународне односе и право. Сва релевантна међународна и национална документа бачена су под ноге целом свету.

Друга лекција: неизвесна је будућност демократије. Сви велики мислиоци тврдили су да демократија уклања ратне сукобе. НАТО је показао да и демократије међусобно ратују.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације