ЦЕО ЕКСПОЗЕ ЂУРЕ МАЦУТА: Прочитајте излагање кандидата за председника Владе

КАНДИДАТ за председника Владе Србије Ђуро Мацут у Скупштини Србије представио је програм будуће владе.

Фото: Printscreen

Експозе преносимо у целости:

„Народе српски, љубезна браћо моја,

Сад ми се, браћо, чини да сам дужност своју точно и совјесно испунио с пожртвовањем живота мог и здравља мог. Испунио сам је као човек, као син отечаства, као љубитељ рода и као правитељ ваш. Совјест моја сведочи ми да сам све што сам знао и што је од мене зависило употребио на ползу не само моју и моје фамилије, но и на ползу свију вас и све остале браће наше. Да ми је свагда ваша корист од моје користи не само нераздвојива била него да сам свагда вашу корист мојој препочитавао то сведоче дела моја, сведочиће и они са којима сам радио да вас до ове тачке доведем“.

Поштована председнице Народне скупштине Републике Србије,
Поштовани народни посланици,

Ваше екселенције,

Овим говором велики кнез Милош Обреновић обратио се Народној скупштини децембра 1830. године, када је посланике свечано обавестио о потврђивању хатишерифа и граница тадашње наше државе. Питање основно, које нас овде окупља и које нас увек окупљати мора, јесте – која је то наша дужност према отаџбини?

Све што овај дом треба да ради и све што треба да раде људи који се налазе у овоме дому јесте дужност да се служи отаџбини и да заједнички и уједињени дођемо до циља општег добра, општег напретка нашег народа. Та дужност погађа све људе, највише оне  који су на најистакнутијим државним функцијама, али и сваког нашег грађанина, био он земљорадник, студент, професор, службеник, војник, судија или било која друга професија. Ако тај осећај имамо сви и ако је интерес опстанка наше државе изнад свих других интереса, онда ћемо срећно извршити све своје обавезе и предати Србију бољу и уређенију будућим генерацијама.

Од дана када ми је председник Републике Александар Вучић учинио част да предложим свој кабинет и нову Владу Србије, на сваком месту чуо сам питања – ко је Ђуро Мацут?

Ја сам данас дошао у овај дом наше државотворности да кажем народним представницима и грађанима да сам ја човек и син свог народа, љубитељ нашег рода и, ако добијем вашу подршку, ваш правитељ и ваш брат. Да сам дату ми дужност прихватио беспоговорно као обавезу која ме је снашла и задесила и коју као верни син своје отаџбине нисам могао избећи јер би на тај начин избегао своју обавезу према своме народу и држави. Да сам сву своју корист и сав свој живот од овог момента претпоставио држави Србији позивајући вас све као браћу да радимо заједно и да радимо предано како бисмо кризу која нас је задесила превазишли и како бисмо Србију градили, унапређивали и креирали да буде оно што јесте и биће и што бити мора – наша тачка уједињења, наше биће, наше прибежиште и наша слобода.

На почетку одмах ћу изложити, у најкраћим цртама, фокус мог деловања током трајања мандата Владе.    

Да бисмо сигурним кораком корачали у будућност, енергично морамо радити на хармонизацији односа у нашем друштву. У претходном периоду видели смо запањујуће изливе беса и мржње. У нашој историји и у народу остала је, кроз векове, молитва Богу да нам подари слогу и јединство. И наша химна, која је заправо молитва, говори о томе да Господ сложи српску браћу драгу на свак дичан славан рад и да ће слога бити пораз врагу и најјачи српству град. То је гесло и то је наша химна. То мора бити наша карактеристика. Ту слогу изградићемо као вредност – дијалогом, толеранцијом, радом, изградњом система вредности који сви морамо делити, озбиљношћу али и одлучношћу.

Показало се да морамо да реформишемо наше образовање. Првенствено због тога што су кључни чиниоци образовања – ученици и студенти. Њима градимо и остављамо државу. Њихова усмерења и деловања треба да буду етична и правична – са изграђеним радним навикама, новим и актуелним знањима, али и да поштују универзалне вредности, ауторитет старијих и њихова животна искуства. Мора да се зна ко је ученик, ко студент а ко професор. Каква ће нам бити будућност ако будемо добили међу најмлађом нашом популацијом још једну поделу? Србија је уморна од подела! Србија је уморна од блокада! Нико нема и не сме имати  више права од другог и то је једина мера вредности. Институције система морају да функционишу у пуном капацитету и то је наш основни задатак.

Као универзитетски професор који је прошао сва универзитетска звања веома сам добро упућен у предности и недостатке нашег образовног система. Ситуација коју имамо уназад неколико месеци показала је да у овој области морамо одмах да делујемо и да мењамо много тога. Мора да се зна и да се поштује да су генерације и генерације гинуле и страдале да бисмо ми имали данашњу Србију – слободну и независну. Да бисмо ми имали државу. Државу која је светиња. Коју су генерације пре нас градиле и стварале. Србија је светиња због свих жртава које су за њу пале и због свих оних који тек треба да се роде. Светиња је и зато што је она једини начин да живимо у слободи.

Протести и незадовољства природна су манифестациона појава младости, али не и блокаде и ускраћивање права другима да раде, да се школују и да живе нормално. Када другоме ускраћујете права, као што су право на кретање или школовање, онда постајете узурпатор слобода других. Моја обавеза је да сва незадовољства расправимо на свим Уставом и законом дефинисаним форумима и да подржим нашу младост у њиховим настојањима, али све у складу са Уставом и законом као и на начин да нико нема права више од других. За мене као професора сви су студенти исти и сви су наша деца. У том смислу, функционисање институција система, пре свега школа и универзитета – мој су први приоритет. Уз то, сматрам и наглашавам да нам је на овом пољу неопходна саборност да извршимо реформу нашег образовања на начин да се овакве поделе више никада не понове. Да праштамо ако треба и да се измиримо зарад Србије.

Реформа ће свакако подразумевати увођење реда на овом пољу друштвеног деловања и у том смислу подржавам став претходног премијера, господина Милоша Вучевића, у погледу редефинисања Закона о уџбеницима. Наша деца морају имати најквалитетнија образовна средства у кључним предметима од националног значаја, која ће креирати наши најпоштованији стручњаци и ти уџбеници морају бити једнаки на целокупном простору Републике Србије.

Та реформа свакако ће обухватити како поље образовања, тако и поље науке. Дошло је време да наши грађани виде резултате од примењене науке. Да оне пројекте које финансира држава коначно видимо у пуној примени у нашој држави на корист свих наших грађана. Стиче се утисак да се заборавља да образовање и наука треба првенствено да служе  нашим грађанима и целокупном нашем друштву. То важи како за универзитете, тако и за све институте и друге стручне организације. Нико ту не може да буде независан и издвојен од нашег народа, него управо том народу да буде на располагању и његове проблеме да решава у складу са својим компетенцијама.

У контексту реформи односа и рада са нашом омладином предложићу формирање Савета при Влади Србије којим ћу лично руководити, а који би координирао и водио политику афирмисања младих талената наше земље, од којих у будућности треба да имамо националну и државну елиту. Са овом децом ученичке и студентске доби мора се радити плански и организовано, на начин да ова држава за њихову и општу  корист њихове таленте искористи, као и да их развија и унапређује. Наше министарство образовања и друге надлежне институције дужне су да прате развој ове деце константно, увек буду доступне да пруже стручну, материјалну и сваку другу подршку. Наравно, и то нарочито истичем овим путем, уставно је право на образовање свих и, уколико ме изаберете на положај председника Владе, учинићу све да се овај уставни параграф испоштује у потпуности.

У погледу осавремењивања рада са младима и коришћења савремених технологија наложићу релевантним структурама да креирамо могућност искоришћавања моћи друштвених мрежа у погледу образовања и културе дијалога и комуникације. Друштвене мреже имају све већи уплив у друштвене токове и васпитање наше деце и њихова моћ, која често зна бити негативна, мора се преокренути у корист наше омладине и нашег народног јединства и опстанка. У том смислу надлежни ће добити јасне инструкције и упутства у наредном периоду да креирају програме и садржаје који треба нашу децу да подучавају правим и општеприхваћеним друштвеним вредностима – части, поштењу, марљивости и патриотизму. Да моћ савремених комуникационих средстава усмеримо на добробит наше омладине.

Овим путем тражим вашу подршку да започнем национални дијалог у погледу дефинисања стања у нашој просвети и науци. Неприхватљиво је да школе не раде и да се не примењују одредбе Закона о штрајку. Основне и средње школе морају да се врате својој мисији образовања, али и васпитања деце. Наставни кадар такође мора бити свестан своје основне мисије и бити га достојан. Њихова одговорност према друштву огромна је, а ресурс којим управљају и који образују су наша деца. Самим тим одговорност за функционисање овог система мора да буде наглашена.

Функционисање универзитета треба да буде у складу са потребама друштва, савремено и на корист широј друштвеној заједници. Да бисмо то постигли, позивам на хитан дијалог све чиниоце, све ректоре, проректоре, декане и све студенте, да кроз дијалог пронађемо прихватљива решења и хитно омогућимо наставак универзитетског рада. Ово стање, какво сада имамо, директна је претња по опстанак наших универзитета и то стање мора да се прекине. Ово је став – мој лични, и тражим вашу подршку да буде од данас став државе, да институције система функционишу и да нико не сме да узурпира права других зарад политичких или било којих других интереса. Једнака права свима, то је оно што ће држава да омогући! Уколико  задобијем ваше поверење, поручујем свима да су им моја врата отворена 24 часа седам дана у недељи да решавамо сва отворена питања на добробит државе и народа и да ћу и ја ићи где год кажу да треба да дођем да разговарамо. Позивам и молим на хитност у поступању, јер Србија не може унедоглед да чека и ова се ствар мора решити хитно. Оклевати нећемо и не смемо.

Друга, али свакако једнако важна мисија мог мандата биће дефинисање начина функционисања Владе Републике Србије. Мој захтев као неког ко ће, уколико ме изаберете, водити и усмеравати ову Владу, јесте да министри морају више бити у народу и са народом. Да се мора установити начин рада такав да ће наше присуство бити далеко веће и чешће у свакој јединици локалне самоуправе, у сваком кутку Србије. Седнице, састанци, али и активности одржаваће се на местима где је то најцелисходније за решавање животних проблема наших грађана а не само у Београду. Видљивост сваког понаособ министарства и рад сваког министра понаособ морају бити доступни грађанима. Ја у ове људе које ћу вам као министре предложити – верујем и они имају моју подршку за обављање државних функција, али исто тако тражим да те послове обављају енергично, транспарентно и на извору проблема како би се што пре помогло грађанима тамо где то потребе налажу. Влада стога мора да добије мобилност – мобилност и ефикасност у служби народа!

Поред ових акутних проблема, програм ове Владе изложићу по ресорима, односно пољима друштвеног деловања.

ХАРМОНИЗАЦИЈА И СИНЕРГИЈА, НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

У свету који се убрзано мења образовање представља основу за лични и друштвени развој, а хармонизација образовних процеса између свих нивоа образовања је кључни корак ка унапређењу будућности нашег друштва. Изазови и догађаји који су обележили претходне месеце намећу потребу за преиспитивањем постојећих система и пракси. Неопходно је покренути дијалог како би се образовање, уместо прилагођавања новим потребама и трендовима, заправо реафирмисало као главни ослонац у развоју друштва.

Хармонизација образовања, што ће бити кључни приоритет Владе није само технички захтев, већ подразумева интеграцију његових различитих аспеката, синергију са науком и захтева широк спектар промена које ће обухватити све сегменте система образовања — од предшколског до високог.

Модерни образовни системи широм света све више теже интеграцији образовања и науке са циљем да створе динамичну средину, која није ограничена на теоријско знање већ се активно бави применом и развојем нових технологија и истраживања. Како бисмо постигли практичнију примену науке и њену синергију са образовањем, иницираћу измене Закона о министарствима којим се високо образовање измешта из Министарства просвете и спаја са науком, што очекујем да ће имати дубоке и дугорочне импликације које ће допринети свим сегментима друштва. Од стварања образовног система који почива на интеграцији са науком, развојем примењене науке, иновацијама у различитим сферама друштва до економског развоја. Овај корак је кључан за стварање напреднијег, конкурентнијег и одрживијег друштва.

Јединствени информациони систем просвете у Србији (ЈИСП), који представља кључни инструмент за сакупљање, обраду, чување и размену података који се односе на целокупни образовни систем, представљаће и основ за напредну реформу високог образовања у Србији. Како сада располажемо прецизним подацима о дужини студирања, успеху студената, наставку студија, запошљавању дипломаца и релевантности одређених програма на тржишту рада, потребно је да установимо механизме за редовно ревидирање буџетских квота које ће одсликати потребе привреде али и стратешко опредељења државе, омогућимо долазак престижних страних универзитета и генерално ојачамо међународну сарадњу у високом образовању и његову целокупну синергију са науком. Овим ћемо омогућити усмеравање високошколских установа на потребе тржишта рада и стварање академских грађана који су спремни да се носе са изазовима савременог друштва.

Фокус ове Владе биће свеопшта стратешка брига о ученицима са изузетним способностима јер она представља темељ будућег друштва које тежи иновацијама, напретку и креативности. Наш циљ је подржати таленте у сваком кораку образовања, од најранијег узраста до њихових професионалних успеха. Талентовани ученици често нису свесни свог потенцијала, па је наша обавеза да их рано препознамо и пружимо им адекватну подршку у развоју. Стручно упутство за препознавање, подршку и праћење ученика са изузетним способностима, које поставља основу за систематски и свеобухватан приступ препознавању и усмеравању талентованих ученика, и платформа „Такмичари генерације“ представљају прве кораке ка том циљу. Поред тога, покренућемо развој тестова за препознавање склоности и способности код ученика, што ће обезбедити равноправне шансе за свако дете у Србији да буде препознато и подржано у развоју својих талената. Ови тестови ће омогућити рано уочавање талената и обезбедити пружање адекватне подршке, а посебно су драгоцени у периодима транзиције у 5. разред или преласка у средњу школу. Наш циљ је да се спречи осипање талентованих ученика, нарочито приликом ових промена, што се тренутно догађа услед недостатка систематског праћења. Коришћењем ЈИСП-а пратићемо целокупни пут талентованих ученика – од препознавања способности, кроз индивидуализоване образовне програме до резултата на такмичењима и првих корака у професионалном животу. Оваквим свеобухватним праћењем, које подразумева хармонизован пруступ бризи о талентима на свим нивоима образовања, опремићемо се да благовремено уведемо потребне реформе и подршку која ће им бити неопходна да достигну своје потенцијале.

Студентима који желе да постану наставници треба обезбедити посебне стипендије и услове како би овај позив постао привлачан за најталентованије младе људе. Ова подршка младима није само финансијски подстицај, већ и признање вредности наставничког позива. Комплементарно овоме, један од најважнијих аспеката привлачења квалитетних људи у наставнички позив је обезбеђивање плата које ће осигурати заинтересованост младих за рад у образовању. Стога је континуиран раст плата у просвети основни приоритет. У 2025. години плате су повећане 11% од јануара и још 5% од марта. Почетна плата наставника сада износи 101.000 динара, а учитеља и разредног старешине 108.100 динара. Од 1. октобра 2025. године следи повећање од додатних 5%, што ће чинити раст плата у просвети од 22,4% за само десет месеци. Након повећања плата у октобру почетна плата наставника ће бити преко 106.000 динара, а учитеља и разредног старешине 113.500 динара. Тренд раста ће се наставити како би се обезбедило да је почетна плата наставника у најмању руку једнака просечној плати у Републици, а све са циљем да се обезбеди интересовање квалитетног младог кадра за рад у просвети.

Неопходно је да сагледамо и суштину образовног процеса у смислу коренитог реформисања наставних планова и програма којим бисмо обезбедили образовање које одговара савременим потребама тржишта рада и друштва, прилагодили их потребама индустрије и фокусирали их на развој кључних вештина. Морамо узети у обзир и податке којим располажемо за дуално образовање и наставити подршку развоју дуалних програма у средњем и високом образовању.

Превенција, као и благовремено реаговање државних институција у ситуацијама насиља које укључује децу биће висок приоритет нове Владе. Основ за координисано деловање свих 7 ресора који поступају по овом питању постављен је успостављањем платформе „Чувам те“. Ова платформа, која на једном месту интегрише све алате за темељну превенцију и сузбијање насиља које укључује децу, веома је значајан показатељ важности синергије, а статистички подаци који су од октобра доступни ће представљати стуб будућих реформи у овој области.

Према подацима Републичког завода за статистику, стопа незапослености младих узраста од 15 до 24 година у 4. кварталу 2024. године износила је 25,8%. Програм „Гаранција за младе“, који се тренутно пилотира у три филијале Националне службе за запошљавање, гарантује да ће свака млада особа до 30 година у року од четири месеца од завршетка школовања или регистрације на бироу за запошљавање добити понуду за посао, обуку или наставак образовања. Од почетка 2027. године планирамо да се овај програм прошири на целу земљу, чиме ће млади добити конкретну подршку у првим корацима на тржишту рада и повећаће се запошљивост младих.

Ови кораци су само део шире стратегије Владе Републике Србије да створи услове за останак младих у нашој земљи, да им пружи перспективу и могућност да своје идеје и амбиције остваре овде, у Србији.

У средишту наших политика биће улагање у људски капитал. Наставићемо са реформом образовања кроз јачање дигиталних вештина, програмирања и учење са разумевањем у школама. Подржаћемо развој ИТ кадрова кроз универзитетско и неформално образовање, као и кроз интензивне програме преквалификација. Технологије морају бити алат који је доступан свима – а људски потенцијал је наш највећи ресурс.

Наш стратешки циљ јесте да Србија постане лидер дигиталне економије на Западном Балкану и шире. Ослањајући се на знање, иновације и технологије – изградићемо привреду будућности. То је процес који већ траје, а нова Влада га наставља са још већом одговорношћу, одлучношћу и визијом.

Дигитална трансформација није само техничка или економска политика, она је друштвена промена. Она доноси прилике за све – за бржу администрацију, паметније фирме, боље школе, сигурније градове и већу повезаност међу људима.

Развој науке, а посебно примене научних знања у пракси, основ је за убрзан и стабилан напредак Србије. Улагање у младе, истраживачке капацитете и савремену инфраструктуру ствара предуслове за хармонизацију образовања, привреде и друштва у целини. Кроз синергију између научних институција, привредних субјеката и државе, можемо обезбедити да знање постане покретачка снага друштва. Применом научних достигнућа у индустрији, здравству и заштити животне средине решавамо конкретне изазове. Србија мора бити земља која препознаје и подржава иновације, радозналост и вредан рад.

У области вештачке интелигенције (ВИ), Србија данас копредседава Глобалном партнерству за вештачку интелигенцију ОЕЦДа, са 44 државе чланице. Србија је препозната као један од глобалних лидера у овој области, што је и потврдио избор да председава организацијом којом су пре нас председавале Француска, Канада, Јапан и Индија. Србија је била једна од 10 првих држава која је увела вештачку интелигенцију у основно и средње образовање.

Као што је дефинисано Програмом „Скок у будућност – Србија 2027”, у наредном периоду биће уложено преко 20 милиона евра у стартапе и научна истраживања из области ВИ, са фокусом на примене. Биће уложено 50 милиона евра у проширење суперкомпјутерске инфраструктуре на платформи за ВИ, као и у софтвере који примењују ВИ у области здравства, енергетике, е-Управе и транспорта. То ће омогућити квалитетније јавне услуге за све наше грађане, кроз синергију између државе, академске заједнице и привреде.

Развојем електронске управе (е-Управе), Канцеларија за информационе технологије и електронску управу олакшала је живот свих наших грађана, а јавна управа је постала ефикаснија, транспарентнија, значајно доприносећи спречавању корупције. Канцеларија заједно са Министарством здравља сада активно ради на дигитализацији здравства. Од велике важности је увођење е-Картона чиме ће први пут, на једном месту, бити обједињена историја болести и лечења грађана из домова здравља, болница, државне и приватне праксе. Сви информациони системи у здравству биће међусобно повезани и смештени у Државном дата центру, што гарантује највиши степен безбедности података. Биће успостављен и Регистар генетичких и биомедицинских података који отвара врата за развој модерне дијагностике, рано откривање генетички условљених болести и развој персонализоване медицине.

Наставићемо да интензивно радимо и на изградњи БИО4 Кампуса, јединственог научнообразовног и економског центра примене наука и технологија из области биомедицине, биотехнологије, биоинформатике и биодиверзитета. У њему ће више од хиљаду доктора наука и четири хиљаде студената са седам факултета и девет научних института, уз лидере здравства и привреде, заједнички креирати нове технологије и бољу будућност за грађане Србије у времену нове биотехнолошке револуције која долази. БИО4 Кампус ће и у области науке и образовања учврстити позицију Србије као центра ширег региона, и незаобилазног извора знања у областима најнапреднијих технологија.
Захваљујући врхунским перформансама Државног дата центра у Крагујевцу, данас и ЦЕРН чува своје податке, док се у Србији профилишу стручњаци који раде са подацима нуклеарних истраживања у сарадњи са око 5.500 научника из 240 института из 54 земље света. У току су и радови на проширењу Државног дата центра у Крагујевцу, чиме се повећавају капацитети, а расте и интересовање познатих светских компанија за складиштење својих података у новом простору.

Канцеларија за информационе технологије активно ради на превентивном и реактивном деловању у области информационе безбедности. Захваљујући функционалности и ефикасности нашег Security Operations Centra (SOC), који 24 сата без престанка у реалном времену брине о безбедности државних информационих система, током 2024. неутралисано је преко 20.000 сајбер инцидената. Једна смо од првих земаља у Европи која је применила вештачку интелигенцију у домену информационе безбедности у сврху одбране. Циљ је да у наредном периоду буде унапређена сајбер безбедност у целом јавном, али и приватном сектору у Србији.

У току су радови на изградњи Иновационог дистрикта у Крагујевцу, креативно-иновативног дигиталног центра намењеног члановима ИТ заједнице, а биће отворен и за грађане и посетиоце, којима ће пружати бројне садржаје. Простираће се на више од 4 хектара, са укупно 85 хиљада квадратних метара простора, a изградња првог објекта ће бити завршена током 2025. године. У оквиру Иновационог дистрикта налазиће се и Smart city centar за развој паметних енергетских система и умрежавање паметне инфраструктуре, 5. Научнотехнолошки парк у Србији, Центар за промоцију дигитализације, део за биоинформатику и биоинжењеринг, као и простор за обуку студената. Посебно место у оквиру Иновационог дистрикта имаће и Национални центар за информациону безбедност.

У 2024. години почела је изградња новог индустријско технолошког парка у Крушевцу, као и проширење научно технолошких паркова у Нишу и Чачку. Држава ће у нову инфраструктуру за развој иновација уложити још 70 милиона евра како би се обезбедило додатних око 40.000 м2 простора за стартапе и развојна одељења високотехнолошких компанија. Очекује се преко 1500 запослених у компанијама које ће бити део научнотехнолошких паркова. У плану је и реализација пројекта развоја иновационотехнолошког кампуса у Нишу – TechNiš.

У току су завршни радови на изградњи Ложионице у Београду која ће ускоро бити отворена, центра креативних индустрија, информационих технологија, е-Управе и дигитализације, чиме РС постаје регионално иновативно и креативно чвориште, центар изврсности, урбаног и динамичног живота и стваралаштва. Нова ,,Ложионица” постаће главни мотор подстицања Четврте индустријске револуције – доба креативности, иновација и знања.

У области подршке даљег развоја иновационог екосистема, кључна је улога даљег развоја Фонда за иновациону делатност и нарочито Катапулт акцелераторског програма, који је за веома кратко време постао најважније средство развоја и финансирања иновација у Србији. Подршком фондовима који инвестирају у стартапе, Србија наставља да пружа све веће могућности финансирања иновација, док регистар е-Иновације омогућава иноваторима да остваре максимални ефекат свих државних система подршке.

Синергијом финансијске, инфраструктурне, регулаторне и образовне подршке развоју нових технологија и иновација у Србији, и из Србије за цео свет, наша земља осигурава значајно место у будућности у којој нове технологије, попут вештачке интелигенције и биотехнологије, играју све значајнију улогу у свим аспектима живота људи.

ПОДИЗАЊЕ ЖИВОТНОГ СТАНДАРДА ГРАЂАНА

Главни приоритет Владе Републике Србије остаје одржавање макроекономске стабилности, уз стварање услова за динамичнији и одрживи економски развој у будућности. Овај циљ се остварује кроз стратешка јавна улагања у инфраструктуру, модернизацију индустрије, транзицију ка одрживој економији и развој сектора са високом додатом вредношћу, попут ИКТ (информационо-комуникационе технологије). Упркос изазовима и израженој глобалној фрагментацији, Србија је успела да очува макроекономску стабилност захваљујући диверсификацији производње и извоза, одговорној фискалној политици и значајном приливу страних директних инвестиција.  Тај циљ имамо и убудуће.

Финансијски систем Србије је сигуран и стабилан, са инвестиционим кредитним рејтингом, високим девизним резервама, депозитима јавног сектора и релативно ниским нивоом јавног дуга у поређењу са европским просеком. Јавни дуг се налази на опадајућој путањи и до краја средњорочног периода износиће 46,5% БДП-а. Фискална дисциплина остаје кључни оквир економске политике, уз циљани фискални дефицит од 3% БДП-а који омогућава финансирање кључних инвестиција у оквиру програма „Скок у будућност – Србија Експо 2027“, као и јачање безбедносних капацитета државе. Примена фискалног правила ограничења дефицита биће одложена до 2029. године ради потпуне реализације инвестиционог циклуса.

У наредном периоду се очекује убрзање привредног раста. Према макроекономској пројекцији, Србија ће у периоду 2025–2027. остварити кумулативни раст од 13,7%, односно просечну стопу раста од 4,4% годишње. Раст ће бити вођен домаћом тражњом, уз наставак раста запослености, зарада и животног стандарда. Улагања у инфраструктуру, енергетику и комуналне системе допринеће расту инвестиција, док ће јавна потрошња остати под контролом. Додатни приоритет биће даље смањење незапослености кроз креирање нових радних места у високотехнолошким секторима и реализација великих инфраструктурних и индустријских пројеката.

Програм „Скок у будућност – Србија Експо 2027“ представља централни развојни оквир у наредним годинама, са улагањем од 17,8 милијарди евра. Посебно је важна успешна реализација специјализоване светске изложбе Експо 2027, која ће Србију позиционирати као глобални центар одрживости, иновација и креативне индустрије. Пројекти у оквиру овог програма обухватају изградњу метроа, модернизацију железничке и путне инфраструктуре, развој дигиталних и енергетских мрежа, као и изградњу културних, спортских и туристичких капацитета. Циљ је свеобухватна модернизација инфраструктуре која ће подићи конкурентност, повезаност и квалитет живота широм Србије.

Раст животног стандарда грађана биће подржан кроз повећање плата у јавном сектору и образовању, као и кроз усклађено повећање пензија у оквиру фискалних правила. Повећање минималне зараде и фокус на развој људског капитала допринеће социјалној стабилности и већој продуктивности радне снаге.

Континуирано унапређење кредитног рејтинга представља важан циљ. Достизање инвестиционог рејтинга од стране агенције S&P, као и позитивне оцене Moody’s и Fitch, одражавају резултате одговорне економске политике, снажног економског раста и стабилног макрофискалног оквира. Ово отвара могућности за повољније финансирање, веће стране инвестиције и већу отпорност на спољне шокове.

Енергетска безбедност и сигурност представљају кључне политике у циљу дугорочне отпорности и одрживости. Планови обухватају реструктурирање јавних енергетских компанија, подстицање обновљивих извора енергије, повећање енергетске ефикасности и адаптацију на европске климатске и трговинске механизме.

Србија остаје посвећена европским интеграцијама и јачању регионалне сарадње. Напредак у приступању јединственом тржишту Европске уније, реализација регионалног тржишта, повезивање у оквиру SEPA, као и унапређење царинске и пореске сарадње кључни су елементи новог модела раста подржаног од стране Европске уније. Финансијска подршка из Фонда за реформе и раст у износу од 1,59 милијарди евра биће искоришћена за инфраструктурне, дигиталне, социјалне и енергетске пројекте од националног значаја.

Јака економија и спровођење програма „Скок у будућност – Србија Експо 2027“ у сарадњи са председником Вучићем до 2027. године омогућиће:
увећање плата и пензија тако да у 2027. години просечна плата буде увећана на 1.400 евра, а просечна пензија на 650 евра (на месечном нивоу);
да минимална зарада у 2027. буде увећана на 650 евра (на месечном нивоу);
смањење стопе незапослености, тако да у 2027. години стопа буде смањена на 8%;
искорењење сиромаштва, тако да стопа ризика од сиромаштва буде смањена на 16%

ИНФРАСТРУКТУРА

У 2014. години у Србији је било око 500 градилишта док је данас активно приближно 166.900 градилишта.

Тренутно су у току пројекти изградње чак пет ауто-путева: Прељина – Пожега, Београд – Зрењанин – Нови Сад, Београд – Сарајево, Сремска Рача – Кузмин, Појате – Прељина (Моравски коридор), деоница ауто-пута од пута Хоргош – Нови Сад до граничног прелаза Келебија (Y крак), као и изградња саобраћајнице Рума – Шабац – Лозница (ауто-пут и брза саобраћајница), брзе саобраћајнице Бадовинци – Слепчевић и пројектовање брзе саобраћајнице Лозница – гранични прелаз Мали Зворник са мостом у Каракају. У току је и изградња брзих саобраћајница Нови Сад – Рума (Фрушкогорски коридор), Иверак – Лајковац и јужна обилазница око Ваљева, Пожаревац – Голубац, као и Бачки Брег – Сомбор – Кикинда (186 км).

Градимо и обилазницу око Новог Сада са мостом преко Дунава, затим око Горњег Милановца, око Ужица, док је у току и изградња северне обилазнице око Крагујевца.

У току је и пројектовање и изградња линије 1 и линије 2 метроа, као и изградња новог моста преко Саве на месту старог моста у Београду.

Реконструишемо мост преко реке Дрине – Мали Зворник/Каракај (државни пут IБ реда бр.26) и проширујемо и реконструишемо гранични прелаз Хоргош према Мађарској.

Развијамо локалну инфраструктуру и институционално јачамо јединице локалне самоуправе у 145 јединица локалних самоуправа.

Из средстава ЕУ финансирамо следеће пројекте:
Изградња интермодалног терминала у Батајници (ИПА 2015), модернизација и рехабилитација пруге Ниш – Брестовац (ИПА 2015, ИПА 2020 I део), унапређење безбедности у друмском саобраћају (ИПА 2016), „Подршка Европске уније социјалном становању и активној инклузији“ (EU SHAI), грант шема (ИПА 2018), реконструкција и адаптација изабраних јавних објеката широм Србије (ИПА ii 2020), подршка у спровођењу споразума о нивоу пружања услуга (SLA – Service Level Agreement) и даљој примени уговора за одржавање путева заснованог на учинку (PBMC – Performance-based maintenance contracting) (ИПА 2021), техничка помоћ јединици за управљање пројектима (PIU – Project Implementation Unit) у „Инфраструктура железнице Србије“ а.д. на модернизацији железничког Kоридора X Београд – Ниш, ИПА 2021, унапређење стандарда у изградњи и реконструкцији путева кроз даљи развој грађевинских материјала по савременим инжењерским и еколошким стандардима, ИПА 2021, техничка помоћ железничком сектору у србији, ИПА 2021, Пројекат „Саветодавни центар за европска и правна питања“ – PLAC IV (Policy and Legal Advice Centre – PLAC), ИПА 2021.

У области ваздушног саобраћаја настављамо подршку даљем развоју кроз концесију Аеродрома „Никола Тесла“ у Београду, дограђујемо и адаптирамо зграду терминала, санирамо полетно-слетне стазе и проширујемо платформу Аеродрома „Константин Велики“ у Нишу. У току је и санација полетно-слетне стазе Аеродрома „Поникве” у Ужицу, израда пројектно-техничке документације и експропријација земљишта за изградњу Аеродрома „Требиње“, изградња комплекса за Карго саобраћај и изградња полетно-слетне стазе и пратећих објеката Аеродрома „Морава“ у  Краљеву, као и изградња полетно-слетне стазе Аеродрома „Росуље”.

У току су и реконструкција и проширење капацитета лука Прахово, Богојево и Сремска Митровица, као и уклањање потопљене немачке флоте из Другог светског рата из Дунава код Прахова.

У области железнице у току су: изградња железничке пруге Собовица – Лужнице – крак Баточина; изградња новог железничког моста на прузи Панчево – Зрењанин; изградња јединственог диспечерског центра; изградња пруге Земун поље – Аеродром „Никола Тесла“ – Национални стадион; изградња комплекса железничке станице Нови Београд са реконструкцијом мостовске конструкције; реконструкција и модернизација деонице пруге Нови Сад – Суботица – државна граница Келебија, деонице пруге Ниш – Брестовац, деонице пруге Ниш – Димитровград и деонице пруге Сталаћ – Ђунис, ЛОТ 1 – Тунел 4; модернизација техничко-путничке станице Земун; набавка 9 електромоторних гарнитура возова за брзине до 120 km/h и набавка 5 нових ЕМВ за брзине до 200 km/h и пројекат набавке 18 нових ЕМВ за регионални саобраћај.

У области комуналне инфраструктуре у току је пројекат Централног канализационог система Града Београда – Интерцептор (Фаза 1), затим пројекат изградње комуналне (канализационе) инфраструктуре у Републици Србији „Чиста Србија“ на територији 73 јединица локалних самоуправа, односно на 93 локације, као и програм водоснабдевања у Параћину, Врбасу, Кикинди и Књажевцу – фабрика воде Кикинда.

Планирано је усвајање Просторног плана Републике Србије као највишег планског документа, и свеобухватна реформа законског оквира у областима грађевине, саобраћаја и инфраструктуре.  

ЕXPO 2027

Специјализована изложба „ЕКСПО 2027 Београд“ под темом „Игра(ј) за човечанство, спорт и музика за све“, представљаће прву међународну изложбу ове врсте на простору Западног Балкана и највећи догађај који је Србија икада организовала. Биће одржана од 15. маја до 15. августа 2027. године и очекује се да ће током 93 дана Београд угостити више од четири милиона посетилаца из целог света. До сада је учешће потврдило 90 држава, а укупно се очекује више од 120 земаља, међународних организација и компанија које ће представити своје визије спорта, музике и иновација. Након ове манифестације Србија више неће бити иста земља. Наша инфраструктура биће изграђена као никада у историји а имиџ државе у свету биће такав да ћемо постати центар светских дешавања. Никада у историји нисмо имали већу и бољу шансу да свету покажемо своје право лице како је певао Доситеј Обрадовић.

Са Експом је директно повезан и један од највећих инфраструктурних пројеката у историји Београда – изградња метроа. Радови теку по планираној динамици. Прва линија ће повезивати Железник и Миријево на 21 километар и са 21 станицом. Друга ће ићи од Бежаније до Миријева у дужини од 24 км, а обе линије укрштаће се на Савском тргу. Планирана је и трећа линија, Бањица – Бежанија, са 22 станице.
Метро систем ће значајно унапредити јавни превоз, квалитет живота у Београду и дати снажан подстицај технолошком и економском развоју читавог друштва.

СПОЉНА ПОЛИТИКА

Данас говоримо и о спољној политици и европском путу Србије али, у ствари, говоримо о нашој будућности, о месту Србије у свету који се мења брже него икада, о нашем избору да будемо део решења, а не део проблема, о нашој одговорности да представљамо земљу са поносом, али и са визијом.

Србија је земља која зна шта жели, зна где припада, у шта верује и ка чему тежи. Наш пут није наметнут већ изабран. Он није израз притиска већ зрелог државничког избора и у том избору постоји јасно опредељење – грађење поуздане, стабилне, уређене и модерне државе која може да обезбеди бољи живот за све грађане и да буде сигуран партнер на међународној сцени.

Спољна политика није само вештина дијалога — она је огледало наше унутрашње снаге, наше усаглашености и јасноће циљева, али и доследности вредности. Она почиње унутар наших институција, у поверењу грађана, у реформама које спроводимо не зато што нам је речено, већ зато што у њих верујемо. У томе је и суштина наше европске политике. Не да следимо, већ да доприносимо.

Зато данас не представљамо само једну анализу међународних односа, већ модел Србије какву желимо. Србија као мост, али и као покретач. Као партнер, али и као глас. Србија која не заборавља своје традиционалне пријатеље, али верује да је европска будућност најбољи одговор за стабилан, модеран и правичан Балкан, али и Србија која тај одговор обликује на свој начин – отворено, самостално и поносно.

Наслеђе српске дипломатије двадесетог века и жива дипломатска активност државног руководства у претходној деценији отвориле су нам нов коридор ка старим пријатељима на истоку и југу наше планете. Пријатељима који су у интензивном развоју и који освајају нове хоризонте напретка. Са великим евроазијским простором и перспективним афричким континентом наставићемо да истражујемо нове приступе сарадњи, тежећи ка снажењу постојећих и грађењу нових веза. Нећемо запоставити ни амерички континент, ни индијски потконтинент, ни Југоисточну Азију. Пружаћемо, из наше европске Отаџбине, руке сарадње ка свима и градити партнерства за садашњост али и будућност.

Наш положај у Европи и на Балкану значи нашу обавезу да деламо неисхитрено. У времену убрзаних глобалних промена наша политика мора бити храбра у идеји, али доследна у интересу. Желимо да изађемо из оквира класичне дипломатије и понудимо нове приступе. Не да будемо само држава која учествује, већ држава која иницира. Да не следимо туђе агенде, већ да се изборимо за своје.

Србија више није ни тиха, ни невидљива. Данас смо држава која говори јасно, делује одговорно и предлаже иновативно. Наш циљ није само стабилност као стање, већ стабилност као предуслов напретка. Желимо да кроз стабилност изградимо друштво шанси, где млад човек не одлази из земље јер нема избора, већ остаје јер препознаје перспективу.
Дипломатска мрежа Србије мора да буде више од присуства. Она мора да се трансформише и да буде инструмент утицаја који генерише конкретне резултате  платформе које подстичу знање, мостове који премошћују старе поделе. Ми морамо да повежемо националне интересе са европским вредностима – усаглашено и синергично. Спољна политика више није само однос држава. То је однос економија, наука, култура и вредности. Ми ту мрежу градимо не због туђих очекивања, већ због сопствене визије.

Европски пут Србије није једносмерна улица. То је процес у коме и ми обликујемо будућност Европе. Србија не приступа Европској унији из позиције молбе, већ из уверења. Уверења да је европска Србија једнако потребна Европи, колико и Европска унија нама. Тај однос је партнерски – заснован на међусобном поштовању, а не на асиметрији.
У том смислу, наш пут ка Европској унији није ни изнуђен, ни пасиван. То је стратешка одлука једне савесне и модерне државе која жели да као партнер буде део уређене заједнице. Наша уверења нису базирана на наивности, већ на зрелом промишљању света у коме живимо.

Србија не бежи од тешких питања. Не чекамо идеалне услове да бисмо нешто урадили. Наше реформе нису одговор на захтеве ЕУ. Оне су одговор на потребе наших грађана. Интеграције за нас значе модернизацију, функционалну државу, правду која не касни и институције које раде за грађане. Када се залажемо за владавину права, ми то не чинимо због извештаја већ због наших грађана и наше деце. Али знамо и да сваки напредак мора бити мерљив и одржив, јер само такав напредак гради поверење и унутар земље и у односима са партнерима.

Косово и Метохија остаје централно питање од највишег националног интереса, а очување територијалног интегритета и суверенитета је један од најзначајнијих спољнополитичких приоритета за Србију. Наш приступ је да се дијалог води отворено, искрено и без притисака. Не одустајемо од својих принципа, али не одбијамо дијалог. Верујемо да сваки договор мора почивати на међусобном уважавању. И да решења која су трајна не могу бити наметнута. Мир је немогућ без правде — и то је порука коју шаљемо свим нашим партнерима. Србија ће наставити да буде конструктиван актер, али неће пристати на решења која нису у складу са Уставом и Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244.

Србија неће дозволити да јој други пишу историју. Ми пишемо сопствени наратив у коме је кључна реч: могућност. Реформа није брзина, већ правац. А наш правац је јасан: правична, модерна и снажна Србија. То је Србија која уважава, али не имитира. Која сарађује, али не одустаје од себе. И зато инсистирамо на унутрашњем дијалогу – јер модерна држава не може да се гради на ћутању.

Балкан мора престати да буде симбол нестабилности. Време је да постане симбол решења. У регионалним односима Србија делује као фактор стабилности. Не зато што је то лако, већ зато што је то потребно. Ми не гледамо на регион као на терен сукоба, већ као на простор заједничког напретка. Време је да се уместо политичких подела повезујемо кроз пројекте који трају: ауто-путеви, железнице, енергетске мреже. Време је да безбедност не буде реторика, већ пракса сарадње. Србија остаје војно неутрална, али политички одговорна. Безбедност видимо као простор поверења, а не као инструмент уцене.

Србија жели да води дијалог — у друштву, у региону, са Европом, са светом. Али дијалог није само формалност. Он мора бити суштински. Желимо да говоримо отворено о свим питањима, али исто тако да се наш глас чује. Истински дијалог подразумева размену, не условљавање  као отворен процес, а не као једнострана порука. Србија не жели да буде периферија Европе, већ, вредносно, њен центар. Европа у којој Србија има место није Европа по диктату — већ Европа по мери грађана, отворена, флексибилна, различита, али уједињена у циљевима.

Ово није само политички програм. Ово је позив на дијалог, сарадњу, одговорност, визију. Да Србија не буде део историје — већ део будућности. Да не чекамо прилике — већ да их стварамо. Да не понављамо старе путеве — већ да градимо нове мостове. Верујемо у Европу. Али пре свега — верујемо у Србију. Србија жели Европу у којој ће се њен глас чути, а не изгубити. Европу у којој различитости нису препрека, већ снага. И у тој Европи, Србија жели да буде одговорна и поуздана — али увек своја.

НАЦИОНАЛНА БЕЗБЕДНОСТ

Опредељење Републике Србије, као војно неутралне земље у условима сложене геополитичке ситуације у свету, захтева да се настави стварање услова за стабилно функционисање, ефикасно управљање, одрживост, развој и унапређење способности Војске Србије. Влада ће наставити с активностима на примени опредељења исказаних у Концепту тоталне одбране, чиме ћемо значајно ојачати способности и капацитете система одбране и тиме унапредити укупну безбедност Републике Србије и њених грађана. Поред тога, усвајањем Стратегијског прегледа одбране Републике Србије, створили су се услови за интензивирање рада на припреми новог Дугорочног плана развоја система одбране Републике Србије, који ће обухватити период до 2035. године.

Приоритети у вези с унапређењем способности Војске Србије јесу наставак праћења промене чинилаца стратегијског окружења и стратегијско-војнa процена изазова, ризика и претњи по безбедност Републике Србије од значаја за употребу Војске Србије и обезбеђење административне линије са Аутономном Покрајином Косовом и Метохијом и контрола Копнене зоне безбедности као и наставак комуникације, сарадње и реализацијe заједничких активности са КФОР-ом.

Војска Србије наставља да унапређује своје оперативне способности кроз опремање најсавременијим наоружањем и војном опремом. У складу са нашим стратешким опредељењима ово опремање се тежишно врши производима из домаћег развоја и производње. Кроз инвестиционе циклусе Владе РС као и кроз сопствене инвестиције фабрика одбрамбене индустрије, њихови производни капацитети у кључним областима су вишеструко повећани и освојене нове технологије које обезбеђују опремање наших снага најсавремениjом опремом као и конкурентност нашег наоружања на међународном тржишту. Реализацијом набавки из партнерских земаља вишеструко је повећана флота вишенаменских хеликоптера и набављени нови транспортни авиони, испоручени нови и модернизовани артиљеријски системи, повећан број савремених тенкова. Посебно истичемо успостављање респективне флоте беспилотних летелица и опремање савременим нападним дроновима.

У наредном периоду кључни задаци су везани за пријем и употребу борбених авиона „Рафал“ и даљe опремање новим и модернизованим ПВО системима. У сегменту опремања високо технолошким наоружањем повећаће се број ваздухопловних и земаљских беспосадних платформи и унапредити степен њихове аутономности кроз примену вештачке интелигенције и наставиће се са њиховом интеграцијом у све видове Војске Србије од најнижег тактичког до највишег нивоа уз повећање обима здруженог дејства посадних и беспосадних платформи. Наставиће се развој и опремање командно-информационим системима у циљу даљег унапређења ситуационе свесности, способности командовања и скраћивања времена на претњу.

Стварање адекватних услова за обуку кроз убрзану набавку тренажера и симулатора, инфраструктурно уређење полигона, стрелишта и вежбалишта, као и обезбеђење знатних количина маневарских средстава и артифиција за обуку како би процес оспособљавања текао непрекидно, а посебно имајући у виду могућност обуке већег броја регрута, а што је у функцији стварања услова за активирање обавезног служења војног рока.

КОСОВО И МЕТОХИЈА

Један од највећих изазова нове владе биће, без сумње, одбрана нашег суверенитета и територијалног интегритета на Косову и Метохији. Очување наше јужне покрајине у саставу Србије јесте наша уставна обавеза, али и наш завет, од кога ниједна влада неће и не сме одступити.

Спонзори лажне државе „Косово“ обилато користе све ране које су нанате нашој земљи током претходних месеци да дају нови замајац промовисању једностраних агенди привремених институција самоуправе у Приштини. Зато је од изузетне важности да се сложимо и ујединимо у одбрани Косова и Метохије и да то буде онај најмањи заједнички садржалац, око којег морамо да се сложимо на политичкој и друштвеној сцени.

Влада ће наставити да улаже максималне напоре, како преко своје Канцеларије за Косово и Метохију, тако и на нивоу сваког појединачног министарства и сваког јавног службеника у њему, да наш народ у јужној покрајини опстане и остане на вековним огњиштима, заштићен од прогона и са могућношћу да води нормалан и достојанствен живот. Нећемо одустати од посебних мера које су уведене како би сви наши грађани у покрајини редовно примали плате и пензије и остваривали своја права, нарочито на образовање, социјалну помоћ и здравствену заштиту.

Победа Српске листе на изборима за скупштину привремених инстуција у Приштини, подвиг је, остварен у немогућим условима, и темељ за обнову политичке снаге нашег народа на Косову и Метохији. Овај успех показује спремност Срба на непоколобљиву политичку борбу и Влада ће им у тој борби помоћи, како би остварили све оно што им гарантује међународно право, а нарочито Бриселски споразум, за чију пуну примену ћемо се непрестано залагати на сваком месту.

Борећи се за опстанак и права нашег народа у покрајини нећемо занемарити ни међународну арену, пре свега Уједињене нације, али и све међународне организације, попут Савета Европе, Интерпола и других, где константно вреба опасност да Приштина једнострано, уз правно насиље и спонзорство силе, покуша да оствари своје циљеве.

Промене којима сведочимо у значајним светским центрима политичке моћи, дају нам за право да изразимо наду да ће се однос према питању Косова и Метохије, правима нашег народа у покрајини и интересима Републике Србије, макар за нијансу променити на боље. Верујемо да ће доследност, принципијелност и конструктивност коју су наша земља, њен преговарачки тим и њен председник исказивали и доказивали годинама, почети да се вреднују на начин који ће допринети побољшању услова за живот Срба и осталих грађана верних Србији, зауздавању једностраних акција Приштине и нормализацији стања у локалним самоуправама са српском већином.

ИНТЕГРАЛНИ РАЗВОЈ – СРБИЈА САДА

Интегрални развој је стратешки правац у оквиру плана „Србија 2027“, усмерен на равномерно унапређење свих делова земље – од најразвијенијих урбаних центара до најудаљенијих и до сада запостављених крајева. То је приступ који не подразумева само економски раст, већ и циљани подстицај за развој туризма, заштите животне средине, културе, пољопривреде и социјалне инклузије, уз пуно поштовање специфичности и компаративних предности сваког подручја.

У пракси, интегрални развој је већ донео видљиве резултате широм Србије. Западна Србија је добила нови туристички и економски значај кроз пројекте као што су уређење Овчарско-кабларске клисуре, изградња модерних садржаја, инфраструктуре и нових туристичких атракција. То је довело до повратка људи у завичај, раста интересовања инвеститора и повећаног смештајног капацитета.

На југу Србије, где је деценијама недостајала адекватна инфраструктура, данас се повезују општине, крајеви и људи. Реконструисани путеви, као што је веза преко Радан планине, отварају простор за нови туристички, здравствени и економски развој. Обновљена су културно-историјска налазишта попут Царичиног града, уређују се бање, граде културни центри, музеји, спортски терени и хотели. Паралелно се раде и инфраструктурни пројекти од виталног значаја за свакодневни живот грађана.

Сви ови пројекти показују да је могуће развијати земљу не на бази неефикасних улагања, већ кроз паметно планирање, повезивање институција и подизање стандарда у припреми и реализацији. Резултат је нова слика Србије – земље у којој је сваки регион део заједничке развојне визије, земље која се припрема да 2027. године на Светској изложби ЕКСПО у Београду покаже све своје лепоте, вредности и потенцијале.

ТУРИЗАМ

У наредне две године, Влада Републике Србије ће наставити да снажно улаже у туристичку инфраструктуру и омладинску политику, као део интегралног приступа унапређењу квалитета живота и убрзаног развоја локалних заједница. У оквиру капиталних инвестиција, у 2025. и 2026. години реализоваће се осам великих пројеката – међу којима су изградња марина у Великом Градишту, Голупцу и код Сомбора, новог међународног пристаништа у Баноштору, и бројних пројеката на Дунаву. Вредност ових улагања у 2025. години износи 1,61 милијарду динара, а у 2026. години 200 милиона динара.
Истовремено, за инфраструктурне пројекте у туризму биће издвојено додатних 953 милиона динара, док је за развој руралног туризма и угоститељства планирано 150 милиона динара. Преко 130 милиона динара биће уложено у промоцију, едукацију и тренинг у области туризма, као и 300 милиона динара за ваучере за субвенционисано коришћење услуга смештаја, што ће омогућити подршку за 30.000 домаћих туриста.

КУЛТУРА

Министарство културе свој рад у наредном периоду темељи на три кључна правца — стратешком планирању развоја културе и јачању капацитета установа, заштити културног наслеђа, српског језика и ћирилице, као и интензивнијем представљању српске културе у региону и свету.

Усвајање нове Стратегије развоја културе биће полазиште за унапређење правног оквира, инфраструктуре и кадровских капацитета установа културе. Планирано је и доношење нових закона у области позоришне уметности и заштите непокретног културног наслеђа, као и формирање Археолошке мапе Србије. Посебан значај придаје се капиталним инвестицијама у музеје и галерије широм земље — од нове зграде Историјског музеја, преко реконструкције бивше поште на Савском тргу за Археолошки музеј, до изградње нових павиљона и сценских простора. Истовремено, настављају се улагања у филмску индустрију и развој нових програма.

