КАЈА ПРЕТИ ВУЧИЋУ ДА НЕ ИДЕ НА ДАН ПОБЕДЕ: ЕУ и Украјина праве паралелну прославу 80. годишњице ослобођења у Другом светском рату

КАО наставак покушаја ревизије историје који су се убрзали последњих година, а посебно од избијања рата на истоку Европе, бриселски лидери, у сарадњи са Владимиром Зеленским, сада покушава да направе и "паралелну" прославу 9. маја, Дана победе у Другом светском рату, са двоструким циљем: да подигну русофобију и умање значај Русије у борби против нацизма, али и да натерају европске државе и земље кандидате, укључујући Србију, да се и на овај начин определе између Москве и Кијева.

Predsednik Vučić na Paradi u Moskvi Foto Tanjug, Dimitrije Goll

У очигледно синхронизованој акцији, најпре је европска шефица дипломатије Каја Калас у понедељак послала "добронамерно упозорење" да не желе да било која земља, па ни оне које би да учлани у бриселски клуб, планира да буде на Црвеном тргу 9. маја. Истог дана, на истом месту, на састанку шефова дипломатија у Луксембургу, од Зеленског је земљама ЕУ стигао позив да историјску победу над нацизмом, уместо као претходних деценија у Москви, сада прославе у - Кијеву?! Задатак да наговара руководства земаља ЕУ добио је министар спољних послова Украјине Андреј Сибига, објашњавајући европским колегама да ће то бити демонстрација дипломатске снаге, јединства и одлучности "против највећег агресора у Европи после Другог светског рата".

Жеља Зеленског је да се у Кијеву сретне одвојено са лидерима коалиције "За слободу" и поразговара о гаранцијама безбедности за Украјину кад престане да се пуца. Већ се преговара да дође будући немачки канцелар Фридрих Мерц. С друге стране, словачки премијер Роберт Фицо већ је саопштио да га ништа не може зауставити да дође у Москву 9. маја, јер је "његовом народу дошла слобода са Истока". Ни за руководство Србије нема дилеме на којој адреси треба да буде наша земља када се буде обележавало осам деценија од победе над фашизмом. Председник Александар Вучић, као и први човек Републике Српске Милорад Додик, већ су најавили долазак.

Наши саговорници указују да би у Бриселу морали да схвате да на Дан победе над фашизмом у нашој земљи, у којој је погинуо велики број грађана и бораца другачије гледају него у балтичким државама, одакле и долази европска шефица дипломатије Калас и где је много њих ратовало на страни Хитлерове Немачке.

Историчар др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије, поводом упозорења Каласове каже за "Новости" да се на њих не треба обазирати јер "ионако немају намеру да нас приме у ЕУ":

- Србија нема шта да се опредељују за ову или ону страну, већ треба да се држи традиционалних вредности. Ако неко у Европи те вредности напушта, не морамо да их следимо. Тај део Европе који жели да обележи 9. мај у Кијеву, саучествовао је у рушењу међународног права и поретка 1999, а сада и на овај начин желе да дају подршку систему који је легализовао фашизам из времена Другог светског рата. Ту мислим на украјински Азов и на све форме тоталитаризма, расизма и антиправославља које се проводе.

Каласовој се у претњама придружила и министарка Летоније Бајба Браже која је такође упозорила да не треба ићи у Москву 9. маја, јер то није у складу са европским вредностима.

- Балтичке државе, част онима који су са тог простора ратовали у саставу Црвене армије у одбрани Европе од фашизма, и те како су биле на страни нацизма у току Другог светског рата, као што је то био и део западне Украјине. Ти бројеви се знају, судбина тих који су учествовали у томе се знају и деценијама су третирани као непријатељи борбе против фашизма. Е, сад, у овој ревизији историје, они су наједном постали, у току Другог светског рата, борци против комунизма, бољшевизма - каже Бјелајац.

Подсећа да Србији 2019. није стигла позивница да присуствује обележавању годишњице почетка Другог светског рата у Пољској, 1. септембра те године, а да је Русија 2023. искључена са церемоније обележавања 78 година од када је Црвена армија ослободила логор смрти Аушвиц.

- Слушали смо кад је било обележавање ослобођења Аушвица, да су тај логор ослободили Американци, односно западни савезници, а Совјети, Руси, нису поменути и позвани на тај јубилеј. А да је у своје време питан било који логораш који се надао спасу са Истока и ослушкивао грмљавину артиљерије која се приближава знао би колико је то заточеницима Аушвица и других логора значило. Такве су политичке околности, да се свака ствар инструментализује, али ово је прилично ужасавајуће.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације