ЗАХТЕВИ БИЛИ ИЗГОВОР ЗА УЛАЗАК У ПОЛИТИКУ: Предлог за расписивање ванредних парламентарних избора оголио суштину блокадера фотељаша
ЗАХТЕВОМ за расписивање ванредних парламентарних избора, који су блокадера изнели у понедељак увече, коначно је разоткривена суштина шестомесечних блокада. Тиме су дали за право владајућем блоку који упорно понавља да је прави циљ протеста свих ових месеци рушење власти, а да се трагедија на Железничкој станици у Новом Саду у којој је 1. новембра прошле године, после пада надстрешнице, страдало 16 људи, користила као параван.

ФОТО: Novosti
Док су представници власти јуче поручили да имају стабилну већину и да нема потребе за ванредним парламентарним изборима, опозиционе прозападне странке су се "утркивале" да подрже блокадереске захтев. Међутим, наши саговорници кажу да би академска листа могла да зада већи ударац актуелној опозицији него власти, уколико се буде ишло на биралишта, те да ће подршка и потенцијални глас блокадерској опцији зависити од кандидата које представе, и од ставова по питању Косова и Метохије, Републике Српске, пута Србије у ЕУ, односа са Америком и Русијом... С друге стране, академци не крију да очекују подршку опозиције и да у њој виде саборца против актуелне власти.
У понедељак увече, блокадери су на свом званичном инстаграм-налогу саопштили да траже моментално распуштање Народне скупштине и расписивање ванредних парламентарних избора, позивајући се на члан 109 Устава Србије.
- Верујемо да је демократија једини исправан начин за решавање политичке кризе оволиких размера - објавили су академци у блокади. - Позивамо народ да подржи листу којој ће блокадери свих високошколских установа на територији Србије пренети своје поверење.
Како су рекли новосадски блокадери, који су се још на пленуму крајем априла изјаснили да академци треба да траже ванредне парламентарне изборе, најкасније за две недеље биће представљена њихова листа кандидата са којом желе пред бираче. На тој листи требало би да буду, како су рекли, "звучна имена" из правосуђа, здравства, просвете, пољопривреде, културе и осталих друштвених група, али искључиво они који су подржавали протесте и блокаде и који испуњавају критеријуме које ће академци усагласити наредних дана.
План је да сваки факултет предложи по два кандидата, а блокадери могу одабрати било кога, осим својих колега. Академци се неће кандидовати. Студент Правног факултета у Београду Петар Живковић истиче да академци на опозицију и опозиционе партије гледају као на саборце у борби против власти те да од њих очекују, у најмању руку, подршку. Он додаје да ће блокаде факултета трајати док се захтеви не испуне.
- Чињеница је да парламентарне опозиционе странке имају сталне чланове у саставу Републичке изборне комисије, бирачким одборима и то је нешто што би могло да допринесе нашој борби у случају да се распишу избори. Свакако треба да их гледамо као савезнике и надамо се њиховој подршци. Видећемо како ће то изгледати, али очекујем да јавно подрже студентску листу - указује Живковић.
Потпредседник Владе Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић оценио је да нема разлога за ванредне парламентарне изборе у Србији и додао да они који их траже не разумеју да би избори били "крај њиховог сна".
- Нема разлога за било какве ванредне парламентарне изборе. Влада има стабилну парламентарну већину - казао је Дачић.
Опозиција нуди помоћ студентима
ЗАХТЕВ студената за расписивање ванредних парламентарних избора подржали су Демократска странка, покрет Крени-промени, Еколошки устанак, Социјалдемократска странка, Зелено-леви фронт, Лига социјалдемократа Војводине, Народни покрет Србије, покрет Солидарност Горана Јешића.
Ову одлуку подржао је и ПОКС, уз напомену да не одустају од прелазне владе, а и из Зелено-левог фронта наводе да су изборни услови још отворено питање. Лидер ДС Срђан Миливојевић је казао да су спремни да помогну универзитетско-студентској листи, без кандидовања сопствене или коалиционе опције.
Оснивач покрета "Ми - снага народа" Бранимир Несторовић поручује да је "најбољи начин да се друштвена криза реши путем избора", али да питање подршке овој студентској идеји зависи од њихове политичке агенде и става према КиМ, ЕУ, Русији.
Навео је да је од почетка протеста претпостављао и причао да ту није реч о независном покрету који ће се борити само за испуњење студентских захтева, него да се ради о политичком покрету који ће на крају испоставити одређене политичке циљеве.
- Сећате се да су у почетку говорили да немају везе са политиком, да не траже чак ни смену Владе, ограђивали су се од опозиције и тако даље. Међутим, ту има сигурно оних који желе да ову ситуацију искористе као параван за елиминисање негативних конотација које имају одређене политичке странке опозиције. Ово је више ударац за опозицију него што је ударац за власт - рекао је он.
Председница Народне скупштине Ана Брнабић каже да је од почетка све било политика и да су блокадерима захтеви били параван.
- Блокадери појма немају ни који су им захтеви ни ко је, у складу са Уставом и законима, надлежан за те захтеве, иначе не би могли да изјаве глупост да траже изборе како би им се испунили захтеви - навела је Брнабићева на "Иксу" и додала да се захтеви студената у блокади односе на тужилаштво и судство, а не на извршну и законодавну власт, те да се ни једни ни други не мењају на парламентарним изборима.
Рајко Капелан из Центра за друштвену стабилност каже да предлог студената да се изађе на изборе показује да је политика на делу и да више не може да се говори о студентским протестима и о првобитна четири захтева. Он додаје да се не зна ко ће бити на тој листи, као ни који је њихов програм и како ће да одговоре на питање пута Србије у ЕУ, око КиМ, РС, односа са Русијом и Америком...
- Шта је ваш програм, како да вам дамо власт у руке а не знамо ни ко сте, ни шта сте, ни кога представљате, ни шта желите да урадите у овој земљи. Хајде сви бланко да подржимо ту листу, па да видимо шта ћемо даље. То није нормално.

ДАЊУ САМ МЕДИЦИНСКА СЕСТРА, НОЋУ СТРИПТИЗЕТА: "Мушкарци ме се превише плаше, сама сам последњих седам година" (ФОТО)
ЖЕНА по имену Хејли Хупер открила је да јој самопоуздање „уништава“ љубавни живот јер мушкарци сматрају да је „превише застрашујућа“.
23. 05. 2025. у 18:06

ХРВАТ ПОГИНУО НА ФРОНТУ У УКРАЈИНИ: Био официр француске војске, борио се у Луганску
ТОНИ Херцег, Хрват из Босне и Херцеговине и официр француске војске, погинуо је 6. маја у Луганској области у Украјини.
23. 05. 2025. у 17:00
Коментари (0)