Брига о културном наслеђу укључује обнову манастира Хиландар и Манасија, заштиту Царичиног града и културни развој Сремских Карловаца, али и систематски повратак српских културних добара из иностранства.

ПОЉОПРИВРЕДА, ЛОВСТВО И РИБАРСТВО

Пољопривреда и прехрамбена индустрија представљају један од најважнијих економских и друштвених ресурса Србије стога ће наша политика у овој области остати усмерена на стабилност и сигурност производње хране, подизање конкурентности домаћих произвођача, дигиталну и технолошку трансформацију сектора, као и одговор на климатске изазове који су све чешћи.

За нас, улагање у пољопривреду није само економска мера – то је питање националне суверенитета и безбедности, демографске обнове села и очувања начина живота који представља идентитет Србије.

Српска пољопривреда и прехрамбена индустрија имају значајо учешће у бруто домаћем производу (БДП)-у, а свака пета запослена особа у Србији директно или индиректно зависи од ове привредне гране. То је сектор који традиционално остварује спољнотрговински суфицит, што јасно показује да Србија зна да произведе, преради и извезе. Због тога ће нова Влада посебну пажњу усмерити на јачање свих карика овог ланца под мотом „од њиве до трпезе“.

Ова влада је чврсто решена да створи услове за развој свих облика пољопривредне производње, од малих до великих произвођача, и да на сваки начин подржи оне који носе будућност овог сектора. Србија ће бити конкурентан и поуздан партнер на глобалним тржиштима, али и земља која чува своје природне ресурсе и осигурава бољи живот за све своје грађане. Систематски ћемо радити на трансформацији пољопривреде и прехрамбених система, како бисмо изградили отпорнији, одрживији и правичнији аграрни модел — онај који обезбеђује прехрамбену сигурност, унапређује здравље људи и планете, и омогућава равноправно учешће свих актера, нарочито младих, жена и малих произвођача.

У циљу унапређења здравља становништва, приоритет ће се ставити на квалитет пољопривредно/прехрамбених производа, са посебним акцентом на промоцију производа из домаће прехрамбене индустрије као и храну произведену на породичним пољопривредним газдинствима.

ПРАВНА СИГУРНОСТ

Право и правда нису само темељи нашег правног поретка – они су темељи поверења грађана у државу. Зато ћемо у наредном периоду наставити свеобухватну реформу правосудног система засновану на уставном поретку, европским вредностима и потребама нашег друштва. Србија мора бити земља у којој се закони не само доносе већ се доследно и спроводе.

Уз темељно сагледавање недостатака у пракси и потребу усклађивања с прописима Европске уније, доносимо измене кључних закона из области кривичног законодавства. Ускоро пред Скупштину упућујемо измене Кривичног законика, Законика о кривичном поступку, Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела, Закона о одузимању имовине проистекле из кривичних дела и Закона о прекршајима.

У циљу даљег унапређења правосуђа, планира се доношење закона који се односе на организацију и рад правосудних органа – од судских такса до статуса судија и јавних тужилаца, као и Закона о спречавању насиља у породици. Радимо и на унапређењу система образовања кроз нови Закон о Правосудној академији, како бисмо генерацијама које долазе оставили боље уређено и стручно, снажније правосуђе.

Истовремено, испуњавамо обавезе из пете рунде евалуације ГРЕКО – унапређујемо законе о спречавању корупције, лобирању и борби против организованог криминала. На пољу заштите података и тајности припремамо модернизоване законе, који одговарају технолошкој реалности 21. века.

До краја 2025. године усвојићемо и кључне стратешке документе: нову стратегију унапређења правосуђа, Националну стратегију за права жртава и сведока, као и акционе планове за борбу против корупције и финансијске истраге.

ЗДРАВЉЕ 

У области здравства наставићемо да решавамо питање листа чекања. Од 10. септембра листе чекања су смањене за више од 30.000 тако што су потпуно решене за следеће области: преглед скенером, операција катаракте са уградњом интраокуларног сочива и коронарографија/катетеризација срца, док су листе чекања за прегледе магнетном резонанцом решене свуда осим у три установе у Војводини, где је у току решавање. План је да се највећа листа чекања, за уградњу кука и колена, реши до краја 2026. године.

Наставићемо запошљавање здравствених радника из дијаспоре. Досад се у Србију вратило 65 здравствених радника из целог света, а у овом тренутку је у обради још више од стотину захтева. Настављамо и запошљавање најуспешнијих дипломаца медицинских факултета.
Даље ћемо радити и на промоцији превентивних прегледа и скрининг програма, посебно кроз кампању „Караван здравља“. Од краја 2024. године „Караван здравља“ је посетио 22 града/општине.

У сарадњи са Министарством за јавна улагања улажемо и у здравствену инфраструктуру – градимо и реконструишемо породилишта, клиничко-болничке центре, болнице, домове здравља. Тренутно су започете или у плану активности на изградњи нових објеката: Хитна помоћ у Београду, Тиршова 2, ГАК Народни фронт на Бежанијској коси, ГАК Ниш, Општа болница у Кикинди, Општа болница Ваљево, Клиничко-болнички центар Нови Пазар, Клинички центар Ужице и Торлак.

Пројекат „Превенција и контрола незаразних болести у Србији“, који се финансира средствима зајма Светске банке у износу од 70,7 милиона евра, постао је ефективан у  децембру 2024. и завршава се у марту 2029. У оквиру пројекта је планирано улагање у примарну здравствену заштиту (мобилне амбуланте, бронхоскопи, колоноскопи, гастроскопи, ултразвучни апарати) и болнице (линеарни акцелератори, апарати за магнетну резонанцу, реконструкција и опремање Специјалне болнице за рехабилитацију Буковичка бања у Аранђеловцу, а планирани су и системи за централизовану припрему цитотоксичне терапије за три установе терцијарног нивоа које пружају услугу хемиотерапије.

ДЕМОГРАФИЈА И БРИГА О НАТАЛИТЕТУ

Многе европске државе, укључујући и Србију, суочавају се са феноменом тзв. демографске зиме. Сложени демографски процеси, негативан природни прираштај, пад наталитета и потреба за већим ангажовањем државе у подршци породици представљају највеће изазове у 21. веку. Однос једне земље према будућности показује се у њеној популационој политици и мерама за подстицај наталитета и родитељства. Снажна и стабилна породица је темељ друштвеног и државног развоја. Зато ће системска брига државе о породици, развојна популациона политика и јачање демографске отпорности становништва бити кључни задаци Владе Републике Србије и у наредном мандату.

Држава ће израдити Националну стратегију за породицу и демографију 2025–2035. и тај документ биће прва свеобухватна државна стратегија која дефинише циљеве, мере и институције за заштиту породице и демографску обнову.

Интензивирати рад на оснивању Фонда „Деца нам се рађала“, у складу са закључцима са Свесрпског сабора. Циљ ове јавне институције, коју би заједнички основали органи Републике Србије и Републике Српске, био би формирање и провођење популационе политике, системско финансирање мера подршке породицама, пројеката локалних самоуправа и развоја услуга за децу, с јасним критеријумима и транспарентним надзором.

Оснивање Националног савета за породицу и демографију, као важан корак у осмишљавању и спровођењу политике усмерене ка унапређењу демографског раста. Савет, који би укључио представнике државе, локалних заједница и остале релевантне друштвене актере, пратио би демографска кретања и предлагао стратешке мере за подстицање рађања и подршке родитељству.

Системско унапређење подршке трудницама и породиљама без породичне заштите.

Стварање нормативних и материјалних услова за повећање дечјег додатка. Потребно је сагледати могућности за измену услова за остваривање права на дечји додатак и износа дечјег додатка како би њиме био обухваћен већи број породица са децом, што би допринело побољшању материјалних услова породице.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

Социјална политика остаје један од темељних приоритета Владе Републике Србије. Наставиће се мере активне политике запошљавања, уз посебан фокус на младе – кроз пилот-програм „Гаранција за младе“, који је у току у три региона и биће проширен на целу земљу до 2027. године. Новом Стратегијом запошљавања за период 2027–2032. биће утврђени кључни циљеви унапређења тржишта рада.

У области социјалне заштите усваја се Стратегија 2025–2030, уз акциони план који предвиђа бољу доступност и квалитет услуга, дигитализацију, изградњу недостајућих капацитета, јачање кадрова и борбу против сиромаштва и насиља. Регистар „Социјална карта“ допринео је транспарентнијем, бржем и правичнијем приступу правима – више од 200.000 грађана је преко система добило информацију да има право на додатна давања.

У области инвалидске заштите усвојена је нова стратегија, основана два нова предузећа за особе с инвалидитетом, а подржано је запошљавање преко 1.000 лица. Унапређен је и статус бораца, а у припреми је закон о правима несталих лица. Усвајањем Стратегије безбедности и здравља на раду постављени су темељи за рад без повреда, док се Инспекторат за рад посебно бави сузбијањем рада „на црно“ и заштитом радних права.
Србија наставља да гради социјално одговорно друштво где сваки грађанин има приступ правима, подршку и сигурност коју држава може да пружи.

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Очување животне средине није само питање будућности – то је питање наше садашњости. Србија данас показује да зна и уме да улаже у зелени развој и да ће животну средину третирати као један од стубова друштва у 21. веку. Буџет Министарства заштите животне средине увећан је више од четири пута у односу на 2020. годину и у 2024. достиже рекордне 23 милијарде динара. То није само број, то је доказ да је заштита природе приоритет Владе Републике Србије.

Климатске промене, упоредо са глобалним кретањима у сфери економије, финансија, расположивости критичних сировина, доступности хране и енергије и, изнад свега, здравља популације, непосредно утичу на преиспитивање стратегија и представљају посебан изазов за прилагођавање компанија новим околностима пословања. Пораст размене постојећих и расположивост нових производа и услуга, прилагођеност ланцима добављача, мања доступност природних ресурса и енергије и све већи утицај дигитализације и нових технологија заједно креирају нове могућности за одрживи привредни развој и конкурентност на међународном тржишту. Криза и изазови представљају и могућност и шансу за промене.

Трансформација ка нискоугљеничној и циркуларној привреди један је од највећих друштвених и економских изазова данашњице. Ово је уједно прилика и подстицај за унапређење конкурентности домаће индустрије, прилика за зелени раст и повећање пласмана роба и услуга на глобалном тржишту.

Реализујемо једну од највећих инвестиција у комуналну инфраструктуру у нашој историји: градимо осам регионалних центара за управљање отпадом, који ће обухватити више од два милиона грађана у 55 општина. Инфраструктура за канализацију се проширује – преко 50 км мреже је завршено током 2024, а 330 км је у изградњи у 11 локалних самоуправа. У исто време, изградња или реконструкција постројења за пречишћавање отпадних вода обухватиће седам градова и општина, чиме ће се обезбедити капацитет за више од 460.000 становника.

Затворили смо и санирали 11 несанитарних депонија, а радови су у току на три нове локације. До 2027. године, циљ је да 13% територије Србије буде под заштитом, уз преко 30% територије укључене у еколошку мрежу. То је корак ка модерној, одговорној и одрживој Србији.

Посебно је значајан Пројекат унапређења квалитета ваздуха – у шест високозагађених градова врши се гашење старих котларница на мазут и угаљ и прелазак на топлотне пумпе, био-масу или систем даљинског грејања. То је борба за чист ваздух, за здравље наше деце, за безбедно окружење.

Србија више није земља која касни за еколошким трендовима. Србија је земља која предузима конкретне кораке и гради систем, земља која разуме да је зелена агенда једина агенда која обезбеђује чисту воду, здрав ваздух, плодну земљу и квалитетан живот. Зато ћемо наставити – још јаче, још брже и у пуном капацитету. Зелена Србија није обећање, зелена Србија је реалност.

ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА  И ЕНЕРГЕТИКА

Енергетика је темељ развоја једне земље. Без сигурног, поузданог и квалитетног снабдевања енергијом нема ни економског раста, ни стабилности, ни друштвеног напретка. Зато су кључни приоритети Владе Републике Србије усмерени ка изградњи нових производних капацитета, улагањима у преносну и дистрибутивну мрежу, диверзификацији извора и праваца снабдевања и унапређењу енергетске ефикасности.

Најзначајнији стратешки пројекат у овом тренутку је изградња реверзибилне хидроелектране „Бистрица“, капацитета 656 MW, која ће служити као природна батерија за балансирање електричне енергије из обновљивих извора. Паралелно, у партнерству са компанијама из Јужне Кореје и САД, градимо соларне електране снаге 1 GW са батеријским складиштима. До 2028. ЕПС ће знатно умањити зависност од увоза енергије, нарочито у сушним годинама. Ветропарк „Костолац“ биће завршен 2025. године, а нова постројења за одсумпоравање димних гасова у Термоелектрани „Никола Тесла“ ће омогућити да 90% термокапацитета буде усклађено с еколошким стандардима.

Диверзификација извора снабдевања наставља се изградњом гасних интерконекција ка Северној Македонији и Румунији, као и проширењем складишта у Банатском Двору, што ће обезбедити већу сигурност и флексибилност. Планирана је и изградња гасних електрана у Нишу и Новом Саду. У области нафте, до 2027. године завршићемо нафтовод ка Мађарској и складиште нафтних деривата у Смедереву капацитета 120.000 м³.

Србија гради своју енергетску будућност корак по корак – уравнотежено, одговорно и у складу с највишим стандардима. Без енергије нема развоја. А без сигурне, зелене и доступне енергије нема ни сигурне будућности. Зато нећемо стати.

У мандату претходне Владе већ смо започели рад по овим темама у складу са потребама привреде. Циљ нам је да, у дијалогу са привредом, радимо оперативно на уклањању баријера у пословању на које привреда указује, што ће резултирати снажнијим привредним растом, порастом улагања и извоза наших производа и услуга на инотржишта. Повећање поверења инвеститора и домаћих компанија у предвидивост пословног окружења у Србији резултираће бољим пословним резултатима, новим радним местима и даљим порастом БДП-а. Снажна и отпорна привреда кључна је за економску стабилност земље.
Све ове мере имају један заједнички циљ – јачање српске привреде, кроз директну подршку онима који раде, запошљавају и улажу у будућност Србије.

БОРБА ПРОТИВ КРИМИНАЛА И КОРУПЦИЈЕ

Влада Републике Србије и Министарство унутрашњих послова темељно и посвећено планирају активности као одговор на савремене безбедносне претње и ризике, у којем су безбедност грађана и беспоштедна борба против свих видова криминала од приоритетне важности. Може се констатовати да су у протеклом периоду полицијски службеници упорним и посвећеним радом осигурали безбедност грађана и имовине, очували стабилан јавни ред и мир, били константно на услузи грађанима, подигли ниво граничне безбедности и безбедности саобраћаја и остварили запажене резултате у борби против свих видова криминала, нарочито у борби против организованог криминала, борби против тероризма и високотехнолошког криминала.

О свему овоме говоре изузетни резултати:

У 2024. години евидентиран је најмањи број кривичних дела у последњих 25 година. Наиме, укупно је евидентирано 67.307 (70.252) кривичних дела, што је смањење од 4,2% у односу на 2023. годину. Тренд смањења броја кривичних дела настављен је и у првом кварталу 2025. године, када је у односу на компаративни квартал присутно смањење од 7,1% (са 16.546 на 15.365 кривичних дела).

Остварен је висок проценат расветљавања најтежих кривичних  дела усмерених против живота и тела. У 2024. години и у првом кварталу 2025. године расветљена су сва убиства и тешка убиства.

Показана је спремност и одлучност у супротстављању свим видовима корупције – спроводи се континуирана акција борбе против корупције и финансијског криминала у свим сегментима друштва. Кроз два капитална пројекта планирано је подизање капацитета специјалне и посебних јединица Министарства кроз набавку 54 специјална борбена и ватрогасна возила.

У оквиру програмирања ИПА (ЕУ инструмент за претприступну помоћ) за период 2025–2027, који је покренула Европска комисија, одобрена су три пројекта за финансирање: ИПА 2025, у области борбе против тешког, организованог и високотехнолошког криминала, у износу од 8 милиона евра; ИПА 2026, против еколошког криминала, у износу од 6,5 милиона евра и ИПА 2027, за управљање границом и борбу против прекограничног криминала, у износу од 5 милиона евра.

Поводом иницијативе за успостављање Регионалног бироа Интерпола у Београду, са којом се сагласио Извршни комитет Интерпола, а Влада РС усвојила 5. априла 2024. године, формирана је Радна група Министарства унутрашњих послова са задатком да омогући брже и ефикасније спровођење свих неопходних процедура у циљу успостављања Регионалног бироа, као и координације свих активности на националном и међународном нивоу.

Министарство унутрашњих послова ће до 2027. године своје поступање усмерити на наставак спровођења процеса у оквиру Реформске агенде Републике Србије за достизање циљева из Плана раста за Западни Балкан, као и на реформе у циљу добијања мерила за затварање преговарачког поглавља 24 – Правда, слобода и безбедност.

У нормативном смислу, процес реформе оствариће се кроз усвајање Закона о унутрашњим пословима, Закона о евиденцијама и обради података у области унутрашњих послова, Закона о спречавању трговине људима и заштити жртава и Закона о оружју и муницији. Планирана је реформа кроз усвајање и примену нових докумената јавних политика у области контроле малог и лаког оружја, области трговине људима и области тероризма и насилног екстремизма.

Чврсто опредељење нове Владе биће наставак политике нулте толеранције и борба против криминала и корупције, у којој неће бити заштићених ни по основу партијске књижице ни по било ком другом основу.

СПЕЦИЈАЛНЕ ВЕЗЕ СА РЕПУБЛИКОМ СРПСКОМ И ПОЛОЖАЈ СРПСКОГ НАРОДА У РЕГИОНУ

Налазимо се пред великим годишњицама, које су дубоко потресле српски народ на Балкану. Трагично наслеђе етничког чишћења Срба са њихових вековних огњишта у Лици, Далмацији, Кордуну, Банији и Западној Славонији 1995. године оставило је дубоку рану, коју и даље лечимо.

Ово страдање, највећи прогон неког народа у Европи после Другог светског рата, обележићемо достојанствено и увек му се враћати кроз културу сећања, научне и правне анализе и судске процесе, са циљем да се никада више не понови и да се живот српског народа у Хрватској у највећој могућој мери обнови и буде достојан човека и грађанина Европе.

Дејтонски мировни споразум из исте године јесте она светла тачка, оно наслеђе мира и окончања грађанског рата у Босни и Херцеговини. Слово тог историјског документа мора бити живо и поштовано данас, као и дана када је ступио на снагу, јер само кроз мир, дијалог два ентитета и три конститутивна народа може да се оствари напредак у међунационалним односима и квалитету живота.

Република Србија је једна од страна које гарантују за правну али и моралну снагу овог споразума и она ће ту своју улогу и у наредном периоду озбиљно схватати. Наставићемо да негујемо посебне везе са Републиком Српском и да помажемо српски народ у Босни и Херцеговини, поштујући Дејтон, не угрожавајући никога, пружајући увек руку, спремни на сваки дијалог са Бошњацима и Хрватима.

Наставићемо да помажемо нашим сународницима у Црној Гори и Северној Македонији да буду пуноправни грађани држава у којима живе и чијем развоју доприносе, а да увек осећају поштовање, пажњу и подршку њихове матице Србије.

ОДНОСИ СА ВЕРСКИМ ЗАЈЕДНИЦАМА, ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА

Република Србија је у свом уставном уређењу дефинисана као секуларна држава, што имплицира раздвајање државних органа и цркве, односно верских заједница. У складу с овим принципом, све традиционалне верске заједнице које делују на територији Србије уживају пуну равноправност пред законом и имају гарантована једнака права у остваривању својих верских слобода и активности.

Са пуним разумевањем прихватам чињеницу да верске заједнице имају легитимну потребу да заузимају јавне ставове и износе своја мишљења по различитим питањима која директно или индиректно утичу на верски живот њихових припадника. Увек ћу са великом пажњом и осећајем за важност саслушати све аргументе и ставове које представници верских заједница буду износили.

Сваки достојник Српске православне цркве, Римокатоличке цркве, других традиционалних хришћанских заједница, Исламске заједнице и Јеврејске заједнице у Србији може да рачуна на мене као на адекватног, отвореног и конструктивног саговорника. Верујем да ћемо кроз заједнички дијалог и узајамно поштовање континуирано радити на изградњи још чвршћег склада и међусобног разумевања у нашем друштву.

Србија има дугу и богату историју коегзистенције различитих вера и верских традиција. Она је била, јесте и чврсто верујем да ће и у будућности остати значајан пример верске толеранције и међусобног уважавања на регионалном и ширем, европском нивоу. Овај драгоцени аспект нашег друштва ћемо с посебном пажњом чувати и унапређивати за будуће генерације.

ЉУДСКА ПРАВА, ПРАВА ЖЕНА, ПРАВА МАЊИНА

Поштовање људских права представља темељ сваког демократског друштва. Слобода, достојанство, једнакост и правна сигурност припадају сваком појединцу без изузетка. Обавеза сваке државе је да активно штити те вредности, а наша одговорност је да изградимо институције које то гарантују у пракси — за сваког грађанина, у сваком тренутку.
Када је реч о женама, оне заслужују дубоко поштовање целог друштва. Жена је извор живота, снага породице и темељ наше заједнице. Њена улога је незаменљива, било у породици, на радном месту или у јавном животу. Свако насиље према жени заслужује најоштрију осуду. Према женама се мора односити са достојанством и уважавањем, а држава мора бити доследна и бескомпромисна у заштити њихове безбедности.

У Србији свака жена мора имати и имаће иста права и могућности као и сваки мушкарац. Градимо друштво једнаких шанси, у којем нико не сме бити дискриминисан по било ком основу – било да је у питању пол, вера, етничка припадност или порекло. То је Србија за коју се залажемо.

У темељима сваког цивилизованог друштва лежи безусловно поштовање људског достојанства и основних права сваког појединца. Ова права су универзална, недељива и неприкосновена и припадају сваком човеку.

Међу овим правима посебно место заузимају права националних мањина, чије је поштовање од суштинског значаја за стабилност, просперитет и хармонију сваке државе.

Националне мањине представљају драгоцено богатство сваког друштва.
Њихова јединствена култура, традиција, језик и историја доприносе разноликости и обогаћују друштво у целини.

Право на очување и изражавање свог идентитета је фундаментално људско право. За националне мањине ово укључује право на коришћење свог језика у приватном и јавном животу, образовање на свом језику, неговање своје културе и традиције, оснивање културних институција и учешће у доношењу одлука које се тичу њиховог положаја и будућности.

Када се ова права гарантују и ефикасно штите, припадници националних мањина се осећају равноправним грађанима, што јача њихову лојалност држави и подстиче њихов активни допринос друштвеном развоју.

Поштовање права мањина није само морална и правна обавеза већ и кључни фактор за изградњу инклузивног, демократског и просперитетног друштва.
Само у друштву које уважава различитост и гарантује једнака права за све своје грађане могу се створити услови за истински напредак и благостање.
Искрено верујем да је могуће постићи историјски договор између Срба и Бошњака. Хармонија коју смо изградили у Рашкој области – или Санџаку, како је зову наши бошњачки суграђани – представља снажан пример јединства и заједништва.

Наш циљ је да творимо заједничку будућност и да Србија буде домовина свих њених грађана.

Исту блискост и разумевање желимо и са нашим суграђанима мађарске националности. Током протекле деценије Србија је остварила историјске резултате на заједничком сагледавању и разумевању хиљадугодишње заједничке историје Срба и Мађара. Мађари који живе у Србији драгоцена су спона са пријатељском и партнерском државом Мађарском, са којом градимо стратешку сарадњу која ће тек донети зреле плодове на културном, економском, војном и сваком другом плану.

Бројна ромска заједница у нашој земљи даје све већи допринос нашем друштвеном животу и биће предмет посебне државне пажње, како би се наставило са њеним економским, образовним, културним и сваким другим јачањем и укључивањем у друштвене процесе.

Наставићемо праксу интензивног дијалога и квалитетних политика усмерених ка албанској националној мањини, са циљем да она узме пуно учешће у свим развојним процесима који се одвијају у нашем друштву.

Нећемо запоставити ни права и потребе наших грађана који чине мање бројне националне заједнице попут Словака, Хрвата, Румуна, Буњеваца, Влаха, Македонаца, Горанаца, Русина и свих осталих који сачињавају мозаик националне разноликости наше заједничке земље Србије.

СПОРТ

Република Србија је у протеклом периоду направила историјске искораке у области спорта. Захваљујући системској подршци државе, наши спортисти и спортисткиње бележе изузетне успехе на најзначајнијим међународним спортским такмичењима, а Србија је препозната као поуздан партнер у организацији највећих глобалних спортских догађаја.

Основни приоритети рада Министарства спорта биће:

Доследна примена међународних конвенција, укључујући борбу против намештања утакмица, спречавање нелегалног клађења, сузбијање насиља на спортским приредбама и борбу против допинга.

Израда и усвајање нових јавних политика: доношење нове Стратегије развоја спорта 2025 – 2035 и новог Закона о спорту, као правног и институционалног оквира за унапређење спортског система у контексту демографских изазова, глобалних трендова и све већа интеграција савремених технологија, посебно у области вештачке интелигенције.

Јачање културе физичке активности, нарочито међу децом и адолесцентима, као и пуна инклузија жена, старијих лица и особа с инвалидитетом у спортски живот.

Примена савремених технологија у спорту, с посебним нагласком на вештачку интелигенцију и дигитална решења у процесима спортског тренинга, управљања и аналитике.

Даме и господо,
Браћо и сестре,

Иако неки безуспешно покушавају да оспоре резултате прогреса и напретка које смо начинили последњих година, ипак је јасно да се ми налазимо у добу националног и економског полета. Поштовање у иностранству које смо задобили у периоду вођства председника Вучића јесте историјско. Данас Србија равноправно комуницира и са истоком и са западом као и са севером и са југом планете. Такву Србију, која граби ка успеху, покушавају да дестабилизују они центри моћи који нам не желе ништа добро. Ми се налазимо у преломној фази наше државне и националне обнове и сада морамо на унутрашњем плану успоставити ред и пуно поштовање Устава и закона.

Бесмртни краљ Петар Први Ослободилац говорио је „Устав и све уставне гарантије за слободу и права народна, те основе правилног и сретног развитка и напретка народног и државног живота, за мене су светиње, које ћу вазда најбрижљивије поштовати и чувати.“ У тој реченици видим једноставан и једини исправни програм за онога коме овај дом треба да укаже поверење.

Устав је документ на чијој правилној примени ћу непрестано инсистирати. А када то кажем, и са овога места јасно и гласно напомињем да су аутономне покрајине Косово и Метохија као и Војводина  саставни део територије суверене Србије, да је обавеза свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији, у складу са Уставом. Овога се начела у Србији морају придржавати сви. Да је Република Србија држава српског народа и свих грађана који у њој живе једнако и равноправно и да мора да функционише владавина права, социјалне правде, грађанске демократије, људских и мањинских права  и припадности европским принципима и вредностима.

Поштовани народни посланици, предлажем да чланови будуће Владе Републике Србије буду:

1)Синиша Мали, за првог потпредседника Владе и министра финансија;
2)Ивица Дачић, за потпредседника Владе и министра унутрашњих послова;
3)Адријана Месаровић, за потпредседника Владе и министра привреде;
4)проф. др Драган Гламочић, за министра пољопривреде, шумарства и водопривреде;
5)Сара Павков, за министра заштите животне средине;
6)Александра Софронијевић, за министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре;
7)Дубравка Ђедовић Хандановић, за министра рударства и енергетике;
8)Јагода Лазаревић, за министра унутрашње и спољне трговине;
9)Ненад Вујић, за министра правде;
10)Снежана Пауновић, за министра државне управе и локалне самоуправе;
11)Демо Бериша, за министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог;
12)Братислав Гашић, за министра одбране;
13)Марко Ђурић, за министра спољних послова;
14)Немања Старовић, за министра за европске интеграције;
15)проф. др Дејан Вук Станковић, за министра просвете;
16)др Златибор Лончар, за министра здравља;
17)Милица Ђурђевић Стаменковски, за министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања;
18)Јелена Жарић Ковачевић, за министра за бригу о породици и демографију;
19)Зоран Гајић, за министра спорта;
20)Никола Селаковић, за министра културе;
21)Милан Кркобабић, за министра за бригу о селу;
22)академик Бела Балинт, за министра науке, технолошког развоја и иновација;
23)Хусеин Мемић, за министра туризма и омладине;
24)проф. др Борис Братина, за министра информисања и телекомуникација;
25)Дарко Глишић, за министра за јавна улагања;
26)Новица Тончев, за министра без портфеља;
27)Ђорђе Милићевић, за министра без портфеља;
28)Усаме Зукорлић, за министра без портфеља;
29)др Ненад Поповић, за министра без портфеља;
30)Татјана Мацура, за министра без портфеља.

Моја нада и вера јесу да ће мој рад бити од користи за Српство, за мој мили народ у коме сам рођен, како је то говорио Никола Тесла. Ја ћу се овога програма држати док Србија буде сматрала да смо јој ја и мој кабинет потребни. Бићу верни слуга своје домовине и њен предани делатник и радник. Победа Србије биће једино мерило наших заједничких напора. Она једина мора бити вечна, сигурна, снажна и спокојна и њој јединој морамо подредити све. Све ово што рекох, нека тако буде, тако нам свима Бог помогао.

Нека живи вечно слободна и независна отаџбина наша Република Србија!

Хвала вам.

Препоручујемо

Политика

21 82

"НЕМА ЗАШТИЋЕНИХ" Мацут: Борба против криминала и корупције чврсто опредељење будуће владе

15. 04. 2025. у 12:59

Политика

61 104

"НЕКА ЖИВИ ВЕЧНО ОТАЏБИНА НАША" Мацут представио програм Владе: Србија је уморна од подела и блокада (ВИДЕО)

15. 04. 2025. у 10:06 >> 15:52

Политика

10 9

ВРХУНСКИ ПРАВНИК НА МЕСТУ МИНСТРА ПРАВДЕ: Ево ко је Ненад Вујић

14. 04. 2025. у 11:12

Политика

14 1

ОВО ЈЕ НОВА МИНИСТАРКА ТРГОВИНЕ: Последње четири године радила у Министарству спољних послова

14. 04. 2025. у 11:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације